Hram u malom baranjskom mestu Kneževu prošle je godine proslavio 90 godina postojanja i potrebna mu je detaljna obnova. Parohijani iz ovog sela u skladu sa svojim mogućnostima te uz pomoć lokalne samouprave i VSNM-a obnavljaju svoj hram, a najbolji primer nesebičnog darivanja iskazala je ovogodišnja kuma Dušanka Milošević. Uz slavski kolač i koljivo crkvi je poklonila veliki kristalni polijelej, namenivši ga za svoje zdravlje i na dugo molitveno sećanje svojim sumeštanima.
Isto tako prošle godine meštanka Divna Haramija sa suprugom Boškom crkvi je poklonila garnituru tepiha pa je sada unutrašnjost hrama relativno uređena.
U svojoj besedi sveštenik Srđan Trajković podučio je verni narod o značaju i zaslugama Svetog Georgija te poslao poruke ohrabrenja i utehe svom narodu. Posle ophoda i iznošenja litija osvećena su slavska obeležja, a za kumstvo iduće godine prihvatio se zamjenik načelnika Opštine Popovac Zoran Milošević sa suprugom.
Poštujući sve preporučene mere vezane uz novonasta..
The post U BEOGRADU ISTORIJSKO KRALJEVSKO VENČANJE appeared first on .
Spomen park Dudik u Vukovaru bio je išaran različitim vrstama poruka, od potpunih besmislica do ustaških i fašističkih simbola te otvorenih poruka mržnje prema srpskoj i romskoj zajednici.
Radovi na otklanjanju grafita kojim je ovo mesto oskrnavljeno pre više od deset dana započeli su danas i trajaće do kraja ove nedelje.
Čišćenje grafita finansira Grad Vukovar, ali je do njega došlo tek nakon insistiranja vukovarskog SDSS-a i predsednika ove organizacije Srđana Kolara kod gradske uprave.
Policijska uprava Vukovarsko-sremska nije izvestila javnost ni da su grafiti mržnje ispisani, a niti da li je neka istraga o pronalasku počinilaca u toku.
Na ovom mestu streljano je najmanje 455 pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i civila iz Srema i istočne Slavonije u periodu od 1941. do 1943. godine. Spomenik je delo arhitekte Bogdana Bogdanovića.
The post U toku je čišćenje Dudika od grafita mržnje appeared first on srbi hr.
Ovih dana se na sajtu Helsinškog odbora gđe Sonje Biserko pojavio «Izveštaj», koji je po ko zna koji put šokirao i iznenadio našu crkvenu i intelektualnu javnost. Kada to kažemo, mislimo prvenstveno na Biserkin deo ovoga Izveštaja «Odnos države i verskih zajednica», koji se tiče Srpske Pravoslavne Crkve i...
Uz pomoć vernika rodom sa područja Eparhije dalmatinske, obnovljen je hram Svetog proroka Ilije u Markovcu u Severnoj Dalmaciji.Obnova hrama počela je 2005. godine, a prve priloge dali su braća Željko i Duško Trifunović iz Beograda, za restauraciju starog ikonostasa sa ikonama, kao i prilog za izradu česme i...
POSETA BORISA TADIćA MAđARSKOJPREDSEDNIčE POMOZITE • Manjinski zakon je nepovoljan za Srbe, a ima problema sa izdavanjem i nabavkom udžbenika na srpskom jeziku, prenela je Tadiću dr Milica Pavlov Tokom dvodnevne posete Mađarskoj predsednik Srbije Boris Tadić se u sedištu Samouprave Srba u toj zemlji sreo sa...
Otkriće ovog srpskog istorijskog blaga naročito je obradovalo vukovarskog istoričara Borivoja Čalića koji je, to se slobodno može reći, istraživanju Orfelinovog dela posvetio život.
Kada je o kulturno-istorijskom značaju ove knjižice reč on je u potpunom neskladu s njenim fizičkim izgledom jer radi se o brošuri malog formata, štampanoj na 16 stranica. Poslednji poznati primerak izgoreo je 6. aprila 1941. zajedno s celom Narodnom bibliotekom u Beogradu i zaista je bilo malo nade da će se pronaći još neki primerak.
