Međunarodna zajednica neće zauvek ovde ostati, a prilika za rešavanje problema biće i skora poseta visokog komesara UN za izbeglice Antonija Guterasa, ocenjuje odlazeći šef kancelarije Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Beogradu Lenart Kocalainen koji je na tom mestu proveo tri i po godine.
• Još uvek postoje velike prepreke za povratak Srba na Kosmetu?
– Raseljeni s Kosova navode da su bezbednost, nestabilnost i sloboda kretanja glavni razlozi zašto se ne vraćaju. Lično mislim da su razlozi i nemogućnost zapošljavanja, kao i drugi socijalni i ekonomski razlozi. Naravno, i dalje postoje ekstremisti na Kosovu koji žele da taj povratak spreče, ali situacija je mnogo bolja i sada postoji spremnost da se Srbi vrate na Kosovo.
• Na osnovu čega to tvrdite?
– Do prošle godine povratak je skoro zamro, ali sada se javilo hiljadu porodica koje žele da se vrate u toku ove godine.
• Imovina mnogih Srba i dalje je uzurpirana?
– Podneto je oko90.000 zahteva za povratak uzurpirane imovine. Zahtevi se odnose na privatne i poslovne objekte. Svi ti slučajevi moraju da budu rešeni jer je pravo svakog da raspolaže svojom imovinom.
Posvetiću se unuku
• Iz Srbije odlazite početkom avgusta. Kakve utiske nosite?
– Mislim da je moj rad bio cenjen i mislim da su kancelarija UNHCR-a u Beogradu i Vlada Srbije ostvarili zavidnu saradnju. Ja sam se do sada kroz čitavu karijeru bavio velikim stvarima u mnogim državama u svetu. Sada idem u Švedsku svojoj porodici da se posvetim jednoj „maloj stvari“ – svom unuku.
• Povratak Albanaca u naselje Brđani u severnoj Mitrovici podigao je veliku temperaturu?
– UNHCR uopšte nije bio konsultovan u tom slučaju. Ne sme biti uslovljavanja povratka, pravo je svakog da se vrati u svoje mesto. Lokalna zajednica ne sme da odlučuje ko može da se vrati, a ko ne. Ukoliko postoje nekakve insinuacije da je neko činio zločin, na policiji i pravosuđu je da to provere.
• Kada će se poboljšati uslovi života raseljenih u kolektivnim centrima?
– Da srpskim Komesarijatom za izbeglice napravili smo plan da ljudi napuste te objekte u kojima zaista nemaju život dostojan čoveka. UNHCR pokušava da to sistemski reši. Španska vlada je, recimo, obezbedila pola miliona dolara za rešavanje problema Srba i Roma koji žive u kolektivnim centrima u Bujanovcu. Priča o izbeglicama u naredne dve godine mora da se reši, pogotovo za one koji žive u koletivnom smeštaju. Međunarodna zajednica neće zauvek ostati ovde i rešavati te probleme. Očekujem da će Vlada Srbijeusvojiti Strategiju za integraciju interno raseljenih lica koja mora biti realistična.
• Kako ocenjujete povratak Srba u Hrvatsku?
– Uslovi za povratak znatno su poboljšani. Ali, posle ovoliko godina ljudi koji su došli u Srbiju sve manje su spremni da se vrate. To se naročito odnosi na one koji su izgubili stanarsko pravo.
Prilika za rešavanje problema izbeglica biće i poseta visokog komesara UN za izbeglice Antonija Guterasa, koji će krajem avgusta doputovati u Srbiju i Hrvatsku, kada će sa predstavnicima obe zemlje sesti za sto i videti kako da se reši ovaj problem.
