Humanitarci iz dijaspore ogorceni

I ove godine, susret humanitaraca i lekara iz dijaspore sa predstavnicima iz matice protekao je u znaku medusobne razmene donatorskih iskustava o problemima vezanim za dopremanje pomoci u domovinu.Mnogi humanitarci iz dijaspore su ogorceni sto i ovog puta nisu imali kome da saopste nevolje sa kojima se suocavaju godinama. – Sramota je da niko od zvanicnika iz otadzbine nije ucestvovao u razgovoru sa nama. Niko iz ustanova za socijalna pitanja nije bio na sastanku sa nama, niko od zvanicnika iz carine, vec samo jedan predstavnik Ministarstva zdravlja, koji nam je podelio najnovija odstampana pravila o uvozu lekova i potom napustio sastanak. Mi smo opet ostali sami da razgovaramo o svojim problemima – kaze Stevan Munjas, predsednik humanitarne organizacije “Humanitas” iz Beca, koja je od pocetka NATO agresije na Jugoslaviju u domovinu dopremila 180 humanitarnih posiljki.

Losa motivacija
Ovakve i slicne utiske sa proteklih susreta dijaspore i otadzbine poneli su i mnogi drugi humanisti, nezadovoljni sto se iz domovine vracaju ponovo sa istim problemima.- Vec cetvrti put dolazim na slicne sastanke u domovinu i dalje ne vidim nikakvu promenu od prethodnih susreta. Niko nas ni ovog puta nije saslusao. Normalno je da se posle svega toga moze ocekivati da i nasa motivacija za pomoc domovini bude umanjena. Cinjenica je da humanitarna pomoc vec mesecima u dosta manjoj meri pristize u nasu otadzbinu. Bojim se da ce se taj trend i dalje nastaviti – rekao je Vidomir Kojic iz Frankfurta, koji je na Uskrsnje susrete u Beogradu dosao u ime dvadesetak srpskih klubova i organizacija iz ovog nemackog grada.

Bojkot susreta
Nezadovoljni sto se niko od zvanicnika nije obratio humanitarcima iz dijaspore, nekolicina njih nije ni zelela da se ukljuci u polemiku o problemima vezanim za humanitarnu pomoc.- Sa kim da razgovaramo? Mi medusobno mozemo da pricamo i kada nismo u domovini. Ovde smo ocekivali da nas neko od zvanicnika primi i da sa njima raspravljamo o problemima. Niko nas nije ispostovao – kaze Uros Rosic, aktivista “Kosovskog bozura” iz Manhajma, koji je susret humanitaraca napustio odmah posle pozdravne reci Radeta Dubajica, predsednika Crvenog krsta Jugoslavije.

Vecina humanitaraca koji su prisustvovali susretu smatra da su administrativni propisi u domovini doprineli manjem prilivu humanitarne pomoci. Novi propisi Ministarstva zdravlja o uvozu lekova u Jugoslaviju, koji su predoceni humanitarcima iz dijaspore na poslednjem susretu, samo su ih jos vise razgnevili. – Svi smo do sada bar nekoliko puta imali losa iskustva sa nasom birokratijom. Sve instrukcije do sada, pa i ove najnovije, verovatno ce imati los efekat na uvoz humanitarne pomoci. Kada se analiziraju sve tacke iz najnovijih pravila odaje se utisak da nasoj zemlji nije ni potrebna humanitarna pomoc. Nadam se da autori uputstava nisu imali nameru da zaustave pomoc Jugoslaviji. Svi znamo koliko joj je ona u ovom momentu potrebna, kako bi se bar malo oporavila od svih nesreca koje su je zadesile – smatra Stojanka Aleksic, lekar iz Hamburga.Pojedinci su cak ocenili da su novi propisi o uvozu humanitarne pomoci suvise nerealni i da se odnose na mnogo bogatijezemlje, kao sto su Svajcarska ili Spanija.

Gubici na carini
Desa Biber-Borozan iz Stutgarta, predstavnik humanitarne organizacije “Kopros”, ogorcena je, pre svega, nekorektnim ponasanjem domacih carinika na granici i velikim taksama koje donatori placaju prilikom ulaska u domovinu, bez obzira na vrstu humanitarne pomoci.- Carinski gubici su za nas ogromni. Svaka nasa humanitarna pomoc domovini bude naplacena odmah na granici. Samo parkiranje automobila sa stranim tablicama kosta osamdeset maraka. Svaka torba ili prtljag, nezavisno od sadrzaja, placa se trideset maraka. A, da ne govorim o sleperima i kamiona, ciji prelazak na granici kosta i do 3.000 maraka. Bolje bi nam bilo da taj novac donesemo i da licno urucimo onima kojima smo nasu pomoc namenili – kaze Desa Biber-Borozan.

Poklon “Humanitasa”
Stevan Munjas, predsednik humanitarne organizacije “Humanitas” iz Beca, najavio je na susretu humanitaraca iz dijaspore i otadzbine da ce aktivisti ove organizacije nastaviti da pomazu zdravstvenim centrima u Srbiji.- Cetiri aparata za hemodijalizu nameravamo da poklonimo odeljenju za nefrologiju Klinickog centra Srbije u Beogradu. Ali, zbog poznatih razloga na granici i u transportu, ovi aparati ce jos neko vreme cekati da budu dopremljeni korisnicima – kaze Munjas.

Iz tog razloga mnogi humanitarci su se na susretu u Beogradu odlucili da ubuduce u domovinu donose samo novcane priloge.- Suvise je deplasirano pricati vise o neispravnim lekovima, koje su donatori unosili u Jugoslaviju i o njihovoj stetnosti po zdravlje nasih zemljaka. Svojevremeno se govorilo da u humanitarnoj pomoci, koja je dopremana u domovinu, stizu zavoji i gaze iz Drugog svetskog rata. Rec je bilo i o hrani kojoj je istekao rok, o pasulju koji ne moze da se pregrize. To je ponizavajuce za nas. Iz tog razloga ja vec godinama novcanim donacijama pomazem iskljucivo ratnu sirocad – rekao je Vasilije Rejger iz Holandije, predstavnik Fonda za humanitarnu pomoc zrtvama rata.Zakljucak mnogih donatora je bio da bi i Crveni krst Jugoslavije trebalo vise da saraduje sa njima i u tom smislu da ih precizno obavestava o potrebama svojih zemljaka, kako bi oni donosili samo onu vrstu pomoci, koja je u odredenom momentu najpotrebnija.- Ali, posto ni ovog puta, kaoi mnogo puta do sada, nismo naisli na razumevanje i veru u nas patriotizam, koji nam je u dalekom svetu jedina zvezda vodilja, ubuduce bi mozda trebalo da i mi postavimo neke uslove vezane za dopremanje humanitarne pomoci – odlucna je bila Bibi Marisavljevic iz Norveske.