„Ova nagrada će vašoj firmi obezbediti veću slavu i imidž kod vaših klijenata, predstavljajući simbol uspeha“. Tako stoji u pismu kakvo je ovih dana stiglo na adrese više firmi u Srbiji. Pošiljalac je španski magazin za turizam, industriju i trgovinu „Aktuelidad“ iz Madrida. Primaoci se obaveštavaju da je „Izborna komisija“ odlučila da baš njihovoj kompaniji pripadne ovo internacionalno priznanje za „sjajan poslovni menadžment i izuzetan prestiž i kvalitet“. Uslov da nagrada bude primenjena jeste uplata participacije u iznosu od 4.200 evra.
Maja Kolar iz Centra za kontakte sa javnošću farmaceutske kompanije „Hemofarm“ kaže da su i oni dobili ovakvo obaveštenje o dodeli nagrade, ali da se, kao i do sada, na to neće obazirati. Prošle godine „Hemofarmu“ je ponuđeno, na sličan način, četiri ili pet nagrada (uz participaciju u evrima ili dolarima, naravno). Odluke o dodeli „prestižnih“ priznanja stigle su iz Španije, Francuske i Belgije. „Hemofarm“ ne želi da komentariše ovu vrstu nagrada, ali odnos prema njima dovoljno kazuje.
Identično će postupiti i Mark-plan, Centar za marketing iz Pančeva. I oni se, kaže Žozef Lončar, predsednik Mark-plana, neće pojaviti 28. juna u Varšavi, gde je zakazana dodela nagrada. Po prirodi stvari, Lončar se kao marketinški stručnjak više bavio ovim fenomenom.
“ Gotovo je neverovatno koliko naših firmi prihvata ovakve ponude, koje su, po pravilu, kupovina raznih „međunarodnih“ nagrada, iako one u poslovnom svetu ne znače ništa. Još čudnije je da oni koji na ovaj način dođu do priznanja imaju veliki publicitet u našim medijima. Niko da istraži ko su firme koje dodeljuju te nagrade, na osnovu kakvog žiriranja ih daju i da li su oni koji ih potpisuju ikada videli proizvode čiji kvalitet nagrađuju. Jednom, kada je Mark-planu stigla slična ponuda “ da uz pozamašnu kotizaciju preuzmemo nagradu “ zatražili smo od Međunarodnog udruženja oglašivača iz Brisela „ličnu kartu“ dodeljivača priznanja.
U odgovoru je stajalo da na naznačenoj adresi nema takve firme, a da nije registrovana ni u arhivi Udruženja. Na osnovu naših podataka, ove nagrade se nikada ne nude zapadnoevropskim firmama od imena, već isključivo preduzećima iz nerazvijenih zemalja “ kaže Žozef Lončar.
Izvesno je, tvrdi iskusni marketinški stručnjak, da niko do sada nije sklopio dobar posao zato što je u vitrini preduzeća video jedno od brojnih priznanja, plaćenih i po nekoliko desetina hiljada evra. Najgore su prošli oni koji su previše verovali u važnost tih nagrada i obećanja o glamuroznosti njihove dodele.
Poznat je slučaj jedne naše velike fabrike konfekcije, koja je, da stvar ovekoveči, u Madrid na dodelu „svetskog priznanja“ povela i televizijsku ekipu. Ispostavilo se da je u sali, prilikom dodele nagrade, bilo samo devet osoba, pa je snimatelj imao grdnih problema da kadrira, ne bi li koliko-toliko svečanost učinio masovnijom.
Direktor jedne pančevačke fabrike, koja nema ni plate da isplati, prošle je godine u ovo vreme na sav glas obznanio da je njegova firma dobila nagradu za dobre poslovne rezultate. Pri tome je kukao, preko medija, da mu je krivo što, eto, baš sada, nemaju više para, pa u Madrid putuje sam.
Najveći gaf (istina, neprimećen) desio se nedavno kada je predsednik jedne naše kompanije proglašen za lidera svetske ekonomije. Niko nije primetio, veli predsednik Mark-plana, da mu je priznanje uručio stranac, inače suvlasnik jednog dela te naše kompanije. čovek u međuvremenu ustanovio nagradu, pa šta je prirodnije nego da je uruči poslovnom partneru.
Naravno, u celoj stvari ničeg ilegalnog nema, kaže naš sagovornik. Pravo je svakog da ustanovljava nagrade i dodeljuje ih. I ceni (u novcu) onoliko koliko misli da za nju može da dobije. Drugo je pitanje zašto naše firme imaju potrebe da takva priznanja, koja u belom svetu ama baš ništa ne znače, debelo plaćaju i njima se ponose.
