SVAKI SRBIN ZLOčINAC?
• Iako Bruno Vekarić tvrdi da je broj hrvatskih optužnica protiv Srba smanjen sa 1.900 na oko 900, iskustvo povratnika ga demantuje
Obeležavanje 13 godina od egzodusa oko 220.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, koji su bili primorani da napuste ognjišta pred hrvatskim oružanim snagama u akciji „Oluja“, ponovo je aktuelizovalo pitanje položaja Srba u današnjoj Hrvatskoj, njihovog održivog povratka i brojnih optužnica koje je hrvatsko tužilaštvo podiglo protiv svojih državljana, a da im je zapravo jedini greh to što su Srbi!
PRIPADNICI HV PROTERALI VIŠE OD 220.000 SRPSKIH CIVILA
KOLONA POD KIŠOM GRANATA
„Oluja“ je nakon neuspelih pregovora u Ženevi počela u zoru, 4. avgusta 1995. ofanzivom HV, specijalne policije MUP-a na Krajinu, uz sadejstvo Hrvatskog veća odbrane iz BiH, kao i Bihaćkog korpusa Armija BiH. Više od 150.000 vojnika HV napadalo je brojno sedam puta slabije snage Srba.
Dok su u Dalmaciji i Lici Hrvati napredovali skoro bez borbe, zahvaljujući opštoj bežaniji koju su poveli krajinski čelni ljudi i oficiri, srpske snage na području Banije pružile su žestoki otpor, pa dok je Knin već 4. avgusta bio napušten, a 5. zauzet, mesta na Baniji zauzeta su tek 7. i 8. avgusta, nakon čega je sledila i predaja opkoljenog kordunaškog korpusa krajiške vojske.
Dok su gubici na hrvatskoj strani bili 174 poginulih, 1.100 ranjenih vojnika, tri zarobljena i 15 nestalih – ukupno 1.314 – dotle su gubici Srpske vojske Krajine bili najmanje 560 poginulih vojnika, s tim da konačna cifra nije utvrđena, kao ni broj srpskih civila, jer Hrvatski helsinški odbor govori o najmanje 700 pobijenih inestalih civila, a izbegličke organizacije u Srbiji pominju cifru od najmanje 1. 900 poginulih i nestalih Srba.
Više istina postoji i o egzodusu Srba. Hrvati ističu da su Srbi organizovano izbegli, dok Srbi, ali i pojedini hrvatski analitičari kažu da su Srbi naterani u bekstvo jer im je tako naređivano s hrvatskih stanica koje su se ubacile na frekvencije stanica kojima je emitovanje bilo onemogućeno zbog uništavanja predajnika i releja.
Svedoci na haškom suđenju hrvatskim generalima kojima se sudi za zločine za vreme i nakon „Oluje“ tvrde da je bekstvo oko 220.000 srpskih izbeglica bilo spontano, pod kišom granata.
Spisak optuženih
Izbeglice iz Hrvatske mogu da dobiju informaciju da li se njihovo ime nalazi na spisku optuženih u konzulatu Republike Hrvatske u Beogradu. Do tog podataka može se doći jedino ličnim dolaskom u konzulat. Iz razumljivih razloga, a na osnovu brojnih nemilih slučajeva, nepoverenje je toliko veliko, da se ljudi ne usuđuju da sami dođu, već šalju svoje advokate.
Za zločine u „Oluji“ pred Haškim tribunalom vodi se sudski proces protiv hrvatskih generala Mladena Markača, Ante Gotovine i Ivana čermaka. Oktobra 2006. godine srpsko i hrvatsko tužilaštvo sklopilo je sporazum o međusobnoj saradnji što je podrazumevao da se optuženima za ratne zločine sudi tamo gde se oni nalaze. Hrvati su srpskim kolegama prosledili 12, a srpsko tužilaštvo je u Zagreb uputilo pet predmeta. Portporol srpskog tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da se broj hrvatskih optužnica protiv Srba sa 1.900 smanjio na oko 900.
