Srbija se od početka 2009. godine toliko zadužila da će ako nastavi ovim tempom dospeti u dužničko ropstvo, koje će možda biti gore i od argentinske krize, upozorava ekonomista dr Mlađen Kovačević, saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju i privredu.
Srpski zvaničnici su redom uzeli kredite, a najviše od Međunarodnog monetarnog fonda. Za ovu godinu je ugovoreno dve milijarde evra, sledeće još jedna, od Svetske banke 1,5 milijardi evra, a tu su zajmovi EBRD, EIB, stranih vlada. Ovih dana stigla je uplata prvog dela novca od MMF-a, ukupno 788 miliona evra.
Dinkić: Još ćemo se zadužiti!
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da država neće smanjivati plate i penzije niti povećavati porez na dodatu vrednost, već će, usled manjka budžetskih prihoda, povećati budžetski deficit i smanjivati državnu administraciju.
„Srbija će u kriznim uslovima malo više se zadužiti. Mi smo mnogo manje zaduženi od drugih evropskih zemalja. Prosečna zaduženost zemalja EU 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, a budžetski deficit je šest odsto BDP-a, što je dvostruko više od Srbije.
Prema procenama, do kraja ove godine, spoljni dug bi mogao preći čak 90 odsto vrednosti svega što se proizvede u zemlji, što će značiti kolaps domaće privrede. Već sada ukupan spoljni dug iznosi 70 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda zemlje.
Trenutno, spoljni dug Srbije iznosi 21,4 milijardu evra, što je za 400 miliona evra manje nego krajem 2008. godine, kada je spoljni dug iznosio 21,8 milijardi evra.
Razlog za skromno smanjenje je što je privatni sektor krenuo da se razdužuje u inostranstvu, ali zabrinjava činjenica da se država sve više zadužuje, tako da bi do kraja godine dug mogao da naraste na više od 27 milijardi evra.
Gde su pare?
Od 2000. godine, Srbija se zadužila 20 milijardi dolara, isto toliko je u tom periodu u zemlju ušlo putem doznaka, privatizacija je upumpala oko 15 milijardi dolara, a Srbija nema nove fabrike, izvozno orijentisane, nema koridor. Šta se dogodilo sa tim parama? Gde su nestale – pita se dr Kovačević.
– Srbija se takoreći narkomanski zadužuje, kod Međunarodnog monetarnog fonda, svetskih banaka, a preti opasnost da će početi da uzima i komercijalne kredite. S druge strane, ove godine samo za pokriće deficita platnog bilansa i spoljnjeg duga, Srbija treba da isplati više od 11 milijardi evra – kaže dr Kovačević.
To, prema njegovoj proceni neće biti moguće, nego će Srbija uzimati nove kredite da bi isplatila dugove.
Junak za Nušića
– Ministar Mlađan Dinkić, čovek koji je na čelu Ministarstva za privredu, a nijedan dan nije radio u privredi, čovek, koji je bio guverner, a pri tom nijedan dan nije radio u finansijskim institucijama, kaže da vidi izlaz iz krize. Isto tako je pre nekoliko meseci rekao da ne vidi dolazak krize. To je jednostavno lik za Nušićeve priče, a za srpski narod je tragično da takav čovek odlučuje o našoj ekonomiji – smatra dr Dragaš.
– Naša vlada radi po principu „mi uvek možemo da uzmemo kredit, koji je veći od trenutno prispele kamate“. Drugim rečima, ma kolika da je kamata, naši krojači ekonomske politike uvek mogu da uzmu veći zajam, a o glavnici niko i ne priča. Takva politika će našim potomcima i generacijama koje tek pristižu staviti dužničku omču oko vrata, a to je nemoralno. Dovoljno govori podatak da smo 2000. godine imali dug od deset, a sada više od 30 milijardi dolara – ističe dr Kovačević.
Država će, nastavlja naš sagovornik posegnuti za prodajom preostalih „zlatnih koka“, poput Telekoma, Elektroprivrede Srbije, Beogradskog sajma.
– Dosad su prodali sve što se prodati može, a sada će u nevreme rasprodati i ono što nam je preostalo. Zapravo, Dinkić, danas, a ranije su to činili đelić i Labus po nalogu MMF-a, sve rasprodaje – navodi dr Kovačević.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da država povećava zaduživanje, ali ništa ne čini da dugove vrati.
– Naš izvoz je slabašan, upola manji od uvoza, nemamo industrijski rast, ali se širi trgovina, telekomunikacije, finansijski sektor, koji uvozi iz inostranstva i na taj način rasipamo devize – smatra dr Kovačević.
Branko Dragaš, ekonomista ističe da je Srbija u poslednjem stadijumu pred ekonomski kolaps.
– Naša ekonomija se nalazi u začaranom krugu. Vlast nas zadužuje, rasprodaje narodnu imovinu, a ništa se ne čini da to stanje promeni. Na čelu ekonomskog dela vlade su ljudi bez ideje, koji samo umeju da rasprodaju, a da pri tom ništa ne čine da pokrenu privredu zemlje – navodi dr Dragaš.
