Spoljni dug SRJ zvanicno je i dalje oko 12,5 milijardi dolara, kao i pre demokratskih promena. Nezvanicno ali realno, on je vec uvecan za skoro dve milijarde dolara, racunajuci i 850 miliona dolara oko kojih smo se nacelno dogovorili u tekucim pregovorima sa Medunarodnim monetarnim fondom.
Kako su najavili predstavnici NBJ i savezne vlade, taj ugovor ce biti potpisan verovatno u aprilu, a do tada ce biti precizirani uslovi pod kojima ce novac pristizati u naredne tri godine – do aprila 2005.
O visini novog spoljnjeg duga nema zvanicnih podataka. Izvor „Blic Newsa“ u saveznoj vladi kaže da se novi dug može lako izracunati kada se saberu sva zaduženja. U tri do sada prispele tranše, SRJ je od MMF dobila 190 miliona dolara, a trebalo bi da pristigne i cetvrta rata u iznosu od oko 60 miliona dolara. Tu je i novi aranžman od 850 miliona dolara, koji je, kako je najavljeno, sasvim izvestan.
Naša zemlja je nedavno dobila kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 217 miliona evra i zajam Evropske investicione banke (EIB) od 226 miliona dolara za pokrivanje ranijeg duga i infrastrukturne projekte u ŽTP, Vodovodu, javnom prevozu. EIB je bespovratno dodelila i 75 miliona dolara.
Sa Svetskom bankom pre nekoliko dana potpisan je ugovor o zajmu vredan 70 miliona dolara, namenjen budžetskim potrebama Srbije. Za istu namenu Crna Gora bi uskoro trebalo da dobije 20 miliona dolara. Osim kredita Svetske banke, koji ima kamatu manju od jedan odsto godišnje, svi ostali imaju kamatu obracunatu po uobicajenim ili nešto vecim kamatnim stopama.
Na osnovu odluka donatorske konferencije održane u Briselu krajem juna prošle godine, u našu zemlju je ušlo ili ce uci oko pola milijarde dolara duga. Prema zvanicnim podacima nadležnih ministarstva, od 1,3 milijarde dolara, koliko je utvrdeno, dve trecine su bespovratna sredstva a jedna zajam. Dobar deo i zajma i poklona ulazi kroz opremu, ali se zaduženje vraca u novcu.
Tako se dolazi do cifre od oko dve milijarde dolara.
U suštini stari, a formalno su novi dugovi Svetskoj banci i MMF. Naime, prilikom normalizacije odnosa sa ove dve kljucne medunarodne finansijske institucije, naša zemlja je prihvatila tzv. konsolidacioni zajam od 1,8 milijardi dolara prema banci i 150 miliona dolara prema MMF. Prema izvoru „Blic Newsa“, Svetska banka nam je odobrila novi kredit za vracanje starog duga uzetog u nekoliko navrata. Time je potvrdeno naše zaduženje iz ranijeg perioda. Kamata je promenljiva pa se ne može precizno odrediti, ali je veca od zapadnog repera (Libora) i može dostici i 4,5 odsto godišnje. To daleko prevazilazi tzv. IDA uslove koji se daju siromašnim zemljama. Vlade Norveške i Švajcarske odobrile su nam zajmove za vracanje duga MMF teškog 150 miliona dolara pod nešto povoljnijim uslovima. Ovo su ipak dugovi nastali u ranijem periodu, uracunati u pomenutu sumu od 12,5 milijardi dolara.
Ugovor sa Pariskim klubom koji predvida otpis 66 odsto našeg duga ovoj finansijskoj instituciji, teškog 4,6 milijardi dolara, samo je parafiran. Taj dug treba da se otpiše u dva dela: 51 odsto odmah, a 15 odsto posle novog aranžmana sa Fondom. Izvor „Blic Newsa“ kaže da to znaci da su te tri milijarde dolara otpisane samo na papiru, pa je dug zvanicno i dalje isti, odnosno veci za prispele kamate.
