Ministar na čelu novog Ministarstva za dijasporu dr Vojislav Vukčević bio je sticajem okolnosti i poslednji ministar za Srbe van Srbije pre ukidanja ovog resora početkom 2001. godine. Ovih dana užurbano okuplja ljude koji će zajedno s njim obnavljati pokidane veze dijaspore i matice.
– U dijaspori živi 40 odsto državljana Srbije, što znači da je gotovo svaki drugi građanin Srbije van matice. Oko 3,5 ili 4 miliona ljudi iz tri generacije žele da se veze sa maticom očuvaju i razvijaju, i to zaslužuje najveću moguću pažnju. Nakon ukidanja ministarstva za Srbe van Srbije nastala je tišina i neprijatni muk, koji se osnivanjem ovog ministarstva mora prekinuti. Imam utisak da sam došao na zaraslu ledinu u koju sada treba zabosti ašov da bi se kopao temelj zgrade koja će se graditi mnogo duže i više nego što traje moj, pa i svačiji mandat. Biće to posao građenja temelja za zgradu u koju treba da uđu sve naše želje, nevolje, potrebe, projekti radi uspostavljanja čvrste veze s maticom. Nema našeg učinka i uspeha bez pomoći dijaspore, ali ne u novcu, već u razumevanju, predlozima, savetima, iskustvima – kaže ministar Vojislav Vukčević.
• Ne zna se koliko je građana Srbije u rasejanju. Da li će prvi zadatak Ministarstva biti da se utvrdi njihov tačan broj?
– To je prioritetno. Imamo neku evidenciju samo zahvaljujući savesti onih ljudi koji su se prilikom odlaska u svet prijavili u svoj SUP i MUP, ali to nisu učinili svi. Mogućnost evidencije postoji i u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima gde su dolazili da se prijave. To je sve što danas imamo od evidencije. Pošto je sada dijaspora dobila pravo da glasa na našim izborima u zemljama u kojima živi, očekuje se da se oni sada sami jave diplomatsko-konzularnim predstavništvima jer samo tako mogu glasati. Tako ih mi jedino u ovom času možemo prebrojati. No, i tada slika neće biti potpuna, jer nisam siguran da će se ni onda svi prijaviti i da ćemo tačno znati, ali drugačije ne možemo.
Nek mediji pitaju đelića
• Hoćete li pomoći Saboru dijaspore da uđe u trag 4,5 miliona evra, koje su iz Fonda za dijasporu nestali pre dve godine?
– Fond za dijasporu me je upoznao da je nestao novac za humanitarne svrhe, koji su naši u rasejanju skupili tokom bombardovanja 1999. godine. Naložio sam da se sve to ispita i da se u što kraćem roku novac pronađe. Bivši ministar finansija Božidar đelić, koji zna sve o parama i obećao je da će ih vratiti mora izaći u javnost i objasniti gde su 4,5 miliona evra. Mediji ga moraju prozivati sve dok to ne objasni.
Samo pravna država privlači novac
• Kada se govori o rasejanju i otadžbini valjalo bi razdvojiti ljubav i emocije od interesa, jer mnogi naši ljudi ističu da vole Srbiju ali nisu spremni da u nju ulažu dok je ovakva kakva je. Šta matica mora uraditi da bi dijaspora više ulagala?
– Srbija mora da uspostavi pravnu državu, institucije za platni promet, zakon i propise koji će našim ljudima osigurati ulaganja. Nema ništa od tapšanja po ramenu, neophodni su zakoni koji štite pravo ulagača. Svi oni vole svoju otaybinu, ali u isto vreme vole i rezultate svog rada pretvorene u merljivu jedinicu koja se zove novac, i to im niko ne može zameriti. Pomoći će, pomagali su i davali, ali to je poklon. Za ozbiljna ulaganja moraju imati odgovor šta će zauzvrat kao poslovni ljudi dobiti. Tvrdim da i posle svih prevara naših ljudi i njihovih razočarenja oni žele da ulože i da pozovu druge da to učine, ali tek kada mi damo garancije , a to je moguće samo dobrim pravnim sistemom i zakonima. Obećanja nisu dovoljna, jer naši ljudi u rasejanju poznaju i poštuju zakon. Tako su navikli u zemljama u kojima sada rade. Vlada mora predlagati zakone, Skupština ih usvajati i tako voditi nacionalnu politiku u koju će se uključiti i dijaspora.
