Dr Mirosinka Dinkić u javnosti slovi za velikog ekonomskog stručnjaka. Poslednjih meseci u mnogim političkim partijama šuškalo se da bi ona mogla da zameni sadašnjeg ministra za rad i zapošljavanje Dragana Milovanovića. Pre dva meseca u političkim prepucavanjima Liberali Srbije optužili su je da je bila jedna od retkih koja je uspela da podigne štednju kod Dafine i Jezde. Sve zle strelice svojih protivnika uspešno je, kako kaže, podnela i opet sa osmehom ostala „na površini“.
Dr Mirosinka Dinkić, inače direktor sektora za socijalnu politiku Instituta G17, u razgovoru za „Vesti“ ističe:
– Nisam član nijedne partije, pa ni G17 plus, niti želim da budem. Za politički život uopšte nisam zainteresovana, jer smatram da politikom treba da se bave mlađi, a ja ću, kao i do sada, da se bavim ekonomijom i svojim poslom. Bez obzira na razna nagađanja u političkim partijama, nikad nisam bila kandidat za ministra rada, niti bih taj posao prihvatila i da mi je ponuđeno. Što se tiče takozvanih prozivki Liberala oko štednje kod Dafine i Jezde, njih sam čula i nisu me pogodile. Odgovorno tvrdim da nisam ulagala novac ni u Jugoskandik ni u Dafiment banku, pa samim tim nisam mogla ni da podignem vanredno novac. Sve su to samo politički iskonstruisane priče, koje služe za blaćenje ljudi.
Pohvale Gordani Matković
Da ste na mestu Gordane Matković, ministra za socijalna pitanja, šta biste promenili?
– Mislim da je Gordana Matković kvalitetno i odgovorno radila svoj posao i gotovo ništa joj se ne bi moglo zameriti. Uspela je da reši redovnost isplate penzija i uvede sve neophodne promene.
• Priča se da imate veliki uticaj na Mlađana i slovite za veoma autoritativnu majku. Ima li u tome istine?
– Smatram da nisam žena koja je nametala svoj autoritet u porodici, jer se autoritativnost ne gradi nametanjem volje i načina komuniciranja. Imam dva sina i veoma sam ponosna na njih. Veoma mi je drago što su veoma rano postali samostalni i samosvesni i što, pored saveta koje ponekad traže, ipak odluče po ličnoj volji.
• Koliko političke promene utiču na ekonomiju u Srbiji?
– Mnogo. Srpska vlada se od polovine 2002. mnogo više posvetila politici, a mnogo manje reformama u ekonomiji. U decembru prošle godine zvanično je registrovano oko 945.000 nezaposlenih. Stopa nezaposlenosti iznosila je čak 32 odsto, što je vrlo nepovoljno u poređenju sa mnogim evropskim zemljama. Pretpostavlja se, čak, da je ova stopa nezvanično i veća.
Stabilne penzije
Penzioneri se bune protiv novog obračuna penzija na osnovu zarada i troškova života?
– Ne mislim da bi trebalo vratiti stari obračun, jer bi tako padovi i skokovi penzija bili nagli i česti, a to ne bi pomoglo penzionerima. Da je, na primer, ostao na snazi stari obračun, penzioneri bi u mesecu kada je zabeležen veliki pad zarada bili mnogo na gubitku. NJima veoma mnogo znači ako im se smanji penzija za, recimo, 10 odsto. Novi obračun penzija omogućava stabilne penzije bez naglih skokova i padova.
• Kakav je standard građana u Srbiji?
– U Srbiji ima velikih kontradiktornosti kada je standard u pitanju. Ima ljudi koji veoma loše žive, tačnije preživljavaju, a istovremeno ima i onih koji žive jako dobro.
Primera radi, u decembru prošle godine radnici u kožarskoj i tekstilnoj industriji imali su veoma niske plate, čak niže nego što je zakonom garantovana najniža zarada. Sa druge strane, u decembru je zabeležen i veliki skok plata, i to za čak 18 odsto. Potpuno mi je jasno da je to bilo zbog izbora, ali toliki rast zarada nije registrovan ni u Miloševićevo vreme.
• Kako biste ocenili proces privatizacije u Srbiji?
– U toj oblasti mnoge stvari mi nisu jasno definisane. U početku, cilj je bio da proces restrukturiranja započne u preduzećima koja su propala, a ne u firmama koje dobro posluju. Vlada Srbije uradila je potpuno obrnuto od onog što je bila prvobitna ideja. Naravno, jasno je svima da će se preduzeće koje dobro posluje mnogo brže i bolje prodati od onog koje je propalo i ima velike dugove. Na primer, velikih nejasnoća ima kod takozvane privatizacije „Sartida“, jer se tačno ne zna da li je cela firma privatizovana ili samo jedan deo. Takođe, što se tiče „Zastave“ iz Kragujevca, ne može se reći da je završen proces restrukturiranja, jer ova firma i dalje ima veliki broj nezaposlenih i niko neće da ih kupi.
• Da li je uvođenje fiskalnih kasa dobar potez vlade?
– Uvođenje fiskalnih kasa je svakako dobar potez, jer će se imati tačna evidencija o tome koliko ko treba da plati porez, što je veoma dobro. Ako se te kase pravilno upotrebe i ako se preuzmu od dobrih proizvođača, onda ne bi trebalo da bude zloupotreba. Ali naš narod je svašta prošao, pa je sve moguće.
