Evropa ima plan B po kojem će nas kazniti i poslati u duboku finansijsku krizu ako okrenemo leđa evropskim integracijama. Za sada se ne izjašnjavaju o paklenom planu… Sastanak ministara Evropske unije u Briselu
Ako Srbija okrene leđa evropskim integracijama, Evropska unija ima rezervni plan, prema čijem scenariju će pružiti dodatnu pomoć zemljama u okruženju a nas zaobići, saznaje Press. Plan B Evropske unije podrazumevao bi da Srbija ostane bez stotina miliona evra pomoći, direktnih stranih investicija, poskupeo bi izvoz na tržište EU, a kreditni rejting bio bi toliko snižen da domaće firme ne bi mogle da se zadužuju u evropskim bankama. Sve to bi najteže pogodilo građane jer bi pale plate i penzije, a zemlja bi već krajem godine bila u dubokoj finansijskoj krizi, procene su EU, ali i nekih domaćih stručnjaka.
Šef poslaničke grupe DS-a u Skupštini Nada Kolundžija tvrdi da bi Evropska unija mogla „da šalje negativne impulse koji bi trebalo da neutrališu Srbiju kao faktor nestabilnosti u regionu ako na vlast dođu antievropske snage, radikali i DSS-NS”.
DS: Brisel je u pravu
– Njihov dolazak na vlast „čitao” bi se kao da je Srbija odustala ili napravila zastoj na putu ka EU, zbog čega bi Brisel mogao da zaustavi stimulacije Srbiji, tražeći mehanizme kako da ojača zemlje u regionu i ostvari stabilnost. Ubrzao bi se razvoj zemalja suseda i njihovi procesi integracije bi se intenzivirali – tvrdi Kolundžija.
S druge strane, potpredsednik SRS-a Dragan Todorović ocenjuje da je EU postala „prilepak” spoljnoj politici SAD, trudeći se da na sve načine ispuni američke zahteve.
– Rezervni plan bio bi mešanje u unutrašnju politiku suverene države. Nezamislivo je da neko unapred govori da će kazniti narod ako bude odlučio onako kako ne odgovara EU – smatra Todorović.
Sličan stav ima i koalicija DSS-NS. Potpredsednik NS-a Dubravka Filipovski ističe da NS, a ni njen koalicioni partner DSS nisu okrenuli leđa Evropskoj uniji.
NS: To je propaganda
– Ali Srbija ne može rasparčana u EU. Ako građani jasno poruče da je Kosovo sastavni deo Srbije i da Srbija u EU može samo s Kosovom, sasvim je sigurno da će se otvoriti novi put saradnje EU i celovite Srbije. Grčka nikad nije priznala Kipar, a vrlo brzo je postao član EU. Inače, mislim da je priča o planu B samo propaganda koja nema veze s politikom. Srbija je interesantno tržište, a investitore zanimaju samo red i zakon koji im obezbeđuju ekonomsku sigurnost – kaže Filipovski.
I dok ekonomista Boško Mijatović kaže da „političari često lažu da imaju rezervni plan, pa je to možda i u ovom slučaju”, Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, nije iznenađen najavama iz Brisela.
– U poslednje vreme bilo je sličnih nagoveštaja viđenijih političara iz EU. Ovde izgleda neko nije shvatio da Evropa može bez Srbije – navodi Nikolić, i upozorava da postoji više načina na koje EU može da uskrati pomoć Srbiji i novčana sredstva preusmeri na pomenute države. On objašnjava da postoji pet programa pomoći, od kojih Srbija u ovom trenutku može da koristi dva, što je oko 200 miliona evra godišnje. Kao kandidat za ulazak u EU imala bi oko 400 do 500 miliona evra pomoći. Poređenja radi, Bugarska, koja je odskora članica EU, koristi više od milijardu evra pomoći.
„Srbija za izbegavanje”
– Ako nova vlast, pod pretpostavkom da to bude koalicija DSS-NS i SRS, odluči da zamrzne odnose sa EU i da nema potpisivanja Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, plan B mogao bi da znači prestanak rasta ili prekid pomoći – smatra Nikolić.
Put u nedođiju
U najnovijem broju britanskog nedeljnika „Ekonomist” navedeno je da je vrlo moguće da će SRS ući u vladu sa sadašnjim srpskim premijerom Koštunicom. „U prošlosti, ta bi mogućnost izazvala paniku među liderima EU. Sada se raspoloženje menja. Pitajte ljude u Briselu da li imaju plan B za slučaj da se Srbija odluči za ono što evropski komesar za proširenje Oli Ren naziva „put u nedođiju“, i čini se da će odgovor biti ne. Ali, ako se zagrebe ispod površine, zvaničnici govore o „planovima za svaki slučaj“, što u praksi znači dodatnu pomoć za Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu i Albaniju u slučaju da Srbija reši da ne ide ka EU, otkriva „Ekonomist”.
– U slučaju pogoršanja odnosa, rezervni plan mogao bi da znači i značajno poskupljenje izvoza, plaćale bi se carine. Ono što bi se sigurno moglo desiti jeste pad kreditnog rejtinga – prognozira Nikolić, i podseća da se zbog političke neizvesnosti to već desilo pre četiri dana. U prevodu, to znači „izbegavajte da ulažete u Srbiju”.
– Ako kreditni rejting bude snižavan, neće biti direktnih stranih investicija. Najviše investicija, od 13 milijardi evra, dolazi iz zemalja EU, SAD i EFTA. Srbija finansira deficit tako što privlači direktne strane investicije i tako što se domaće firme zadužuju kod evropskih banaka. Zamislite koliko će biti skupo da se naše firme zaduže kod banaka – kaže Nikolić, i ističe da bi takav pad poverenja EU prema Srbiji doveo do finansijske krize krajem ove ili početkom sledeće godine. Obične građane to bi najviše pogodilo, jer bi to značilo pad plata i penzija.
