Sedamdesettrogodišnja Cveta Nikolić iz Isakova, koja je radni vek provela u Stokholmu u Švedskoj, sada živi od poljoprivrede i mlinskog zanata. Inostranu penziju od 9.000 kruna izgubila je jer se nakon penzinisanja tri godine nije javila, pa su je, pomislivši da je umrla, precrtali sa spiska.
Da bi mogla da prima penziju koju je zaradila mukotrpnim radom, morala bi da živi tri meseca u Stokholmu, a tri u domovini.
– Deco moja, zaradila sam ja dovoljno, meni a ni mom Iliji, ta penzija nije ni potrebna – tvrdi Cveta koja je u Švedsku otišla davne 1969. godine sa prvim suprugom Pavlom. – Radila sam sve: bila čistačica, kuvarica, prala sudove… Ali i zaradila: kupila sam tri kuće u Stokholmu, od kojih jednu izdajem, a izgradila sam za svoju dušu i novi dom u ćupriji.
Svi koji su pomislili da će Cveta sada malo da se odmori u otadžbini, prevarili su se. Osim onih koji je poznaju i znaju da bez rada ne bi mogla ni da živi.
U cik zore
– Tek kada sam došla u Švedsku bilo mi je u početku čudno što leti nikako da padne noć. Onda sam saznala da dok traju „bele noći“ mraka ima samo jedan sat. Ali, kao i Šveđani, i ja sam se navikla da spavam danju – veli Cveta koja je u Isakovu na nogama u prvi cik zore.
U Isakovu ona danas ima električni mlin, tako da i od toga zarađuje, a prinose ubire i sa svoje zemlje na kojoj uzgaja pšenicu i kukuruz.
Prva u selu
– Jeste da sam ostarila, pa ne sve sama, zato za teške fizičke poslove platim radnike, ali ove godine imala sam najbolji prinos u selu. Sa nepunih pet hektara nabrali smo 18 punih prikolica veoma kvalitetnog kukuruza – hvali se Cveta koja veći deo dana provodi u svom mlinu zajedno sa kupcima.
Kad joj nešto posebno zatreba, javi se u Švedsku, a to nešto joj još brže pošalje sin Ranko koji sa suprugom Svetlanom, kćerkom Monikom i sinom Nenadom boravi i dalje u Stokholmu.
– Ranka sam usvojila kada je imao 13 godina. NJega je, zapravo, rodila moja rođena sestra Kalina Cirić iz ćuprije, koja ima dva sina, a ja nisam nikada mogla da rodim dete. Hvala joj, dok sam živa brinuću se o sestri. Letos smo eto i unuku Moniku udali za Dejana Simića i pravili joj veliku svadbu u Isakovu. Od njih sam već dobila praunuka Nikolu, ima li ko srećniji od mene – priča Cveta i objašnjava da je i drugi sestrin sin Dušan otišao za Stokholm gde boravi sa suprugom LJiljom, sinom Goranom i kćerkom Sanelom. I obojica, zanimljivo, imaju svoje picerije.
Sveta dužnost
Zbog toga što voli svoje selo, Cveta je uvek odvajala od svoje ušteđevine i davala kada je trebalo da se gradi seoska crkva, renovira Dom kulture ili asfaltiraju ulice. „to je bila moja sveta dužnost“, veli sagovornica „Vesti“, koja i danas rado odlazi u Švedsku, ali samo u posetu najdražim.
– Svi me pitaju zašto sam iz tako lepe i čiste zemlje kao što je Švedska došla nazad u svoje selo. Tamo jeste bolji život, ali ne bih nikad mogla bez svog zavičaja, pa ni ovog blata. Povremeno me posećuju i prijatelji Šveđani, i njima se takođe, ovde sviđa. Nekada je ono što je oku lepo, srcu mnogo lepše – poručuje zadovoljna Cveta, dok ispraća reportere „Vesti“ i žuri da obavi svoje svakodnevne brojne obaveze.
