BEOGRAD – Pokušavajuci da utvrdi ko je tokom vladavine Miloševicevog režima profitirao na osnovu dobijanja uvozno-izvoznih dozvola i kontigenata Republicka uprava javnih prihoda pregledala je 52.239 rešenja koja se odnose na 14.855 firmi, a vrednost robe koja je bila obuhvacena ovim poslovima iznosi skoro 2,34 milijarde evra.
Medu potencijalnim obveznicima poreza na ekstraprofit, ciji su uvozno-izvozni poslovi premašili milion evra, prema dokumentaciji koju je „Blic“ dobio, izmedu ostalih bili su firme „Delta M“, „Dibek“, „Verano motors“, Duvanska industrija Niš, „Sartid“, „Beopetrol“, „Progres“, „Simpo“, „Dijamant“, „Autokomerc“, „Mobtel“, „Cepter internacional“, „C-market“, „Kombinat aluminijuma – Podgorica“, „Knjaz Milošâ€œ, „Geneks – General eksport“, „Simpo“, ali i javna preduzeca poput Naftne industrije Srbije, „Telekoma Srbija“, „Srbija – šuma“, JP „PTT Srbije“, „Radio-televizije Srbije“, cak i Republicko ministarstvo unutrašnjih poslova.
Privatno preduzece koje je u periodu od 1996. do 2000. godine imalo najvecu vrednost uvozno-izvoznih poslova je „Delta M“. Izmedu ostalog, ova firma izvozila je junad, kukuruz, šecer, jestivo ulje, pšenicu, maline, svinjske polutke, ali i rezanu bukovu gradu, a ukupni izvoz ove firme iznosio je od 9. aprila 1996. do 21. septembra 2000. godine 24,4 miliona evra. Sticajem okolnosti ili ne „Delta M“ je izvozila jestivo ulje i šecer baš u periodu kada su ove robe bile izrazito deficitarne na domacem tržištu. U uvoznom programu ove firme našli su se pored novih putnickih automobila i šecer, majonez, kecap, razne vrste sireva, kafa, rezervni delovi za automobile, testenine, sladoledi, razne vrste vocnih sokova, „orbit“ žvake i cokolade u vrednosti od 26,5 miliona evra. U izvoznom programu „Dibeka“ dominirali su pšenica, kukuruz, smrznuta malina i rezana bukova grada vrednosti oko 16 miliona evra, dok je ova kompanija najcešce dobijala dozvole za uvoz kozmetike, kucne hemije, vocnih sokova, alkoholnih pica, sireva i guma za žvakanje vredne 2,7 miliona evra.
„Verano motors“ od 3. februara 1997. do 15. decembra 2000. godine uvezao je putnicka, dostavna i teretna vozila marke „pežo“ i rezervne delove za ista u vrednosti od oko 16,3 miliona evra, dok je uvoz kompanije „Cepter internacional“ iznosio 4,5 miliona evra.
„Progres“ je imao, sudeci prema dokumentima, apsolutni monopol na izvoz pšenice, kukuruza i maline jer su ovi proizvodi dominirali izvozom kompanije od 1996. do 1999. godine. Vrednost izvezene robe „Progresa“ bila je u ovom periodu 33,6 miliona evra, dok je u istom tom razdoblju uvezao artikle za 3,8 miliona evra uglavnom iz svog proizvodnog programa. Nasuprot „Progresu“, vranjski „Simpo“ izvozio je uglavnom sirovu govedu i ovciju kožu i to za 166.906 evra, dok je uvozio belu tehniku, luksuzno posude i kozmetiku i to za oko 4,1 milion evra. „C-market“ je za svoje trgovine uvozio uglavnom prehranu i to za 4,4 miliona evra, dok je odobrene kvote i kontigente „Geneks – General eksport“ koristio uglavnom za nabavke žestokih alkoholnih pica, tehnicke robe i banana.
Apsolutno najveci spoljnotrgovinski promet imao je NIS preko dve svoje kompanije – „Jugopetrola“ i „Naftagas prometa“ – cak preko 187 miliona evra, dok je „Telekom Srbija“ u pomenutom razdoblju uvezao opremu vrednu oko 25 miliona evra. JP PTT „Srbija“ imalo je nešto skromniji uvoz, 9,6 miliona evra, a RTS oko 4,5 miliona evra.
Medutim, prema podacima koji su do sada objavljeni Komisija za preispitivanje zloupotreba utvrdila je poresku osnovicu za 93 pravna lica u ukupnom iznosu od 58,7 miliona evra. Na celu liste nalazi se „Progres“ s porezom od 11,65 miliona evra ciji je direktor bivši srpski premijer Mirko Marjanovic. Odmah iza „Progresa“ nalazi se „Dibek“ sa 9,55 miliona evra, koji je zahvaljujuci uticaju Milana Beka u Saveznom ministarstvu za spoljnu trgovinu imao najbogatiji uvoz žvaka, deterdženata, žestokih alkoholnih pica, vocnih sokova i sireva. „Beopetrol“ se našao na trecem mestu sa poreskom obavezom od 3,9 miliona evra, dok je cetvrti obveznik poreza na ekstraprofit po ovom osnovu trgovinska kuca „C-market“ koja na ime ekstraprfoita treba da plati 1,95 miliona evra.
Petu poziciju na listi ekstraprofitera zauzela je malo poznato preduzece „Teodora komerc“ sa 1,25 miliona evra poreske obaveze.