Poslušali Tuđmana i stradali
Pronađeni su posmrtni ostaci 749 osoba, dok se ostali vode kao nestali. Ono što se malo zna jeste da Hrvatska izbegava ekshumaciju sa 550 poznatih lokacija. Tajnu kriju humke u Zadru, Šibeniku, Vrlici, po Lici, Baniji, Kordunu… Štrbac navodi da se radi o najtežim žrtvama, starcima koji nisu mogli da ostave ognjišta, stoku, imanje, kojima je to bilo sve u u životu i koji su naivno poslušali Tuđmanov poziv da ostanu da bi kasnije, nekoliko meseci posle „Oluje“, bili ubijeni.
– Očekujemo da će broj optužnica biti drastično manji jer je evidentno da su pravljene iz političkog razloga, bez postojanja krivično pravne odgovornosti. Nekada su optužnicama obuhvatana i cela sela – navodi Vekarić.
Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, u napadu hrvatskih oružanih snaga, HVO-a, muslimanskih snaga iz Petog korpusa Armije BiH, a uz podršku NATO-a, na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, koje je u to vreme bilo pod zaštitom UN, poginulo je i nestalo 1.922 lica od kojih su 1.192 civila.
– Od ukupnog broja stradalih civila, više od polovine su bili stariji od 60 godina, a među žrtvama je i 534 žene i 19 lica mlađih od 18 godina – navodi direktor tog centra Savo Štrbac.
Povratak Srba u Hrvatsku i dalje ide otežano i pored zvaničnih poziva vlasti u Zagrebu. Svi se slažu da su tajne optužnice protiv Srba za ratne zločine i gubitak stanarskih prava glavne prepreke za masovniji povratak.
Neretko se dešavalo da Srbin koji se odluči na povratak bude uhapšen pod optužnicom da je u „domovinskom ratu“, kako Hrvati nazivaju oružane sukobe iz 90-ih, počinio zločine. Bude tu takvih apsurda koji bi, da nisu tragični, mogli da budu zavedeni u rubriku „verovali ili ne“.
Štrbac navodi primer Bogdana Banića, polupismenog seljaka iz sela Lepur kod Benkovca koji je u Lepoglavi odležao šest godina zatvora zbog ubistva tri svinje i četiri konja, uz objašnjenje presude da je na taj način želeo da stvori „veliku Srbiju po memorandumu SANU!“
Mirjana Galo iz hrvatske humanitarne organizacije „Homo“ kaže da oni već godinama traže da se sve optužnice objave, ali da iskrene volje sa druge strane nema.
– Imali smo slučaj da čovek povratnik šest godina živi u Hrvatskoj, a onda ga navodno neka baba prepozna kao ratnog zločinca i on biva uhapšen. Evidentno je odsustvo političke volje hrvatskih vlasti da učini ove optužnice transparentnim, što stvara dodatni strah i neizvesnost kod mnogih potencijalnih povratnika. To je sigurno još jedan od načina kojim se otežava povratak srpskih izbeglica. Povratak je inače loš, nestimulativan. Srbi povratnici nemaju zaposlenje, pa čak ni elementarnu pomoć. Stalno se o tome priča, ali mislim da je to tužna, završena priča – zaključuje Galo.
ATANASIJE: JOŠ NEMA REčI KAJANJA
U beogradskoj crkvi svetog Marka juče je služen je parastos žrtvama operacije hrvatskih oružanih snaga „Oluja“, u kojoj je od 4. do 7. avgusta 1995. izvršeno konačno „etničko čišćenje“ Srba iz zapadne Krajine. Parastos su služili vladika hvostanski Atanasije Rakita i mileševski Filaret, uz sasluženje sveštenstva.
Okupljenima u prepunoj crkvi, među kojima su bili i mnogi srpski zvaničnici, besedio je vladika Atanasije Rakita koji je istakao da je u „Oluji“ počinjeno najveće „etničko čišćenje“ u Evropi (nakon Drugog svetskog rata).
Posebno zabrinjava da se, kako je kazao, ni 13 godina nakon „Oluje“ „ne čuje reč kajanja za zločine počinjene nad Srbima, niti reč osude onih koji su počinili zločin protiv mira“.
Udruženje porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj pozvalo je porodice i prijatelje porodica postradalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj da se juče, povodom 13. godišnjice „Oluje“, okupe u hramovima i paljenjem sveća odaju počast žrtvama akcije hrvatske vojske.
