Da li je prosečnom građaninu ove zemlje važnije pravo na političko udruživanje od prava na rad i prava na zdravstveno osiguranje?
Da li je plaćeni godišnji odmor ljudsko pravo? Je li radno mesto ljudsko pravo? Da li je pravo na vakcinaciju ljudsko pravo? Konačno, je li pojam ljudskih prava u Srbiji drugačiji nego što je to u drugim zemljama? Svi oni koji su proteklih dana govorili, ili pisali o 60 godina od usvajanja Opšte deklaracije o ljudskim pravima kao da bi radije ove prethodno iznesene dileme tretirali kao pohvalne privredne ili socijalne tekovine, a ne kao ljudska prava. Naravno, postoji i zabrinjavajuća tendencija da se sve vrste političkih ciljeva smatraju „pravima“, ali je očito da u Srbiji postoji i nesklad između političkih i građanskih prava, sa jedne strane, i ekonomskih, socijalnih, pa i kulturnih prava, sa druge strane. Da li to znači da u Srbiji sva prava nisu podjednako važna, je li iste „težine“ pravo na političko udruživanje i pravo na rad, pravo na život i pravo na učešće u kulturnom životu? Koja su u Srbiji „osnovna“ prava, a koja „izvedena“? Da li je prosečnom građaninu ove zemlje važnije pravo na političko udruživanje od prava na rad i prava na zdravstveno osiguranje? Životni standard ispred političkih sloboda oduvek je bio model da se u zemljama sa slabije razvijenim demokratijama „skine briga s vrata“, tako što se građanima podari nešto malo ekonomskih i socijalnih pogodnosti umesto političkih prava. Naravno, to „nešto malo“ varira od države do države, a nedavne ankete sprovedene u Hrvatskoj o tome je li to „nešto malo“ od pre dvadesetak godina bilo bolje od ovoga sada, pokazale su da su pravo na rad i zdravstveno osiguranje ljudima važniji od prava na političko udruživanje.
Srbija se danas suočava sa pretećim talasom štrajkova. Zbog prava na rad. Zadatak koji izbija na površinu jeste u mnogo čemu neuporediv: viši ekonomski rezultati, sistemska i sistematska transformacija moraju se odvijati simultano dok istovremeno postoji odsustvo koncepta, struktura i ličnosti potrebnih da bi se društvo promenilo u takvu tržišnu privredu koja će kod nas i funkcionisati. Mogu li to postići nekadašnji aparatčici, sadašnji tajkuni i bivši nacionalisti?
Drugi veliki problem Srbije, naravno ne računajući problem Kosova, takođe je nedostatak koncepta, institucija i ljudi koji bi garantovali brzo i potpuno približavanje zemlje idejama vladavine prava. Samo malobrojna inteligencija koncentrisana u par urbanih sredina može biti socijalna osnova za te promene, jer je po tom pitanju stranačko-politički sistem uglavnom blokiran. A srpska inteligencija ćuti. Možda i prede?
Treći problem proističe iz činjenice da su sadašnja politička i ekonomska kriza i sve veći pad moralnih vrednosti, afere sa platama i bonusima, apsolutno oslabili ugled države. Taj ugled države Srbije možda nije toliko opao u kontekstu međunarodnih relacija , koliko je „ugruvan“ kod kuđe, u očima prosečnog građanina. Situaciju pogoršava i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Dok smo sa jedne strane stalno slušali o „rekonfiguraciji Unmika na Kosovu“, niko da nešto kaže o hitnoj potrebi rekonsolidacije vlasti države Srbije, o potrebi da se građani nekako nagovore da se poistovete sa svojom novom-starom državom, naravno ne samo prilikom sportskog navijanja. Jer, u uslovima kada demokratska i liberalna svest još nije uhvatila koren u širim slojevima društva, sve što politički lideri mogu da urade jeste pozivanje na nacionalne osećaje povodom Kosova.
Srbija ima i problem u još uvek aktuelnom emocionalnom antagonizmu intelektualno-političkih elita nekih nekadašnjih jugoslovenskih republika prema Srbiji, a u kontekstu raspada SFRJ. Naime, neki ovde često postavljaju pitanje u stilu : „Kako to da niko od bivših republika nije hteo sa nama, a mi smo hteli sa svima“. Odgovor je vrlo jednostavan – neki su jedva dočekali da se kao „oslobode od komunističkog tlačenja“ i pri tome zaboravili da su ih „tlačili“ njihovi republički komunisti, a ne komunisti iz Beograda.
