Privatizacija u Srbiji vratila je na scenu velike zemljoposednike, koji se bukvalno nadmeću ko će kupiti više oranica širom Srbije u vreme kada mnogi ljudi u potrazi za boljim životom napuštaju svoja imanja obrasla u korov. Današnjim najvećim zemljoposednicima u Srbiji može da pozavidi i čuveni vojvođanski grof Lazar Dunđerski čija je porodica u zlatno doba moći imala manje od 10.000 hektara. đorđije Nicović poseduje oko 30.000 hektara zemlje, a odmah iza njega je Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe“ i nekrunisani kralj šećera, koji je na vreme je shvatio da je budućnost u zemlji, pa je postao vlasnik čak šest kombinata. On obrađuje oko 24.000 hektara, od kojih je 13.000 u državnom vlasništvu.
Kostić je inače lane izgubio pravo na obradu 6.000 državnih hektara, a ove godine zbog Zakona o zemljištu će izgubiti još 2.000 hektara. Ovim zakonom je omogućeno da i zemljoradnici dobijaju pravo na obradu državnih hektara, odnosno da novi bogataši ne dobiju državnu zemlju.
Zbog zakona o zemljištu Miroslav Mišković je takođe izgubio 4.000 do 5.000 hektara. Naime, njegovih pet poljoprivrednih preduzeća obrađuje ukupno 16.000 hektara, od čega je 13.000 hektara državnih.
Najveći zemljoposednici
ime / površina u ha
đorđije Nicović 30.000
Miroslav Mišković 25.000
Miodrag Kostić 24.000
Mile Jerković 16.000
Petar Matijević 12.000
Na listi zemljoposednika je i Predrag Matijević, vlasnik novosadske industrije mesa, koji ukupno obrađuje 12.000 hektara, kao i Mile Jerković, poznat kao vojvođanski kralj oranica i drumova, sa sličnim zemljišnim fondom.
U Srbiji zvanično nema podataka o tome ko su najveći zemljoposednici i koliko zemlje poseduju, nego se do podataka može doći samo na osnovu broja poljoprivrednih preduzeća koje su kupili i koje sada obrađuju.
Prema još važećim propisima stranci ne mogu kupiti zemlju u Srbiji. Hrvatski koncern „Agrokor“ je od 2003. godine pazario u našoj zemlji brojna preduzeća „Frikoma“, uljare „Dijamant“, „Kikindskog mlina“, a na taj način stekao mogućnost korišćenja i nekoliko desetina hektara zemljišta.
Šta očekuje srpske zemljoposednike, kad Srbija postane ravnopravan član Evropske unije?
– U procesu približavanja Evropskoj uniji Srbija, kao što je slučaj i sa drugim zemljama, može da računa na sredstva iz predpristupnih fondova, koja nisu mala. Vlasnici zemlje pak, računaju na subvencije EU po hektaru, koje nisu male, ali to će se tek dogoditi kad Srbija jednom uđe u EU – kaže dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Srbija uvozno zavisna zemlja
– Odnos Vlade Srbije prema poljoprivredi nije dobar, i ukoliko se uskoro ne promeni Srbija bi mogla uskoro postati uvozno zavisna zemlja. Velika poljoprivredna gazdinstva bi trebalo sačuvati, kako bi sutra mogla biti konkurentna na evropskom tržištu – kaže dr Ševarlić.
činjenica je da su sada najveći zemljoposednici i najveći korisnici tih fondova. čak i engleska kraljica, koja je vlasnik velikih zemljišnih poseda koristi sredstva poreskih obveznika, kaže naš sagovornik. Proces privatizacije u Srbiji još nije završen, što znači da zemljoposednici imaju mogućnosti da uvećaju svoje prihode.
Inače prema statističkim podacima Srbija raspolaže sa 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta od čega je u privatnom vlasništvu nešto više od četiri miliona hektara, ili oko 80 odsto.
Obradivo zemljište čini 4,2 miliona hektara, a najveći i najkvalitetniji deo nalazi se u Vojvodini, u kojoj je 1,6 miliona hektara obradivih oranica.
Za ovu godinu država je najavila subvencije od 12.000 (oko 130 evra) dinara po zasejanom hektaru, za koje mogu da konkurišu registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su izmirila PIO obaveze za 2008. godinu. Subvencije su predviđene za gazdinstva maksimalne površine do 100 hektara.
– Subvencije države za neće dobiti oko 365.000 neregistrovanih poljoprivrednih gazdinstava, oko 215.000 registrovanih gazdinstava, čiji vlasnici imaju regulisano penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu rada van sopstevnog poljoprivrednog gazdinstva, niti ijedno poljoprivredno preduzeće ili zemljoradnička zadruga.
U Hrvatskoj, koncern „Agrokor“, koji u vlasništvu ima tri poljoprivredna kombinata dobija na ime subvencija 15 miliona evra, a kod nas zemljoradnička zadruga ne može dobiti subvencije – tvrdi dr Ševarlić.
