Prođe i Nova godina, niko da demantuje Božidara Delića
Prvo sam pomislio da je to novogodišnja šala, onda sam očekivao demanti generala da kaže kako nije za jedne novine rekao to što je rekao.Razmišljao sam i o tome da li se javni tužilac možda zainteresovao. Ništa od toga, prođe i Nova godina, niko da demantuje generala u penziji Božidara Delića. A on je moj omiljeni general, nekadašnji komandant legendarne 549. motorizovane brigade vojske Jugoslavije iz Prizrena. U vreme agresije NATO-a na SRJ general Delić je sa svojom brigadom zatvarao najosetljiviji pravac na granici s Albanijom i kada je krenula masovna ofanziva OVK, potpomognuta regularnim jedinicama albanske vojske podržane i tenkovima, general Delić je naredio da se otvori vatra po albanskim tenkovima koji su nadirali preko granične linije. Pet ispaljenih ruskih protivoklopnih raketa „fagot” i pet uništenih albanskih tenkova. Albanska vojska je stala, ofanziva OVK je slomljena. Sledećih dana jedna grupa komandosa iz sastava 549. motorizovane brigade našla se u blizini tromeđe Jugoslavija, Albanija i Makedonija, na lokaciji Radika pored Globočice. Na improvizovanom helidromu sa druge strane granice komandosi iz 549. brigade opazili su tri američka helikoptera, dva „apača” i jedan „činuk”, kao i jednu cisternu sa gorivom. Nekoliko ispaljenih projektila tipa „osa” i „činuk”, jedan „apač” i cisterna sa gorivom pretvoreni su u plamen. Drugi „apač” krenuo je u potragu za napadačima, ali komandosi su vešto iskoristili brdovit teren i umakli.
Rat se završio, 549. motorizovana brigada iz Prizrena odlikovana je Ordenom narodnog heroja, što bi značilo da su i svi njeni pripadnici narodni heroji, uključujući i generala Božu Delića. Nekome to očito nije bilo drago, pa je u okviru velikih vojnih reformi 549. motorizovana rasformirana. Nema brigade, nema Ordena narodnog heroja, nema ni heroja. Nema ni generala Bože Delića u aktivnoj vojnoj službi. Istina, zadržali su ga još neko vreme posle demokratskih promena u oktobru 2000. godine, ali onda je krenula čistka ratnih kadrova. Delića su optužili da je 5. oktobra na ulice Beograda hteo da izvede tenkove. On se branio da je samo sa pozicija oko Beograda u kasarnu vratio jednu tenkovsku četu. Nije vredelo, penzionisali su ga. Verovatno revoltiran, otišao je u političare, u Srpsku radikalnu stranku. Onda je posle raskola u toj stranci malo javno i zaplakao. Iskreno, zasmetalo mi je to, heroji sa Kosova ne bi smeli da plaču zbog stranačkih problema i razlaza. No, dobro, niko nije savršen.
I onda pred Novu godinu pročitah mali intervju generala Delića u jednim našim novinama gde se pozabavio uvozom i izvozom oružja. Bio sam zapanjen, general je prvo optužio kompaniju „Jugoimport SDPR” u vezi sa izvozom 150.000 pancira i 300.000 pancirnih ploča za Irak. Po mišljenju Delića, „Jugoimport SDPR” uvozi te pancire iz inostranstva i u Srbiji ih samo prepakuje, a u Srbiji ima firmi koje to mogu da samostalno proizvedu. Zatim je optužio i Ministarstvo odbrane Srbije da se odlučilo za nabavku finskih borbenih oklopnih transportera točkaša u vrednosti od 360 miliona evra. Po Delićevom mišljenju, bio je tender, a na tenderu su bili austrijski „pandur”, švajcarska „pirana”, finska „patrija” i ruski BTR-90, pa je i pored toga što je dvostruko skuplja od ruskog vozila izabrana finska „patrija”.
Neko je generala u vezi sa tim teško prevario ili je dozvolio da bude prevaren. Bazični materijali za pancirne prsluke ne proizvode se u Srbiji, u svetu postoji samo nekoliko proizvođača takvih materijala i svi koji u Srbiji šiju pancirne prsluke kupuju bazične materijale u inostranstvu. Od tih, takozvanih mekih slojeva pancira, koji se obavezno uvoze, ali ne i iz Izraela, kako tvrdi general Delić, pod posebnim presama prave se pancirne ploče i tim postupkom ovladalo je nekoliko firmi u Srbiji, između ostalih i „Krušik”. Posao izrade 150.000 pancira i 300.000 pancirnih ploča za Irak nije mogao, zbog kratkih rokova isporuke, da bude poveren samo jednoj kompaniji u Srbiji, pa je proizvodnja organizovana u nekoliko firmi. Svi su dobili deo porudžbine iz Iraka, neko više neko manje.
Što se tiče navodne kupovine finske „patrije”, za novo borbeno vozilo točkaš još nisu na nivou vojske Srbije definisani ni te-te zahtevi, nije bilo ni tendera, nije bilo ni demonstracije rada vozila u Srbiji, pa nema još ni odluke. U vezi sa kupovinom izraelskih bespilotnih letelica general bi mogao malo da zapita neke iz Generalštaba kako su se to naši pukovnici gostili po Izraelu i gde je testirana ta mala taktička bespilotna letelica. I da li je testirana?
Nije problem u tome što general očito nije raspolagao odgovarajućim informacijama kada je davao taj intervju, već što je taj njegov intervju bio u kontekstu sukoba između donedavnog načelnika Generalštaba i ministra odbrane, pa čak i stranački motivisan. Ispada da je naš sistem odbrane odjednom apsolutno ugrožen. Mnogi su zabrinuti za budućnost srpske odbrambene politike, hoće li ta politika ići nekim svojim putem, hoće li biti redefinisana, hoćemo li sačuvati tehnološku kompetenciju u vojnoj industriji, ko će dobiti prioritet u vojnim programima?
Jer generali izgleda vole oružje, a neki od njih, što je mnogo veći problem, vole i moć…
