Susedne zemlje

Veliki novogodišnji intervju sa predsednikom Zajedničkog veća opština Srđanom Jeremićem.

Prethodna 2020. godina nije baš najbolje započela, spopalo nas je nešto što nismo očekivali, ali su se Zajedničko veće opština i opštine u njegovom sastavu, bar u onom prvom delu epidemije koronavirusa dobro snašli. Pa da ovaj razgovor započnemo time. Kakva je situacija danas?

– Okolnostima koje su nastale sa pojavom ovog novog virusa morali smo da se prilagodimo i u smislu organizacije našeg rada, ali i u smislu da pomognemo pripadnicima naše zajednice u meri u kojoj nam je to situacija dozvoljavala. Već početkom marta naši volonteri, koji su pretežno zaposleni u ZVO-u, izlazili su na teren i pružali pomoć ljudima u potrebi koja se sastojala od snabdevanja potrebnim namirnicama, dostavom lekova, sredstava za higijenu i sl. Pored toga i sami smo pripremili velik broj humanitarnih paketa sa prehrambenim i higijenskim potrepštinama koje smo distribuirali našim, uglavnom starijim i nemoćnim sunarodn..

Majske Poljane su mesto koje je ovih dana neprekidno u hrvatskim medijima, iz veoma tužnog razloga, u razornom zemljotresu magnitude 6,3 Rihtera koji je 29. decembra pogodio područje Gline, Petrinje i Siska, u ovom selu živote je izgubilo petoro meštana. Velika je i materijalna šteta. Gotovo sve kuće su uništene, a gde koja je ostala čitava ili samo malo napuknuta.

Na poziv Akademskog udruženja srpske omladine „Josif Runjanin“ i Mirka Sužnjevića iz Donjeg Selišta na Baniju su u nekoliko automobila stigli volonteri iz Borova, Vukovara, Negoslavaca, Bršadina i Pačetina. Prolazeći kroz Hrvatsku Kostajnicu naišli smo na ljude koji sede ispred kuća iz straha da ih novi potencijalni razorni zemljotres ne zatekne nespremnim. U tom delu Banije već su se nazirale posledice zemljotresa, a kako se on ne nalazi na glavnoj saobraćajnici između Zagreba, zapada države i Gline kroz ova sela gotovo da niko i nije prošao, niti upozorio na posledice razornog zemljotresa.

Kostajničani su nas posavetoval..

Zbog strogih epidemioloških mera starešine pravoslavnih hramova nisu objavljivali vreme kada će u portama crkava biti nalaganje badnjaka kako se u njima u isto vreme ne bi okupljalo mnogo ljudi. Zato su tokom celog Badnjeg dana crkve bile otvorene i u njih su vernici mogli da uđu, pomole se Bogu, zapale sveće i uzmu svoje badnje drvce kako bi mogli da ga odnesu u svoje domove.

Kod crkve Sv. Petke na Dobroj vodi u Vukovaru, gde se inače na sve velike pravoslavne praznike okuplja veliki broj vernika, ovoga Badnjaka oko vatre se okupilo tek četrdesetak ljudi. Svi su nosili maske, držali se razmaka i preporuka nacionalnog kriznog štaba, ali to nimalo nije umanjilo svečanu atmosferu najradosnijeg hrišćanskog praznika.

– Uspeli smo i pored svih tih mera, koje jesu stroge ali koje su radi nas, da na dostojanstven i svečan način dočekamo rođenje Gospoda našega Isusa Hrista. Radujem se što vidim da ljudi, pridržavajući se epidemioloških mera, i na taj način žele da pokažu ljubav prema drugima..

Vukovarski pododbor SKD „Prosvjeta“ konačno je rešio pitanje prostora za održavanje svojih programa kao i za smeštaj bogatog fonda slika nastalih na likovnoj koloniji „Boje Vukovara“. Prostor je zaista reprezentativan i nalazi se u novoizgrađenom Parohijskom domu druge vukovarske parohije koja je po povoljnim uslovima taj prostor ovom pododboru dala u zakup.

– Mi još uvek nemamo pravi osećaj da je ovo sada naša kuća jer u njoj radimo tek nekoliko meseci pripremajući se za ovo otvorenje. Prostor se nalazi u Parohijskom domu koji je započeo da gradi još naš pokojni prota Jovan Radivojević i mi mu na ovaj način uzvraćamo i trudićemo se da taj prostor oživi i da u njega ljudi dolaze da svoj duh okrepe kulturnim sadržajima koje ćemo ovde pripremati. U dogovoru sa našim vladikom Gospodinom Heruvimom mi smo ovaj prostor zakupili po najpovoljnijoj ceni koju je naša crkva mogla da nam ponudi. Zaista je lep osećaj da ono o čemu smo sanjali tokom dvadeset i više godina sada postane stvarnost. Ko..

U okviru humanitarne akcije Banija je naša kuća konstantno se radi na nabavi novih kontejnera za smještaj ljudi koji su pogođeni zemljotesom, a SNV osigurava osnovne namirnice i druge potrepštine za domaćinstva, bavi se rešavanjem zdravstvenih tegoba (u slučaju da su izabrani doktori nedostupni), osigurava statičare i prijavu štete, privremeno stambeno zbrinjavanje, rešava potrebu za kućanskim aparatima bilo kog tipa, kao i sve druge potrebe.

Kontakti za pomoć ili donacije
Ukoliko trebate informacije ili pomoć ili želite prijaviti neku od nabrojanih potreba nazovite centralu Srpskog narodnog vijeća na broj: 01 4886 368

Ukoliko raspolažete građevinskim materijalom i bilo kakvom drugom vrstom donacija koju želite poslati na Baniju unesrećenima te vremenom i dobrom voljom da pomognete u poslovima prijave štete i drugim poslovima na terenu, nazovite na broj SNV-ovog Odeljenja za socijalna i humanitarna pitanja: 00385989886960

U nastavku se nalaze brojevi telefona skladišnih centara u ko..