B. Bojić
Ton izbora: zastrašivanje “posledicama” zameranja EU
Izbori su raspisani i prvi predizborni “plotuni” već ispaljeni. Dok “idealni” demokrata Koštunica i dalje veruje da će na izborima narod objektivno moći da izrazi svoju volju, a Toma Nikolić i SRS “idealistički” sanjaju o svojoj pobedi i apsolutnoj većini na izborima, tzv. pro-zapadne partije “realista”, za koje je “demokratija” uvek bila sredstvo manipulacije naroda – u teškoj situaciji – pribegavaju svom oprobanom metodu, zastrašivanju birača. Bauk kojim plaše glasače su privredne posledice, ako oni ne pobede – i “zamerimo se” EU. Da bi “opasnost” bila što jasnija, puku se predočava ono što ga direktno pogađa i najbolje razume te smelo zaključuju: naš poraz (pro-zapadnih „demokrata”) bi značio „pad plata i penzija”. U tu svrhu napisan je i gornji članak i glavna teza “poduprta” od takvih “objektivnih” stručnjaka kao što su Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS i Gorana Nikolića iz Privredne komore Srbije.
Mada je ovo tek „otvaranje vatre”, mi sada tvrdimo da će dominantan ton i glavna tema predizborne kampanje – što se pro-evropskih partija tiče – biti zastrašivanje birača ekonomskim avetima. Biće tu možda i potencijalno tačnih argumenata, ali će većina biti svrsishodno iskonstruisanih, kao tvrdnja pomenutog Nikolića, da će biti teže za naše firme da dobijaju kredit kod „evropskih banaka”. Kao da to nije sada slučaj, jer se Mlađan Dinkić (G17 plus), već u prošlom DOS-ovskom režimu postarao da po nalogu MMF-a zatvori i rasproda sve domaće banke, pa na “našem” bankarskom tržištu i nema drugih banaka – osim evropskih i stranih. Pa onda priča kako će “presušiti” investicije, kao da sve dosadašnje “investicije” nisu uglavnom bile rasprodaja strancima, po bagatelno niskoj ceni, domaće industrije, društvenih preduzeća i prirodnog bogatstva Srbije. Takve “investicije” će, u svakom slučaju, zaista jenjavati – jer je opštih dobara za prodaju malo ostalo.
U sejanju straha od “izolacije” pro-evropske partije biće zdušno pomognute od “naših” glavnih medija, “nezavisnih” stručnjaka i prognozera, bogatih tajkuna i sponzora, nelojalnih etničkih manjina, moćnih SAD i drugih ambasadora u “banana” republikama – kao g. Munter, naprasnih stranih “prijatelja” kao g.g. Bilt i Kušner koji zajedničkim pišu sluđenim Srbima: zaboravite na Kosovo radi bolje budućnosti u EU i sirenskim pozivom u zagrljaj NATO-a g. Šefera, dok će licemerna Evropska unija, tobože uzdržana, dozirano plasirati u “naše” medije navodno anonimna uznemirujuća “saznanja” – kao ovo o Planu B gore u „Press”-u.
U takvoj predizbornoj kampanji, gde će glavna tema biti zastrašivanje birača egzistencijalnim strašilima, a gde su uglavnom sve “karte” već protiv njih složene, naći će se naši “idealni” demokrati, Koštunicini narodnjaci i Nikolićevi radikali. Predstoji im teška i neravnopravna izborna trka sa koalicijom izdašno pomognutih “evropskih” partija okupljenih oko samouverenog Tadića, koji uveliko koristi poziciju tek inagurisanog predsednika Srbije, da se nametne javnosti kao jedina funkcija vlasti sa “punim mandatom”, jer su druge dve institucije države, raspuštena Skupština i Vlada u ostavci zbog izbora, samo u krnjoj “tehničkoj” funkciji. U takvim okolnostima, ishod majskih izbora za naše vernike demokratije, Nikolića i Koštunicu, u najboljem slučaju, izgleda vrlo neizvesan.
U dugačkom intervju na RTS-u, 17. marta, sagovornik u jednom trenutku nabacuje Tadiću, da se kriza vlade nije morala okončati izborima, već vladom radikala – DSS. Tadić, kao da je i sam iznenađen, ali i zadovoljan, što se to nije dogodilo, odmahuje rukom i otprilike kaže: Njihovi motivi me ne interesuju, ali ipak dodaje: Verovatno im se učinilo da imaju bolje šanse na izborima.
S obzirom na nepredvidljiv rezultat predstojećih izbora, trebalo bi čuti zašto se vlada Koštunica – Nikolić, uz podršku socijalista, nije dogodila. Da li je tome razlog “krutost” Nikolića koji je, verujući da i sami radikali mogu da pobede, odgovorio: Nije na meni, najjačoj stranci, da se nekom preporučujem i namećem. Šta je zaustavilo Koštunicu da pristupi Nikoliću i sa njime razgovara o saradnji i Vladi? Koštunica na izgleda čovek koji nije u stanju da savlada sujetu i prestiž kada je viši narodni i državni interes u pitanju.
Ma šta bili njihovi motivi, nadati se, da rezultati majskih izbora neće biti razlog da, zajedno sa izmanipulisanim narodom, teško zažale što su u odlučnom trenutku od “gotovog” pravili “veresiju”.