– Reč je o prvom štampanom pesničkom delu u srpskoj književnosti, s punim naslovom Gorestni plač slavnija inogda Serbiji (Tužni plač nekad slavne Srbije). Orfelin je, dakle, bio prvi srpski pesnik koji je štampao svoje stihove. Knjižica je objavljena bez imena autora i na njoj je označena 1761. godina, ali to još uvek nije pouzdano potvrđeno jer postoje različiti problemi u vezi s datacijom venecijanskih knjiga oko čijeg se izdavanja Orfelin brinuo. Tekst pesme, ispevane rus..
Ovogodišnja 23. po redu borovska fišijada privukla je takmičare kako sa šireg vukovarskog područja, tako i goste iz Baranje i Stapara. Uz takmičare iz Borova, Bršadina, Vukovara, Trpinje, Jagodnjaka i ostalih okolnih mesta, jedini gosti van granica Republike bili su i Staparci kojima je ovo prilika da se druže s prijateljima u Borovu.
– Ovo nam je sad već postala i tradicija. Imamo vezu sa borovskim vatrogascima, tako da odatle svi kontakti i prijateljstvo. Plasman nam nije bitan, više smo ovde došli zbog druženja – rekao je član ekipe Vatrogasnog društva iz Stapara Milisav Galić.
Jedni od redovnih gostiju na „Zlatnom kotliću“ su i komšije iz Bršadina, koji su ovom prilikom najavili i svoju fišijadu koja će biti održana 28. septembra. Kako kažu, borovska fišijada je najveća na ovom prostoru, konkurencija je veoma velika i s njom je teško da se upoređuje.
– U Borovu je mnogo teško da se pobedi, ima jako puno ekipa i dobrih kuvara. Možda i dva glavna favorita su Siniša Nedeljković i S..
Murska Sobota: Brigadirji se spominjajo
Društvo brigadirjev Pomurja ima svoj sedež v Murski Soboti, kot predsednik pa ga vodi Ludvik Filo. Na spletnih straneh »Štajerske novice« smo v mesecu juniju letos poročali o praznovanju 40-letnice pričetka Mladinske delovne akcije Goričko. Tedaj je bila postavljena tudi priložnostna razstava.
Ta razstava, ki je bila 17. junija 2017 v prostorih Osnovne šole Gornji Petrovci, kjer je bil v letih 1977-1989 sedež MDA Goričko, je bila tedaj na ogled v glavnem nekdanjim brigadirkam in brigadirjem. Sedaj je Društvo brigadirjev Pomurja razposlalo vabila za otvoritev razstave z naslovom »40 let MDA Goričko«, ki bo v četrtek, 3. avgusta 2017 ob 18. uri, v prostorih Pokrajinske in študijske knjižnice v Murski Soboti.
Na trinajstih panojih je predstavljenih trinajst let MDA Goričko, 1977-1989, ki od poletja leta 1977 bila republiška (slovenska) mladinska delovna akcija, a je leta 1985 »prerasla« v zvezno mladinsko delovno akcijo, ko so na Goričko v Prekmu..
Jedan od dobitnika ovogodišnje Oktobarske nagrade Grada Novog Sada je i direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović. Nagradu je Kuzmanoviću uručio gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević koji je istakao da je direktor Arhiva Vojvodine uradio mnogo toga na približavanju arhivske građe i ustanove građanima, na saradnji s drugim institucijama, kao i na otkrivanju stradanja naših sunarodnika u Drugom svetskom ratu, i dodao da je Arhiv dao primer kako ustanova kulture, koja je dugo bila na margini, može uspešno da radi. Svojim radom Kuzmanović je pomogao da se podigne svest o značaju istorijskih dokumenata, a ustanovu na čijem je čelu učinio je vidljivijom i prepoznatljivijom.
Vest o tome da je upravo Nebojša Kuzmanović među ovogodišnjim dobitnicima Oktobarske nagrade značajna je i za Srbe sa desne obale Dunava jer velika pomoć u radu Zajedničkog veća opština i Srpskog kulturnog centra dolazi upravo od sadašnjeg direktora Arhiva Vojvodine. Samo da podsetimo da je 6. oktobra ove godine u No..