I na kraju, i Vojska Srbije, kao jedan vid suvereniteta ove države, ima svoja prava. Pravo na postojanje. Sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i sa ozbiljno ugroženim vojnim budžetom, vojska bi mogla da dođe u situaciju da počne da sumnja u smisao svog postojanja. Jer, opasnosti od rata nema pošto ćemo sve probleme rešavati isključivo mirno i diplomatski, sve komšijske zemlje su nam pouzdano prijateljski nastrojene, a vojne reforme bez odgovarajućeg budžeta vreme je već ozbiljno devastiralo. Vojska će izgleda da pojede svoje reforme. Za vojnu obavezu, i jedno od ljudskih prava, u Srbiji i dalje nema alternative, ali uloga armije sada se skoro i ne povezuje sa razvojem demokratije. A pre par godina nije moglo da se živi od prava na „civilnu kontrole vojske“.
komentari posetilaca sajta politikaonline www.politika.rs
Simo Dopuđa , 12/12/2008, 20:46
Odlično gospodine Lazanski, mislim da je nama pravo na rad, na radno mesto važnije od svih drugih prava, pa makar me neko proglasio socijalistom-komunistom.
Ekonomista , 12/12/2008, 21:54
Dobro razmišljanje o ljudskim pravima , koje ne mora da bude karakteristika samo Srbije, ekonomska kriza već će to pitanje postaviti i u zemljama čistog kapitalizma. Pa da na kraju samoupravljanje još bude i najbolji model.
Mile , 12/12/2008, 21:56
Naše nevladine organizacije do sada se uopšte nisu bavile ljudskim pravima u kontekstu o kojem piše Lazanski.A zanimljivo bi bilo da neko odgovori i zašto se nisu bavile?
Titoista , 12/12/2008, 22:00
A Josip Broz Tito bio vam je loš?
Rale , 12/12/2008, 22:07
Demokratiju koju nam donese CIA,Soroš i MMF,nikome nije donela dobro,pa ni nama.Pod protektoratom se uvek teško živelo,a o pravima neče ni da pričam,je ni ne postoje.
Ред ствари и систем вредности , 12/12/2008, 22:46
Концепт и корпус људских права који сте побројали већ је временом оспорен као консензус у цивилизацијској тежњи. Политички центри би временом неко од тих права увек користили као инструмент своје идеолошке борбе и касније га, издвојено, афирмисали као „своју“ неоспорну тековину на које само они полажу искључиво право. Што се тиче морала он је циљано рушен: нападом на колективно памћење (отимањем Космета) и на колективни ауторитет („српско“ самопаљење Скупштине 2000 ), хашком „дефиницијом“ која укида право Србији да се брани (установљује принцип да је опасно и неисплативо бранити отаџбину – па зато Срби масовно, цивилно служе војни рок), форсирањем партијске припадности медиокритета (с ниским страстима) испред квалитета коју доноси просвећеност и посвећеност струци и лојалност слободарском духу. Шта је после тога свето? У интелигенцији је данас више присутан салонски технократизам без основног смисла (коме то интелигенција служи?) на који је та интелигенција приморана (најчешће из егзистенцијалних разлога). Пркосна, малобројна, аутентична интелигенција је негативно стигматисана од НВО којима је то изгледа смисао постојања. Не бих сложио с тезом о разлозима антагонизма из бивших република према Србији. Антагонизам је настао на бази непринципијеле коалиције свих против Срба који су некима( у СХС, ФНРЈ, СФРЈ) омугућили аутентични идентитет. Уместо захвалности Србима, поданички су, тај цивилизацијски српски гест, поклонили страним кофакторима у разбијању српског националног бића. Психологија и историја тај феномен много боље објашњавају. Војска није само оружана сила државе већ и мирнодопска институција која је унутрашња резерва (елементарне непогоде, изградња инфраструктуре…) и има посебан значај у социјализацији младих људи у завршној фази њиховог сазревања. Зашто је занемарена? Ваљда да би била у контексту („пакету“) свега раније поменутог.