Prvi veci deo mogao bi definitivno da bude otpisan u martu ili aprilu, kada se ocekuje potpisivanje ugovora sa Pariskim klubom. Ugovor, medutim, mora da se potpiše sa svakom zemljom clanicom Kluba, a njih je 12. Izostanak samo jednog potpisa mogao bi da odloži njegovu primenu. Kako saznaje „Blic News“, dve zemlje su vec najavile odredene uslove za potpisivanje ovog ugovora.
– Pošto ugovor sa Pariskim klubom još nije potpisan, naš dug u praksi nije otpisan i on je onoliki koliki je bio u oktobru 2000. – kaže za „Blic News“ dr Blagoje Babic sa Instituta za medunarodnu politiku i privredu.
Na naše pitanje kolika su nova zaduženja, Babic odgovara da se to ne može pouzdano reci jer se ne zna koji je deo novca sa donatorske konferencije poklon, a koji zajam. Razni ministri iznose razlicite podatke. Po jednima, zajam je skroman, a po drugima prilicno velik. Tacnim podacima raspolaže Narodna banka Jugoslavije, ali naucni radnici do njih ne mogu da dodu, kaže Babic.
Slicnog mišljenja je i dr Mladen Kovacevic, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On kaže da ne postoji tacan podatak o visini spoljnjeg duga. Kada se saberu svi krediti uzeti u poslednjih godinu i po, verovatno bi se došlo do ozbiljne brojke, kojoj treba dodati nepoznati iznos sa donatorske konferencije.
Dr Veroljub Dugalic, pomocnik saveznog ministra finansija, i, posle ostavke dr Jovana Rankovica, koordinator u ovom ministarstvu (privremeni ministar) kaže za „Blic News“ da evidenciju o pristizanju novca sa donatorske konferencije vodi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije. On istice da su dve trecine tih sredstava bespovratna pomoc, a ostatak je zaduženje.
Dugalic istice da se u naredna dva meseca ocekuje potpisivanje pojedinacnih sporazuma sa clanicama Pariskog kluba, cime ce nam se i zvanicno otpisati 51 odsto duga ili 2,3 milijarde dolara. Preostalih 15 odsto, koliko je dogovoreno ili oko 700 miliona dolara, bice otpisano u naredne tri godine, što se uslovljava sprovodenjem uslova predvidenih u aranžmanu sa MMF. Potpisivanjem novog aranžmana sa Fondom sticu se uslovi za primenu sporazuma sa Pariskim i nastavak razgovora sa Londonskim klubom.
Situacija sa Londonskim klubom je znatno komplikovanija. Ovom klubu kreditora dugujemo 2,8 milijardi dolara, ako se uracunaju tzv. povezana lica, tj. firme i pojedinci bliski prethodnom režimu, koji su tokom sankcija otkupili deo duga u iznosu izmedu 400 i 600 miliona dolara. Sugestija Londonskog kluba je, naglašava Dugalic, da ne bi trebalo da ulazimo u aranžmane sa ovim povezanim licima, zbog kojih se i pojavljuju razliciti podaci o visini našeg duga ovoj finansijskoj instituciji.
Dugalic istice da još nije utvrden termin za nastavak pregovora sa Londonskim klubom a razlog za to je i insistiranje naše zemlje na istim uslovima kao i kod Pariskog kluba, a to je otpis dve trecine duga. To ce ovde ici daleko teže jer je rec o privatnim komercijalnim bankama koje imaju drugacije interese.
– Mi necemo odustati od našeg opravdanog zahteva a pozicija nam je znatno poboljšana posle dogovora sa Pariskim klubom i MMF. Kada završimo pregovore sa Londonskim klubom, naš dug ce se svesti na nešto više od sedam milijardi dolara – istice Dugalic.
– Moja generalna primedba je da previše radimo na izvorima finansiranja iz medunarodnih institucija, a zanemarujemo traženje nacina da se preduzeca i drugi privredni subjekti direktno zadužuju u zemlji i inostranstvu, što je daleko povoljnija varijanta – kaže za „Blic News“ dr Milan Kovacevic, clan G17, samostalni konsultant za strana ulaganja.
