Ko proda svoj salaš, taj je srećan čovek

NAJJEFTINIJE U EVROPI: KUćE U BANATSKIM SELIMA NA VELIKOJ RASPRODAJI

KO PRODA SVOJ SALAŠ, TAJ JE SREćAN čOVEK!

• Sve su ređi primeri da naši ljudi iz dijaspore, pre svega sentimentalno vezani za rodni kraj i kuće svojih predaka, kupuju nekretnine u banatskim selima koje se nude u bescenje: celi salaš za automobil ili čak vespu
Vojvodina, koja se nalazi na severoistoku i graniči se sa Mađarskom i Rumunijom, prostire se na 21.506 kvadratnih metara, što je 23,3 odsto ukupne površine Srbije, oduvek se ponosila zatalasanim žitnim i kukuruznim poljima, bogatim selima i nasmejanim domaćinima, koji su svoje goste nudili domaćim specijalitetima, šunkom, kobasicama, sirom i vinom iz bureta…

Pokušaj da saznamo tačnu cifru praznih kuća u Vojvodini, ostao je bez uspeha, jer takvih informacija nema. Ipak, prema nekim grubim procenama, na teritoriji Banata, može se pronaći oko 2.500 kuća koje bez ukućana propadaju, a njihovi vlasnici i pored želje da ih prodaju, u tome nikako ne uspevaju…

Poslednjih nekoliko decenija, nema više takve Vojvodine: Banata, Srema i Bačke, sve je više neobrađenih oranica, praznih i napuštenih kuća, koje propadaju i ne odolevaju zubu vremena, a pravih paora i ratara je sve manje, baš kao i ljudi u selima, nadomak velikih gradova. I baš kao i u Sremu i u susednoj Bačkoj nema više tog banatskog sela iz kojeg se ne vidi grad, a da u njemu nije na stotine praznih kuća, opustelih dvorišta, čiji su ukućani odavno pokojni, a članovi njihovih porodica koji žive u obližnjim gradovima nikako ne uspevaju da prodaju kuće svojih roditelja i dedova, iako ubedljivo najjeftinije u Evropi. Niko neće da ih kupi.

Potomci rekli zbogom

U nekad velelepnoj zgrade Sirćetane u Zrenjaninu živeli su vlasnici, članovi porodice Švirtlih. Danas svi potomci ove familije žive i rade u Nemačkoj i Švajcarskoj.

Ko je od naslednika, uspeo da za neke simbolične novce proda kuću, taj je bio srećan čovek, jer danas takve nekretnine, više gotovo i da nemaju nikakvu vrednost. Tako Milivoj Grujić, stomatolog po struci, koji trenutno živi u Kikindi, kuću svojih roditelja i dede u obližnjem selu Bašaid, prodaje već punih dvadeset godina, ali mu to nikako ne polazi za rukom.
– Dolazilo je u više navrata nekoliko ozbiljnih ljudi koji su bili zainteresovani za kupovinu stare i nove kuće, ogromnog dvorišta i baštom i povrtnjakom pride, čak im je i cena bila prihvatljiva, ali se onda više nikada nisu javljali. čak je jedan rođeni Bašaidac, koji živi u Americi, poslao svog brata da se raspita o kupovini moje kuće u kojoj odavno, od smrti roditelja, niko ne živi, jer je imao ideju da napravi farmu nojeva, ali je u međuvremenu odustao… Cena nije bila problem, a cifra od 11.000 američkih dolara nasmejala ga je i najpre vrlo „zagrejala“, a onda se izgleda predomislio. Ja opet, za 3.000 evra, kuću i plac neću da dam, za nju me vežu uspomene iz detinjstva, u njoj sam proveo nezaboravne dečačke dane i bolje neka propada prazna, nego da je dam u bescenje – priča za „Vesti“ dr Grujić.

Doktor Mima hoće da se vrati!

Miodrag, sin poznatog fudbalskog trenera i nekadašnjeg igrača Crvene zvezde Bele Palfija, lekar po struci, koji već više od dve decenije živi i radi u Nemačkoj, nikako da ostvari dugogodišnju želju – da kupi plac u rodnom Zrenjaninu i da na njemu podigne kućicu i teniski teren, gde će tokom letnjeg odmora vreme provoditi sa drugovima iz detinjstva. Ovoga leta dr Palfi kreće u realizaciju plana, na oduševljene svoje porodice.

Na ovaj način, Banat je već odavno postao područje sa značajnim viškom stambenog prostora i to najviše starih i praznih kuća, čija se prodajna cena kreće između dve i sedam hiljada evra, ali je najveći problem što – kupaca nema. Poslednji podaci ukazuju da na primer, u selu Melenci, pored dolaska više od 500 izbeglica, trenutno ima 200 praznih kuća, dok je u upola manjem Kumanu, više od 100 kuća na prodaju, u kojima i po deceniju niko nije živeo. Kada se uporedi broj domaćinstava s brojem stanovnika, dobija se sasvim jasna računica da u kućama koje su u proseku veće od 100 kvadratnih metara, uz prateće ekonomske i pomoćne objekte, živi najviše do tri člana domaćinstva, a često i samo jedna osoba, baka ili starac.
Nije više nikakva senzacija podatak da su kuće u banatskim selima ubedljivo najjeftinije u Evropi, jer se solidna kuća sa ogromnim placem od 20 do 30 ari i kompletnom infrastrukturom ( struja, plin, voda, telefon…) može u manjim selima kupiti i za 1.500 evra ili zameniti za stariji automobil, čak i „vespu“, što se događalo u nekoliko slučajeva. One kvalitetnije kuće, od tvrdog materijala, „ušuškane“, sa kupatilima i centralnim grejanjem na plin, u većim selima, u blizini Zrenjanina, Kikinde, Pančeva ili Vršca, bez većih problema mogu se pazariti za cifru od pet do 10.000 evra. NJihovi vlasnici, koji po pravilu ne žive u njima, spremni su na „pogađanje“ i obaranje cene, ali… zainteresovanih nema!