Predrag Kosić , 12/12/2008, 22:58
Već 60 godina postoji deklaracija o ljudskim pravima. Isto toliko godina traje i borba za njeno sprovođenje u stvarnost. Opšta deklaracija o ljudskim pravima usvojena je prije 60 godina u Parizu. No, do kršenja ljudskih prava dolazi svaki dan. Ima li deklaracija ikakvog učinka?Zemlje Zapada bitno su uticale na pakt o socijalnim pravima, kojim se definira obaveza država na socijalnu sigurnost svojih građana i pravo na rad. On međutim ne predviđa individualno pravo žalbe. Sve je propalo konfliktom između Zapada i Istoka.Socijalističke države tražile su veća socijalna prava a zemlje Zapada smatrale su to pravima nižeg reda. Moderno ropstvo je cijena globalizacije? Ljudska prava su politička jer se ostvaruju u državi i odnose na državu.
Srđan P, 12/12/2008, 23:02
Put u NATO je popločan „dobrim“ namerama. Vojska Srbije nema budućnost dokle god na njenom čelu i na čelu ministarstva odbrane sede ljudi koji maštaju o NATO-u bez obzira na proglašenu srpsku neutralnost. Već sada Vojska nema nikakva prava a u NATO-u nebi ni postojala kao neki ozbiljan faktor.
Povratnik iz Haga, 12/12/2008, 23:32
„Јер, опасности од рата нема пошто ћемо све проблеме решавати искључиво мирно и дипломатски, све комшијске земље су нам поуздано пријатељски настројене…“-Zamisljam da Hag proglasi jednog optuzenog nevinim, i pusti ga da se vrati nazad u Srbiju…
Profesor , 12/12/2008, 23:40
Pitanje ljudskih prava je jedna od mera iz arsenala hladnog rata. Amerikanci i Zapad insistiraju na ljudskim pravima samo u onim državama čija im politika ne odgovara, tamo gde im režimi služe, kao Saudijska Arabija, Pakistan , Emirati, tamo se pitanje ljudskih prava nikada ne poteže. Sve je selektivno, pa i ljudska prava.
Marta Simovic, 12/12/2008, 23:43
Da je tzv Medjunarodna zajednica postovala ljudska prava ne bi se ono desavalo sa Jugoslavijom sto se desavalo.Evropska unija uzela je sebi pravo da odlucuje o sudbini jugoslovnskih naroda i o sudbine drzave Jugoslavije..Na osnovu kakvih prava je to radila.Na osnovu nekakvog prava jaceg.Evropska unija nije nikakva medjunarodna institucija i nema prava da bilo sta odlucuje o drugim narodima.Ona je osudila i uz pomoc Amerike ubila Jugoslaviju,rasturila Srbiju i OBESPRAVILA SRPSKI NAROD.Za ovaj zlocin,kakve li pameti,osudjuje Srbiju i srpski narod.Umesto da se njeni politicari nalaze na nekakvom Medjunarodnom sudu za ovaj TESKI ZLOCIN.Istina izlazi na videlo! Njen novi poredak je u smrtnom ropcu.Srbija se nikad nece pomiriti sa ovim dvodecenijskim zlostavljanjem Srbije. i srpskog naroda.
Bivši oficir , 12/12/2008, 23:44
Za sanaciju posledica ili za sprečavanje elementarnih nepogoda ne treba Srbiji vojska, dovoljna joj je i civilna zaštita, žandarmerija i policija. Zna se šta je u normalnim državama osnovni zadatak vojske, samo je pitanje da li smo mi normalna država?
Срђан Ђорђевић, 12/12/2008, 23:47
Тако је! Хор истомишљеника се чује у позадини… Важно је рећи чак и ако то сви знају 🙂 Је л’ тако?
mlađi penzioner , 12/12/2008, 23:54
Gledajući Skupštinu Srbije, gledajući poslanike kako se svađaju, gađaju i padeđima i čokoladicama, neki čitaju novine, neki dremuckaju, a svi imaju ogromne plate, ja se pitam a verujem da se i drugi pitaju, je li to ta demokratija i pravo na slobodno političko udruživanje? I šta mi kao obični građani Srbije imamo od tih trutova? Mi ih izdržavano, od naših plata i penzija ide njihovo razmetanje beneficijama, jeftinom hranom u skupštinskom restoranu, dnevnicama i ostalim naknadama,a za sve to dobijamo prostačke scene, blokadu parlamenta, afere i politički prljav veš. A radnici svakog dana sve više ostaju bez posla.I onda neka mi neko kaže da je to napredak u odnosu na vreme one Jugoslavije.