– Tako se nastavlja loša praksa da se država previše meša u ekonomiju, umesto da firmama i opštinama prepusti mogucnost da se same finansiraju kroz zaduživanje ili privlacenjem strateških ulagaca – ocenjuje Kovacevic. – Na taj nacin se guši privatna inicijativa i onemogucava uspešno poslovanje privrede. Postoji jasna nesrazmera u pristupanju medunarodnim finansijskim institucijama i osposobljavanju privrednih subjekata da se sami finansiraju. Nema pravila koliko država može da se zaduži, a ona to cini u sve vecoj meri.
Kovacevic naglašava da je ovakvo zaduživanje države posebno štetno jer se prenosi na sve poreske obveznike, tj. gradane. – S druge strane, zaduživanje preduzeca je daleko povoljnije, jer ce firma dug vratiti ili ako ne može, ona ce bankrotirati, ali se u tom slucaju obaveze ne prenose na druga lica. Rizik preuzimaju preduzeca i kreditne institucije, cime se povecava njihov motiv da se ceo posao završi uspešno – objašnjava Kovacevic.
Kovacevic istice da se država „petlja“ u sve, ponaša kao vlasnik „Srbijašuma“ i drugih javnih preduzeca koja slabo funkcionišu. Novi zakon nije liberalizovao ulaganja u javna preduzeca, koja cine više od pola privrede, a velike firme privatizovane po starom zakonu, ne mogu da se pojave na Berzi sa svojim akcijama. Uz nerešene odnose Srbije i Crne Gore i nedovoljno objašnjenu likvidaciju banaka, to odlaže direktna ulaganja u privredni i bankarski sektor. A strana ulaganja su najoptimalniji oblik finansiranja i pokretac razvoja svake privrede.
Hag posredni uslov
– Ni Pariski klub ni MMF ne mogu svoje aranžmane uslovljavati politickim faktorima. Radi se iskljucivo o ekonomskim uslovima. Pariski klub je ugovor sa SRJ uslovio saradnjom sa MMF, a Fond insistira na cvršcem sprovodenju dogovorenih makroekonomskih projekcija. Politicka uslovljavanja u finansijskom svetu još nisu videna, ali su ona moguca na indirektan nacin – kaže za „Blic News“ dr Milan Kovacevic, clan G17.
Kovacevic istice da ugovor sa Pariskim klubom i ostalim finansijskim institucijama može biti doveden u pitanje ako ne budemo saradivali s Tribunalom u Hagu. – Poznato je da pojedine zapadne zemlje imaju veliki uticaj na rad globalnih finansijskih institucija, kroz broj glasova u telima ili na drugi nacin – objašnjava Kovacevic.
Sankcije udvostrucile dug
Sankcije nisu bile katastrofalne samo na unutrašnjem planu. U vreme sankcija naš spoljni dug je po osnovu kamata uvecan za cak 5,5 milijardi dolara.
– Spoljni dug SRJ u vreme njenog nastanka bio je oko sedam milijardi dolara. Neki su se ponašali kao da kamate u vreme sankcija miruju i ocekivali da se dug nece uvecavati, ali na osnovu zakljucenih ugovora to se nije moglo izbeci – istice dr Veroljub Dugalic.
U najpovoljnijoj varijanti, sa primenom „napuljskih uslova“ i kod Londonskog kluba, naš dug ce se svesti na nivo iz vremena nastanka SRJ, ne racunajuci nova zaduženja.
Iznervirao se i đelic
– Pojedini ministri se hvale da smo od Svetske banke dobili kredite pod povoljnim IDA uslovima, koji podrazumevaju ulaganje u infrastrukturne projekte sa minimalnim troškovima servisiranja. Mi takve kredite još nismo dobili. Dobili smo zajam za otplatu ranijeg duga i 70 miliona dolara za budžetske potrebe, dok najavljeni infrastrukturni projekti za sada kasne – kaže dr Milan Kovacevic.
Ovakav odnos Svetske banke iznervirao je cak i smirenog ministra finansija Srbije Božidara đelica, koji je nedavno, upravo na promociji regionalnog nastupa Banke u Beogradu, rekao da je cudno što se vodecoj zemlji u regionu dodeljuje svega 70 miliona dolara.
