Prvi dan posete banjalučkom kraju, članovi KUD-a „Bukovica“ iskoristili su da se igrom i običajima, iz svog kraja, predstave vršnjacima i publici koji su ih sa velikom radošću i dobrodošlicom ugostili. Tradicionalne bukovačke nošnje, izvorne pesme i običaji naroda u Dalmaciji, upotpunili su deo festivalske večeri, a mnogobrojna publika u Piskavici imala je priliku da vidi i upozna i najmlađe čuvare tradicije bukovačkog kraja.
– Povod našeg odlaska u Banjaluku bio je poziv KUD-a „Piskavica“ da učestvujemo na festivalu dečijih folklornih sekcija koji se kod njih tradicionalno održava. Inače, oni su kod nas gostovali pre nekih desetak godina i ovo je bila prilika da nas pozovu u uzvratnu posetu. Moram istaći da se naš KUD, nakon osnivanja i jednogodišnjeg rada sa starijim članovima, sada više fokusirao na rad sa mlađom decom, tako da je ovo bila idealna prilika da, ta deca, po prvi put pokažu sve ono što su naučili među svojim vršnjacima. Njima to mnogo znači, daje im dodatni motiv da na..
Zajedno sa slikarima vreme su provodila i deca iz tamošnje osnovne škole koja su crtala i igrala se u porti crkve Rođenja Presvete Bogorodice. Ovo je prvo okupljanje slikara u Sremskim Lazama s ciljem da se oživi kulturni život u ovom selu.
– O organizaciji ove likovne kolonije razgovarali smo još prošle godine, a ideju za njeno održavanje dobili smo od nastavnice u ovdašnjoj školi Miroslave Lončarević. Mi već održavamo letnju školu kaligrafije, a ovo je, na neki način, proširenje našeg delovanja. Veoma sam zadovoljna što je ovo okupljanje bilo uspešno i jako sam zahvalna svim našim slikarima što su se odazvali, kao i deci koja su ovo druženje sa njima oduševljeno prihvatila. Planiramo da ovo održavamo svake godine i da to podignemo i na međunarodni nivo kako bi ovde okupili što veći broj slikara na način kako to već rade u Borovu, Dardi, Vukovaru i u nekim drugim mestima u našoj okolini. I odaziv dece je bio veoma dobar i imamo zaista dobrih i zanimljivih radova – kaže Nikolina Dokić..
Ovakav slučaj, da neko provaljuje u ovu svetinju, prvi put je zabeležen u ovom mestu.
– Da je hram obijen primetio sam u ponedeljak uveče kada sam došao da namestim zvona za sledeći dan. Tada sam video da nema cilindra na vratima svetog hrama i da su ona bila otvorena. Vrata nisu razvaljena samo je cilindar obijen i na taj način provalnik je ušao u hram. Kada sam ušao u crkvu i upalio svetlo video sam da su pomerane stvari, da su posude sa dobrovoljnim prilozima razbacane, otvoren je bio tutorski stol odakle su uzeti prilozi, a čudotvorna ikona Svetog Nikolaja koja se nalazi na svom tronu na južnoj strani bila je okrenuta. Takođe, u oltaru je bilo prevrnutih stvari, ali ništa sem novca nije otuđeno iz hrama, sve je ostalo malo razbacano, ali nije oskrnavljeno niti pokidano – ističe pačetinski paroh protonamesnik Nenad Kesonja.
Po rečima paroha iz crkve je odneto nekoliko stotina kuna koliko se u tom momentu nalazilo u hramu jer se inače više novca nikad ne drži u samoj crkvi.
– Nama..
Cilj ovog projeta i izgradnje reciklažnog dvorišta je povećanje udela odvojenog prikupljenog otpada, recikliranje i nova upotreba otpada, smanjenje količine otpada kao i njegovog štetnog uticaja na okolinu, te samoodrživo finansiranje sistema raspolaganja komunalnim otpadom.
Na samom projektu aktivnosti su trajale oko godinu i po dana. Izgradnja je izvršena tokom 2019. godine, a ukupna vrednost ove investicije bila je oko četiri miliona kuna, od tog iznosa 85 odsto troškova snosio je Fond za zaštitu okoline, a ostatak Opština Trpinja.
Zakonski, sve jedinice lokalne samouprave koje imaju zadovoljavajući broj stanovnika i naselja, moraju imati reciklažna dvorišta ili jedno reciklažno dvorište može imati više jedinica lokalne samouprave ukoliko između njih dođe do dogovora.
– Došli smo do situacije da napokon završimo i stavimo u pogon ovo reciklažno dvorište. Najmanje je posla bilo oko same njegove izgradnje, a najviše oko projektovanja, dobijanja dozvole i dobijanja saglasnosti za ra..
Protojerej-stavrofor Miloš Vesin, sveštenik u crkvi svetog Arhangela Mihaila u Lensingu, južnom delu čikagaOtac Miloš Vesin je Novosađanin, završio je Bogosloviju u Sremskim Karlovcima, Teološki fakultet u Beogradu i studirao je na Fakultetu muzičkih umetnosti u Lucernu (Švajcarska). U Lucernu je takođe bio i na studijama psihologije. Predavač je...
Vodostaj u naselju Struga trenutno je na nivou od 530 cm. Jutros u 2 časa došlo je do stagniranja Une i do sada je porasla 8cm. U Dobretinu vodostaj Une pada od juče. Za sada problem stvara Sana, dok se pritoke Une povlače u korito, javlja portal „Banija Online“.