Dragan Cvijan, 12/12/2008, 23:54
Ma ne predu, Miroslave. Oni pletu ne opredeno. To ja onako sa pogledom na najbelje sufarice postrojenih cokula uporedjujem sa cistocom im obraza. Zaudaraju ne po znoju, nego po mrlini iz kraskih jama. Prava??
Odgovor , 12/12/2008, 23:55
Gospodine Lazanski, za prava se valja izboriti.Pogledajte kako to čine Grci!
Dakić Lazar , 13/12/2008, 00:03
Dovoljno je otići na Google,pa da vidite kako su se poštivala ljudska prava oko Kosova i bombardovanja Srbije.Ukucajte ovo;US (And UK) Backed Islamic Terrorism In The Balkans
Boban , 13/12/2008, 00:05
Miroslave, pozdrav iz Ljubljane od Bobana (Rutar). Pisete dosta realno i sa podnosljivom dozom patriotizma, ali na zalost danas je u Srbiji sve tako srozano i uzaludno da ponekad zivot dostojan coveka u 21. veku za građane izgleda kao „science fiction“. Zaboleše me palčevi u želji da i moja očevina doživi bolji sutra, ali sve to, nažalost, ide nekako traljavo.
Strahinja Grcic, 13/12/2008, 00:08
Kakva su prava i u zemljama Evropske unije i kako se postuju EU imamo OIGLEDAN primer u Grckoj, clanice Evropske Unije od poodavno.Interesatno je da nasi mediji i politicari o ovim dogadjajima u Grckoj ne poklanjaju dovoljnu paznju rzeci se se onog :“ o cemu se nista ne prica i ne govori,to i ne postoji“.A i neke druge clanice EU tako postupaju.I u tim zemljama ekomoska situacija je veoma teska i niko ne sme da se usudi da kaze kako ce se ta situacijadalje razvijati.Kao i svugde politicari se boje im se izgube i fotelje u toj neizvesnoj gungullllli.Vec sindikati u iTali i drugim zemljama budno prate ova svetska zbivanja kako bili spremni za odbranu svojih prava pocvsi od prava na rad pa dalje.
miki misic, 13/12/2008, 00:25
@Odgovor 23:55….Svaka stoji. Bezrezervno saglasan.
Marko Knj , 13/12/2008, 00:55
Да ли је просечном грађанину ове земље важније право на политичко удруживање од права на рад и права на здравствено осигурање? Pre nego što pročitam tekst, odgovaram da je nama važnije pravo na politikanstvo…
mateja pirot, 13/12/2008, 01:27
Jedini narod koji je proslavljao odlazak u vojsku je nas-srpski.Ta Vojska sa jakom tradicijom nam je omogucila da se osecamo kao da nas je dva puta vise od Kineza.E tu lezi Zec. Unisti Srbinu Vojsku i Veru i on ce biti kao guska u magli,zato vojsku predvodi magarac.(bolje je ceta magaraca predvodjena lavom nego…)
Нишлија , 13/12/2008, 01:35
МА ГРЦИ СУ ЗАКОН!
Синдикалац , 13/12/2008, 01:43
Права радника у многим западним земљама на много су вишем нивоу него права радника у Србији. Тамо синдикалне организације заиста нешто значе, држава мора да се договара са синдикатима. Код нас су вође синдиката такорећи у дилу са државом, и шта онда да очекују радници. Само отказе и беду. А ми причамо о људским правима.