• Dijaspora nije tražila samo pravo glasa već i da se reši pitanje državljanstva, služenja vojnog roka, zakona o restituciji, zakona o dijaspori… Šta se na tom polju u ovom trenutku može učiniti?
– To što smo dijaspori dali pravo glasa ne znači da smo sve uradili. Postoje posebno aktuelne potrebe i interesi. Već smo napravili nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu. Državljanstvo Srbije se sada stiče na krut i dugotrajan način. To je nedopustivo jer državljanstvo je duhovna hrana i osećaj da pripadate jednom narodu i ako država neće da vas prizna za svog to je strašan osećaj. U nacrtu, koji mora da prođe sve sekretarijate za zakonodavstvo i Vladu Srbije da bi stigao do Skupštine Srbije i poslanika, zahtevamo da se taj postupak pojednostavi i ubrza. To se i može brzo uraditi, jer nas to ništa ne košta, dok našima mnogo znači.
Moraju se amnestirati svi koji su pobegli u inostranstvo da ne bi učestvovali u suludom i besmislenom ratu . Našim mladima u rasejanju treba pomoći oko služenja vojnog roka u matici. Mora se i sve ono što je „revolucionarnom pravdom” oduzeto vratiti naslednicima i njihovim potomcima. Zna se da je njihov broj velik i da je to ozbiljna teškoća, ali ne za ovo ministarstvo, nego za državu Srbiju i sigurno je da to neće moći da reši ni ova ni buduća vlada. A vrlo je bitno kako ćemo rešiti taj problem, jer i Evropa i potomci nas i po tome cene. Ako ne priznajete vlasništvo onima kojima je to nekad pripadalo onda ne ostavljate dobar utisak niti garanciju da ćete sadašnjim i budućim vlasnicima to priznavati.
• Prilikom davanja prava glasa dijaspori čule su se primedbe da im se daje pravo da odlučuju o političkom životu u Srbiji a da pri tom ne žive ovde i ne dele našu sudbinu, kao i da ne plaćaju porez. Kako to komentarišete?
– Ne mogu se državljani deliti i razlikovati. Ili neko jeste državljanin, pa mu pripadaju sva prava garantovana ustavom i zakonima, ili nije, pa mu ta prava ne pripadaju. Primedba da ne plaćaju porez takođe nije umesna. Ne plaćaju ni ovde svi porez pa glasaju. Kada budu uvereni da su izjednačeni sa ovdašnjim državljanima doći će, ulagati i plaćati porez.
• Nedavno je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar izjavio da dijaspora neće moći da glasa na predstojećim predsedničkim izborima, što je izazvalo oštro reagovanje naših zemljaka u inostranstvu. Hoće li dijaspora glasati na predstojećim predsedničkim izborima?
– Razgovarao sam sa ministrom Lončarom, jer smo članovi iste vlade, nije dobro da različito mislimo i treba da se usaglasimo. Postoje dve smetnje da dijaspora glasa na tim izborima, ali moramo učiniti sve da ipak glasaju. Dijaspora dobro zna koliko mi možemo sada da učinimo i koliko se trudimo da im omogućimo da glasaju. Prvo se svi u rasejanju moraju prijaviti u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima da vidimo na koju adresu da im pošaljemo poziv za glasanje. Zatim moramo se dogovoriti hoće li se ići na klasično glasanje na biračkim mestima, ili na glasanje putem pošte. To je nešto što sada rešavamo i u čemu nam i dijaspora pomaže. Kada se usaglasimo predložiću da se napravi nacrt zakona o izmenama Zakona o narodnim poslanicima i da oni ipak glasaju na ovim predsedničkim izborima.
