Danas uspešni biznismen LJubiša đorđević iz gastarbajterskog sela Samarinovac kod Negotina postao je to velikim trudom, ali i nostalgijom, inače bi svoj posao sada verovatno razvijao u Australiji umesto u rodnom kraju. Pod prepoznatljivim imenom „Novi stil“, LJubiša danas ima salone nameštaja u Negotinu i Kladovu i jedan je od vodećih preduzetnika u Negotinskoj Krajini.
– Iza mene je preko 15 godina iskustva u ovom poslu. Kada sam otvorio prvi salon nameštaja u mom selu Samarinovcu 1989. godine bio je to jedini privatni salon u ovom kraju. Nije bilo lako jer je potom usledila velika višegodišnja ekonomska kriza. Međutim, uspešno sam je prebrodio kao i mnogi koji su se u to vreme ovde bavili privatnim biznisom, zahvaljujući pre svega našim ljudima koji žive i rade u zemljama zapadne Evrope. Oni su bili moje glavne mušterije, a ja sam se trudio da im izađem u susret i obezbedim kvalitetan, udoban nameštaj po njihovoj želji, kojim su oni opremali svoje novoizgrađene domove – priča LJubiša đorđević, koji je u međuvremenu postao i suvlasnik nekoliko bivših društvenih građevinskih preduzeća u Negotinu.
Očekivao je, kako kaže, povoljnije uslove za privatno preduzetništvo u zemlji i bolji odnos prema ovoj oblasti i državnih i lokalnih organa vlasti. I pored toga, ne žali što je ostao u zemlji jer je, kako ističe, dokazao da nije pogrešio što je napustio stranu zemlju i vratio se u rodni kraj.
Humanitarac
Tokom kriznih godina u našoj zelji, LJubiša đorđević bio je donator i sponzor mnogih humanitarnih akcija i manifestacija, a ne retko pomagao je pojedince koji su mu se obraćali za pomoć.
Kao i za mnoge žitelje Negotinske Krajine u to vreme i LJubiša đorđević je svoj poslovni put započeo u Evropi. Po završetku vojnog roka 1973. godine, otišao je u Austriju u Beč. Tamo su već radili njegovi roditelji, koji su među prvima otišli, kako se to tada govorilo, na privremeni rad u inostranstvo. Zaposlio se, ali, posle nepune tri godine, kada ga je nostalgija za rodnim krajem potpuno savladala, vratio se u svoj Samarinovac, s namerom da se oproba u poljoprivrednoj proizvodnji. Pored svojih 10, u zakup je uzeo još 20 hektara zemlje i odlučio je da krene u veliku proizvodnju. Ubrzo je shvatio da zbog tadašnjeg državnog odnosa prema poljoprivredi od tog posla neće biti neke vajde. Onda je rešio da sreću potraži u dalekoj Australiji. Pribavio je svu potrebnu dokumentaciju, ali je u poslednjem trenutku odustao od tog puta zbog, kako kaže, pažnje i ljubavi prema svojim roditeljima koji bi njegov odlazak teško podneli.
Šansa za Krajinu
Veliki potencijal za razvoj opštine Negotin, po mišljenju đorđevića, predstavljaju naši ljudi u inostranstvu, među kojima je mnogo onih s kojima održava i prijateljske i poslovne odnose.
– Više od 20.000 žitelja Negotinske Krajine je širom zapadne Evrope i celog sveta. Mnogi od njih spremni su da se vrate i ovde pokrenu biznis, ali čekaju da vide kako će se situacija u zemlji dalje odvijati. Oni su spremni da dovedu i svoje poslovne partnere koje su stekli radeći u tim zemljama. Iz razgovora sa njima saznajem da mnogi žele da ulože kapital u Srbiju. Tu priliku moraju da iskoriste pre svega Negotin i Krajina – poručuje đorđević.