Brojne organizacije i institucije sa područja istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Petrinju i širu okolinu, prikupljali su pomoć za ljude koji su ostali bez krova nad glavom.

Samo jedna u nizu takve pomoći odmah nakon novogodišnjih praznika otpremljena je iz Negoslavaca, a koordinator te akcije bilo je Udruženje žena „Negoslavčanke“, zajedno sa lokalnom zajednicom i ostalim organizacijama u ovom mestu.

– Pre svega želim da izrazim zahvalnost celoj našoj lokalnoj zajednici koja je zaista u jednoj teškoj situaciji kada su ljudi pogođeni zemljotresom donosili pomoć, pre svega ono što je potrebno svakom domaćinstvu za prvu ruku, dok se ne snađu. Dakle, pomoć se sastoji u prehrambenim namirnicama, sredstvima za higijenu, garderobi, dečijoj hrani i slično. Mislim da će im ova pomoć svakako dobro doći u situaciji u kojoj se nalaze – istakla je predsednica VSNM-a opštine Negoslavci Biljana Pejić.

Prikupljena pomoć iz Negoslavaca 4. januara ..

Podela paketića najmlađim stanovnicima Negoslavaca tradicionalni je običaj u ovom mestu u periodu između međunarodne Nove godine i Božića prema julijanskom kalendaru. Za podelu su zaduženi članovi Veća srpske nacionalne manjine, a obično bi ovom prilikom za najmlađe organizovali priredbu i tom prilikom ih obradovali.

Ove godine to nije bilo moguće s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju i zabranu svih vrsta okupljanja pa su se u VSNM-u opštine Negoslavci dosetili da za ovu priliku iznajme Deda Mraza koji je u kočiji prošao selom, pozdravljao meštane, a najmlađim stanovnicima podelio je poklone. Sa razglasa su svirale Božićne pesme, a kako kažu u VSNM-u, samo je sneg nedostajao da praznična atmosfera bude potpuna.

– Deca su bila oduševljena pa razmišljamo da od sledeće godine nastavimo sa ovom praksom kakva god da bude situacija. Na priredbama budu velike gužve, a one često ne drže pažnju deci. Paketiće smo delili deci od prvog do četvrtog razreda, ali i svoj deci koja još ne id..

Dok bukvalno cela zemlja razmišlja kako i na koji način pomoći unesrećenima u zemljotresu koji je zadesio Petrinju, Glinu i Sisak, neko je u Vukovarskom predgrađu Mitnica očigledno imao pametnijeg posla. Na trafostanici na raskršću Ratarske ulice i Ulice bana Josipa Jelačića, a odmah pored katoličkog krsta, taj neko ispisao je gnusni grafit sa sadržajem „Jebat ćemo srpske žene. ZDS“ (Za dom spremni).

Fotografija koju naš portal ima nastala je najverovatnije 31. decembra, a prema našim informacijama istog dana grafit je prešaran crnom bojom kojom je i napisan. Po načinu na koji je prefarban može se zaključiti da to verovatno nisu uradile nadležne stručne službe već pojedinac ili više njih.

Tako išarana trafostanica stoji i danas.

The post Odvratan grafit u Vukovaru – napisan pa prekrečen appeared first on srbi hr.

U Virovitičko-podravskoj županiji, između reke Drave i Papuk gore smestila se Slatina. Ovaj gradić od desetak hiljada stanovnika, deli sudbinu mnogih sličnih mesta u Hrvatskoj, posebno u njenom istočnom delu. Iseljavanje, manjak radnih mesta, ali i staro stanovništvo glavni su razlog zašto se Slatina ne nalazi na listi najrazvijenih gradova u državi.

Do sada se su se lokalni Srbi okupljali na području stare škole, gde su bile smeštene i neke srpske organizacije, ali zalaganjem meštana krajem aprila prošle godine započela je izgradnja budućeg Srpskog kulturnog centra. Inicijativu je pokrenuo jedan od članova Veća srpske nacionalne manjine grada Slatine Petar Kavgić, a objekat se gradi u dvorištu crkve Svetih apostola Petra i Pavla u neposrednoj blizini parohijskog doma gde sa svojom porodicom živi paroh slatinski protojerej Dragan Gaćeša.

– Episkop pakračko-slavonski Jovan krstio je da ovo bude Svetosavski dom, kao što i dolikuje i prilikuje našem narodu, da bude vezano za Svetog Savu..

Zimski raspust i odmor od školskih obaveza kninski mališani iskoristiće za kreativne trenutke u prostoru kninskog pododbora Srpskog kulturnog društva Prosvjeta, kako bi svojom maštovitošću dočarali radost jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika – Božića. Kroz neobavezno druženje i igru, imaće priliku da pišu i čitaju božićne priče i pesme, crtaju i izrađuju motive koji ih asociraju na praznično vreme u njihovim domovima.

Sve ovo bila je spontana zamisao kako bi se deci, na slobodan i neobavezujući način, približili čak i oni zaboravljeni običaji, a koju su oni sa radošću i zanimanjem prihvatili.

– Situacija u kojoj smo se svi našli ne dozvoljava nam mnogo prostora za kretanje ni za druženje, a čini se da deci to ipak najteže pada. Oni su navikli da se duže, viđaju jedni sa drugima, putuju rođacima u goste, odlaze na treninge, pripremaju za priredbe ili slične aktivnosti. Svega toga sada nema i slobodno vreme najčešće provode u kući. Upravo iz tih razloga došla sam na ideju da se..