HRAM SVETE TROJICE U BANJALUCI
PARASTOS ŽRTVAMA VOJNE AGRESIJE
U Sabornom hramu Svete trojice u Banjaluci juče je služen parastos Srbima iz Republike Srpske Krajine nastradalim pre 13 godina tokom hrvatske vojne agresije nazvane „Oluja“. Parastos srpskim žrtvama stradalim na područjima Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, koja su bila pod zaštitom UN, služilo je više sveštenika i đakona Eparhije banjalučke.
Iako se ova manifestacija već drugu godinu odvija pod pokroviteljstvom Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Vlade RS, parastosu u Banjaluci nisu prisustvovali premijer RS, niti njegovi ministri. Izostali su i ostali zvaničnici RS i njeni predstavnici u zajedničkim institucijama – predsednik RS Rajko Kuzmanović, predsednik NS RS Igor Radojičić, član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, predsedavajući Saveta ministara Nikola Špirić, te srpski članovi rukovodstva Parlamenta BiH – Milorad Živković i Mladen Ivanić.
Krvnici na slobodi
Bivši predsednik RS Dragan čavić i premijer Milorad Dodik još 10. avgusta 2006. podneli su krivičnu prijavu protiv ratnog komandanta Petog korpusa Armije BiH Atifa Dudakovića zbog ratnih zločina u „Oluji“ na području na kojem je komandovao. Tužilaštvo BiH po ovoj krivičnoj prijavi podiglo je optužnicu protiv Šefika Alića, pomoćnika komandanta bataljona „Hamza“ za bezbednost, 505. brigade Petog korpusa Armije BiH, simbolično ga optuživši da je „propustio da spreči Al Harabi Tefika, nad kojim je imao efektivnu kontrolu, da ima kontakt sa zarobljenicima“. Al Harbi Tefik je uz pomoć drugih vojnika „Hamze“ ubio četiri zarobljenika. U prvostepenoj presudi, Sud BiH oslobodio je Alića svake odgovornosti.
Ovo je bila jedina optužnica podignuta za zločine u akciji „Oluja“, a Atif Dudaković još se nalazi pod zaštitom Tužilaštva BiH.
Veče ranije, u nedelju uveče, u Banjaluci je počela dvodnevna manifestacija povodom obeležavanja 13. godišnjice egzodusa i stradanja Srba u „Oluji“.
Nakon paljenja sveća za upokojenje duša stradalih Srba iz RSK ispred banjalučkog hrama Hrista spasitelja, na prostoru između Banskog dvora i hrama Hrista spasitelja održan je prigodan kulturno-umetnički program pod nazivom „Mi ne bežimo, mi se okupljamo“. U okviru ovog programa, koji je imao komemorativan sadržaj, prezentovana je i „Veritasova“ video projekcija na kojoj su prikazani kadrovi izbeglih golgote kroz koju su prolazili proterani Srbi iz RSK. Prikazani su i kadrovi srušenih srpskih kuća i objekata na području Krajine po čijim zidovima su ispisani grafiti „NDH“, slovo „U“, „Za dom spremni“, „Smrt Srbima“ i drugi sadržaji s ustaškim obeležjima.
HRVATI SISTEMATSKI NASTAVLJAJU PROGON SRBA
TEROR POSLE „OLUJE“
• Umesto povratka na svoja ognjišta stari i bolesni dobijaju stanove na višim spratovima u zgradama bez liftova
Danas će u Kninu biti održana pompezna proslava „Oluje“ kojoj malobrojni Srbi u tom gradu, makar oni koji se ne bave politikom, sigurno neće prisustvovati jer su svesni činjenice da je upravo ta vojno-policijska akcija glavni razlog njihove velike nesreće i teških poniženja kojima su izloženi. Proređeni na samo tri odsto od ukupnog stanovništva, uglavnom starijih godišta, ne samo da jedva nekako preživljavaju, najčešće od socijalne pomoći, već su neretko izloženi i jednom specifičnom teroru koji se ne vidi golim okom, ali ga oni i te kako osećaju na svojim leđima. Niko ih istina ne tuče, fizički ne napada, ne pljuje po njima, tamo nema incidenata na nacionalnoj osnovi, ali izgleda pod jednim bitnim uslovom – da Srbi ćute o tome šta im sve rade neke državne institucije kako bi im što više zagorčale život.