george wordy , 13/12/2008, 01:57
U nepostojecoj drzavi sva prava su besmislena, jer u drzavi „ni na nebu ni na zemlji“ obicno je „gradjanin pokorni“ kriv, za sve nedace ovoga sveta, jer predstavlja samo dekor za drzavu i vladu, u senci ili na javi. Gradjanin „pokorni“ ne ide na godisnji jer je u samoupravnoj nedodjiji navikao na bolovanja kao sledovanja , pogotovo polutanska klasa koja je bila malo radnicka malo obrtnicka kao preteca novih odnosa. A da je placeni godisnji odmor srpsko pravo setio se i harizmaticni General sa Haske poternice.Gradjanin pokorni je toliko zavoleo svoje radno mesto da je na njemu i umirao, da bi ga od toga odvikli Tajkuni su uveli klizno radno mesto , koje nije sigurno koliko do sutra. Pravo na vakcinu je ukinuto jer je trenutno transformacija zdravstvenog sistema koji od „samoposluzivanja“ sa punim kesama lekova i privatnim apotekama treba da preraste u nesto drugo ali sigurno ne u „komisiono zdravstvo, „ iz predjasnjeg sistema, kada su svima odbijali od plate a lecili su se samo“privelegovani“ koji su nosili pedigre hronicno bolesnih. Za ljudska prava treba se izboriti , a ne ocekivati ih kao benificiju samo zato sto je doneta deklaracija o ljudskim pravima. Ona samo sluzi kao putokaz borbe .
bez komentara , 13/12/2008, 04:18
„Да ли је просечном грађанину ове земље важније право на политичко удруживање од права на рад и права на здравствено осигурање?“ Pa pogledajte koliko ostavljenih komentara, do sada, ima za Cavicevo zlato na EP… a koliko na tekst gospodina Lazanskog…bez komentara
Crni Humor, 13/12/2008, 05:53
Kada 5-to oktobarske olupane serpe, u koje se udaralo iz svih snaga, ne budu u stanju da skuvaju ni prazan beo pasulj, Srbija che ustati iz svoje letargije. Do tada,trazili ste, dobili ste (na nesrechu dobili smo i mi ostali koji to nismo hteli).
DemosKratein , 13/12/2008, 06:17
Da,tako je pravo na politicko udruzivanje je vaznije od svih prava,pa mi smo sada demokratska drzava, jedino nam nedostaje americki san i EU
simonida , 13/12/2008, 07:42
ako Vi Miroslave kazete da imamo VOJSKU moram da Vam verujem iako mislim drugacije!
Ceda Bradic, 13/12/2008, 09:09
(1)Koja su PRAVA VALUTA? Sledi nepreciznost u prvom delu podnaslova: „Да ли је просечном грађанину ове земље “ Taj termin ne postoji. Prosecan covek ne moze da otme deo teritorije drzave i uspsotavi marionetski sistem. Prosecan covek ne preti ubistvom ljudima, koji zele da stanuju u svojim kucama ili stanovima. Prosecan covek nikome ne skrnavi grobove. Prosecan covek nikoga ne prisiljava da zivi u enklavama. Prosecnog coveka ne stiti NATO i EULEKS od samog sebe. Prosecan covek ne obezvredjuje vrednost tudjeg ulozenog rada, rada kojeg covek ispoljava niti sputava coveka da afirmise sosptvene radne i ljudske kvalitete. Prosecan covek ne moze DA UBIJE COVEKA! A,ne moze ni da PLANIRA MASOVNO UBISTVO, pa to pravda terminom KOLATERALNA STETA! Shvatamo li? epoha 21 vek, rejon Bograda ili Pristine, nije vazno! Dokle god tako nesto postoji u nasoj EPOHI i prostoru, nemoguce je govoriti o ljudskim pravima. Govori se o PRAVIMA UZURPATORA LJUDSKIH PRAVA. Njihove aktivnsoti imaju dva efekta: obezvredjivanje LJUDIMA vrednog i SPRECAVANJE (onemogucavanje) LJUDIMA da izraze svoje vrednsoti – radne i moralne. Ocigledno, postpuci idiota. Idiotizam se izrazava u neshvatanju (navedenih) efekta tih aktivnsoti bez obzira, sto se, po nekada radi o veoma obrazovanim pojedincima ili grupama. Ali, bez PRIHVACENIH MORALNIH REGULATORA, RAZUM ne moze da ceni sta raditi a sta ne, pa se takve osobe ponasaju NE_RAZUMNO (BEZ_umno), Tekst ukazuje na ovaj fenomen i kako se ispoljava ali, sadrzi nenamernu gresku: tekst je namenjen normalnimm LJUDIMA pa ne moze da identifikuje koren, fenomen: SAMOZAVANA (SAMO-DATA) PRAVA UZURPATORA ljudskih prava. Ispoljavanje (nacin, oblici) su u prvom delu (paragrafu)