– Najkritičnije je u naseljima Kuljani, Matijevići i Unčani. Kuljani su odsečeni i od Dvora i od Hrvatske Kostajnice. Voda je došla do kuća u Kuljanima, Matijevićima, Unčanima i Dvoru. U dva objekta ušla je voda u Matijevićima i Dvoru. Državna cesta D47 (Dvor – Hrvatska Kostajnica) je zatvorena zbog izlevanja Une na četiri mesta, na dva mesta u naselju Kuljanima, između Unčana i Struge i između Zamlače i Dvora. To nam je veliki problem jer nam je presečena komunikacija prema selima Zamači, Struzi i Kuljanima, kao i prema Kostajnici – kaže za portal „Banija Online“ načelnik opštine Dvor Nikola Arbutina.
On ističe da se normalizacija saobraćaja može očekivati za nekoliko dana za putnički, a za teretni i više, pod uslovom da ne..
U zaključku pomenutog Predloga između ostalog se navodi da se nisu stvorili preduslovi za proširenje obima osiguranih individualnih prava te propisivanja kolektivnih prava pripadnicima srpske nacionalne manjine koji žive u gradu Vukovaru. Potom se u nizu nekoliko rečenica pominju brojke nestalih, ubijenih i proteranih.
Gradonačelnik Vukovara Ivan Penava je u uvodnom govoru, predstavljajući predlog i zaključak, više pričao o ratu nego o sadašnjem stanju i o onom što je bila tema dnevnog reda.
– Dozvoljavanje ćirilice bilo bi zapostavljanje prava svih drugih koji su pretrpeli ratne strahote – rekao je Penava i istakao da za nepoštovanje tzv. žrtve Vukovara i raznih zakonskih i ustavnih akata države Hrvatske krivi i jedan deo političkih predstavnika Srba.
Deo rasprave na samom početku prošao je u međusobnom prepucavanju HDZ-a i SDP-a o tome ko je kome dao više prava i ko je više poštovao ustavne vrednosti i zakone RH. Nakon toga većnica SDSS-a Vesna Vujić naglasila je nepovezanost prav..
Prema za sada nezvaničnim informacijama, najmanje osam meštana Negoslavaca jutros je ili privedeno na policijsko saslušanje ili uhapšeno. Ove osobe dovode se u vezu sa ratnim zločinima koji su se 1991. godine dogodili na širem području Vukovara. Da je do određenih hapšenja zaista došlo potvrdili su nam iz Policijske uprave Vukovarsko-sremske, međutim još uvek se čeka na zvanično saopštenje.
Vest o hapšenju osam Negoslavčana potvrdio nam je i načelnik istoimene opštine Dušan Jeckov. On navodi i da su, prema njegovim saznanjima, svi uhapšeni 1991. godine bili zaposleni u poljoprivrednom kombinatu Vupik, a neki od njih i danas tamo rade.
– Kao čovek izražavam razočarenje jer je od rata prošlo 30 godina pa se naprosto pitam kada će ovome doći kraj. Zbog činjenice da su svi uhapšeni radili u Vupiku nema sumnje da ih se želi povezati sa događajima na Ovčari. To što je neko tamo radio ili bio mobilisan ne znači da je počinio ratni zločin. Nadam se da će to istraga i potvrditi kada su u pita..
Starešina hrama jerej Vukašin Cvetojević zatekao je jutros provaljenu crkvu na kojoj su bila razvaljena vrata. Nepoznati počinilac ili više njih ukrali su iz crkve zlatni nakit koji su vernici ostavljali kao prilog na ikonu Svete Petke. Osim obijene crkve, provalnik je razbio i staklo na suvenirnici koja se nalazi odmah pored hrama odakle je pokušao da odnese deo suvenira.
Sveštenik je odmah pozvao policiju koja je izvršila uviđaj, a na terenu su pronađene i dve cigle koje ukazuju na to da se provalnik sa njima služio kako bi razbio staklo na suvenirnici. Staklo sa ikone nije razbijeno, nego skinuto, ali je polomljen drveni Časni krst koji je na ikoni stajao.
Tek nakon što uviđaj bude završen biće poznato šta je sve odnešeno iz crkve i suvenirnice i kolika je ukupna materijalna šteta.
Razbijeno staklo na suvenirnici crkve
„Molimo se Gospodu da oprosti grešniku“
O događaju su se oglasili i sa Fejsbuk stranice posvećenoj crkvi na Dobroj vodi.
– U vremenu smo Velikoga posta, vremenu k..
U Vukovaru su danas održani parstos i komemorativna sednica za sve žrtve stradale tokom i neposredno nakon vojno-policijske akcije „Oluja“. U sabornom hramu Svetog oca Nikolaja parastos je služio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje sveštenstva eparhije.
– Ove godine smo se okupili da se setimo svih nevino postradalih žrtava u poslednjem pogromu srpskoga naroda. Kao crkva i narod molimo se za duše naših sunarodnjaka koji su stradali, a svakako da se molimo i za sve one koji su počinili taj zločin i nadamo se da će Gospod dati da se takva dela i događaji više nikada ne ponavljaju- izjavio je vladika Heruvim.
Na komemorativnoj sednici pročitana je 12. Izjava sećanja SNV-a
Bilo je ovo prvi put da se u Vukovaru služi parastos za žrtve iz 1995. godine. Veće srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije i Zajedničko veće opština pozvali su građane da povodom 24. godišnjice „Oluje“ dostojanstveno i u skladu sa pravoslavnim običajima odaju pomen ubijenim sunarodnja..