Strah od izborne pobede
– Mi Srbi koji ovde živimo imamo utisak da kod Hrvata stalno vlada strah od ponovne srpske brojčane premoći. Mislim da su najveći uticaj na takvo osećanje kod Hrvata imali poslednji lokalni izbori kada je SDŠ-u većinska vlast u opštini izmakla za dlaku. Naša stranka je tada osvojila osam mandata, HDZ šest, HSP dva i Hrvatski blok – jedan mandat. Da je SDŠ osvojio još samo jedan mandat samostalno bi vladao. Falilo im je nekoliko stotina glasova, ali mislim da to nije bio glavni razlog te propuštene prilike već odluka u samom vođstvu te stranke da se ne ide na izbornu pobedu zbog političke osetljivosti kninske sredine – kaže sagovornik „Vesti“.
– Dvoje starijih ljudi, imaju blizu 80 godina, kojima je nakon „Oluje“ oduzeto stanarsko pravo, dobili su stan iz Fonda za stambeno zbrinjavanje na petom spratu bez lifta. Pošto su stari, bolesni i iznemogli jedino im predstoji da ih neko tamo gore odnese i da više nikad iz tog stana ne izlaze. Kad su tražili da im dadu neki drugi stan kako ne bi imali problem sa penjanjem uz stepenice odgovorili su im, ako ga ne prihvatite stavićemo vas na kraj liste pa onda čekajte drugi. Zar to nije teror. Dodele ljudima stan i onda će im ga na kraju oduzeti zato što ti ljudi nemaju snage da se popnu do petog sprata koji je za njih kao Himalaji visok – opisao je za „Vesti“, jedan od novijih primera terora nad starcima u tom gradu, Jovo Tišma, predsednik Srpskog demokratskog foruma za područje Šibensko-kninske županije.
U selima Srbi većina
U opštini Knin živi mnogo više srpskog stanovništva nego u samom gradu, većinom nastanjenog u selima: Plavno, Žagrović, Polača, Strmica i Golubić. Osim u Golubiću, u svim ostalim selima Srbi su 100-odstotno stanovništvo. U granicama bivše opštine Knin Srba je više od 30 odsto. Jer prekrajanjem predratnih opštinskih granica formirana je nova opština Biskupija u čijem su sastavu, osim istoimenog najvećeg sela na tom području, i sela: Orlić, Markovac, Uzdolje, Mravljane, Zvjerinac, Kosovo, Vrbnik i Golubić. U toj opštini živi oko 2.000 stanovnika i gotovo celokupno stanovništvo je srpske nacionalnosti.
Kako nam je rekao Tišma, obično se radi o starim stanovima. Najpre su na redu „dragovoljci“ i „branitelji“, a Srbima – šta ostane. čak moraju biti i presretni ako neki „dragovoljac“ ili „branitelj“ ne prihvati ponuđeno, ili ako hoće da promeni stan što je sve češći slučaj. Ali nije to i jedini problem za tamošnje Srbe koji su još uvek bez krova nad glavom ili im on prokišnjava. Ima slučajeva da srpska familija useli u stan u kojem je isključena struja jer je njegov prethodnik godinama nije plaćao. I pošto obično i dalje nema nameru da podmiri taj dug novi stanar do struje jedino može doći ako je on sam plati. Tako nešto se dogodilo i našem sagovorniku.
– Jedva sam dobio nekakav stančić, dakako mnogo lošiji od moga kojeg su mi oteli, ali bez struje. U „Elektri“ su mi rekli da im moj prethodnik u tom stanu, hrvatski branitelj, duguje 22.000 kuna (3.000 evra) za struju i da će u tom stanu opet biti svetlosti tek kad on plati dug. Ako ga ne plati do određenog roka, dodaše, „Elektra“ će morati da ga tuži, a to znači, kako je inače efikasno hrvatsko pravosuđe, da bi ja i 20 godina ovde mogao da živim u mraku. Samo što mi ne rekoše, sam plati pa uživaj u blagodetima električne energije. Može li biti većeg poniženja za građanina od ovakvog oblika diskriminacije po nacionalnoj osnovi – ogorčen je Jovo Tišma uslovima pod kojima mu je dodeljen stan kao bivšem nosiocu stanarskog prava.
