Krajem aprila ove godine dogovorena je prijateljska fudbalska utakmica između reprezentacije srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji, koja će biti odigrana 15. juna u Tavankutu kod Subotice. Utakmicu koja počinje u 18 časova direktno će prenositi sportski program Sport klub SK2. Prenos će biti emitovan u svim zemljama u kojima postoji ova grupacija sportskih kanala, uključujući Srbiju, Hrvatsku te Bosnu i Hercegovinu.
Utakmica dve manjinske reprezentacija podržana je od strane oba saveza, odnosno Hrvatskog nogometnog saveza i Fudbalskog saveza Srbije, a njeni organizatori su Sportsko rekreativno društvo Srba u Hrvatskoj, Zajedničko veće opština i Srpsko narodno veće sa jedne, te Hrvatsko narodno veće i Udruženje fudbalske reprezentacije hrvatske manjine u Srbiji sa druge strane.
Ovom utakmicom predstavnici manjina sa obe strane granice žele ujedno i da pošalju poruku kako žele bolje, iskrenije i stabilnije odnosne između dve zemlje, a da manjine treba da predstavljaju ..
U subotu, 8. juna, u organizaciji osječkog pododbora „Prosvjete“ i Crkvene opštine u Osijeku, u hramu Uspenja Presvete Bogorodice predavanje na temu „Srbi na prostoru Slavonije, Baranje i Srema pre Seobe Srba“ održao je docent dr Boris Stojkovski koji predaje srednjovekovnu istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na Odseku za istoriju, gde je ujedno i zamenik šefa odseka. Slično predavanje Stojkovski je krajem godine održao i u vukovarskom Srpskom kulturnom centru.
U Osijeku ste održali predavanje na temu Srbi na prostoru istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema pre Seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem. Koji su bitni momenti kada govorimo o ovom periodu naše istorije?
– Nesporna je činjenica da su Srbi na ovim prostorima značajniji trag ostavili nakon Velike Seobe, međutim istorijski izvori ranijeg perioda potvrđuju postojanje i prisustvo srpskoga življa na ovim prostorima gde se i sada nalazimo i pre 1690. godine, naročito u 15. i 16. veku o čemu recimo svedoče i neka dok..
Mala liga, veliki entuzijazam. Tako bi se ukratko moglo opisati ono što su Mirkovčani ove sezone ostvarili. Poslednjih godina Hajduk Mirko je tavorio u najslabijem rangu hrvatskog fudbala, ali ljubav prema klubu brojnih meštana nije izostala. Ove godine kockice su se posložile pa je ovaj klub uspeo da osvoji treću županijsku ligu jedno kolo pre završetka sezone.
Svečana dodela medalja i pehara održana je ovog vikenda kada je odigrano i poslednje kolo u kojem je domaći Hajduk Mirko u slavljeničkoj atmosferi pobedio FK Đezelem iz Korođa rezultatom 5:1.
Jedan od najzaslužnijih za uspeh kluba je mladi vinkovački trener Marijan Matić (32), bivši igrač Cibalije i Slaven Belupa koji je pre desetak godina igrao u prvoj ligi, ali su ga povrede omele da napravi ozbiljniju fudbalsku karijeru. Zato mu sada kao treneru sasvim solidno ide.
– Ovo je mala, ali složna sredina. Svi zajedno smo napravili sve da uđemo u taj viši rang. To zaslužuje i ova ekipa, ali i uprava i svi koji su aktivni u ovom ..
Baranjsko selo koje ima nadimak „Selo kulena“ bilo je domaćin tradicionalne 18. po redu „Kulenijade“. Ovaj događaj deo je Dana opštine Jagodnjak 2019. godine.
– Ovo je za našu opštinu događaj od velike važnosti, zato što je ujedno ovo jedna od najvećih manifestacija uopšte na području Baranje. Naime jagodnjačka kulenijada je najveća kulenijada na prostoru bivše Jugoslavije, a samim tim verovatno i šire. Ovo su mahom vrhunski kulinari i majstori. Godina je bila solidna, dobra za proizvodnju kulena, a dokaz za to je 12 zlatnih medalja – priča načelnik opštine Jagodnjak Stevo Mlinarević koji je objasnio i kako je Jagodnjak dobio nadimak „Selo kulena“.
– U Jagodnjaku ima jako puno OPG-ova koji se bave proizvodnjom kulena i suhomesnatih proizvoda. Čak je i receptura baranjskog kulena potekla iz Jagodnjaka zato što je u prošlosti mnogo ovdašnjih ljudi radilo u mesnoj industriji u Belju i oni su osmislili baranjski kulen – kaže Mlinarević.
Da je ove godine kvaliteta kulena bila dobra potvr..
Kada je, u vreme bombardovanja Srbije, Marica Dubajić odlučila da se vrati u svoje Zalužje zajedno sa sinom od šest godina, zatekla je, kaže, samo ruševine i pustoš. Znala je da novi početak neće biti lak, ali upornost i želja da sve ponovo krene graditi na temelju nekadašnjeg doma nisu ostavljali prostora za dileme i neodlučnost. Svaki put počinje onim najtežim, prvim korakom, tako je bilo i u njenom slučaju.
– Sin i ja smo se prvi vratili, posle toga suprug. Odmah smo se prijavili kao povratnici i od jedne organizacije, koja je tada bila aktivna u ovim krajevima, za novi početak dobili kravu. Uz kravu je kasnije stiglo i tele i nama je to bilo sasvim dovoljno da imamo ono najosnovnije. Ovaj kraj je specifičan, pogodan isključivo za bavljenje stočarstvom i bilo je sasvim logično da se time nastavimo baviti. U situaciji kada posla nema čovek nema ni dilema, pa se odlučuje za ono što je najizvesnije. Mi smo tako počeli i evo, danas sin i suprug imaju registrovana porodična poljoprivred..
Čim su se fotografije britanskog princa Harija obučenog u nacističku uniformu pojavile u medijima reagovala su razna jevrejska udruženja, a oglasili su se i tadašnji izraelski ministar spoljnih poslova Silvan Šalom i poverenik Evropske unije za spoljnu politiku Havier Solana. Kao reakcija u britanskoj javnosti pojavile su se i tvrdnje da će Princ od Velsa, odnosno Harijev otac, svog sina poslati u logor Aušvic da tamo, na licu mesta, nauči šta je bio holokaust i ko su bili nacisti. Iako je princ Čarls bio protiv toga da se Hari javno izvini mladić je, dve nedelje kasnije, to ipak učinio.
„Vrlo mi je žao ako sam nekoga uvredio. To je bio loš izbor kostima i ja se izvinjavam” – rekao je tada Hari.
Ne manje zgražanje javnosti izazvao je nešto ranije, odnosno 2003. godine, i hrvatski skijaš Ivica Kostelić kada je nakon slalomske pobede u Kranjskoj gori izjavio kako tajna njegove pobede leži u činjenici da je na startu bio „spreman kao nemački vojnik 22. juna 1941. godine” aludirajući tim..
Rada Marković rođena je u Požarevcu, a pored samostalnih izložbi takođe, učesnik je i na mnogobrojnim likovnim kolonijama. Od 2004. godine je voditelj likovne radionice „Petar Dobrović“ u Dardi.
– Likovna umetnost je sa mnom oduvek, ona je tu uvek bila prisutna, nikad nisam od toga odustajala i uvek me je privlačilo to da se na takav način izražavam. Najviše me inspirišu ženske figure, ponekad odlazim od njih, ali uvek im se rado vraćam. To su razne varijacije žena bilo da je ona od praistorije, žena kao majka ili savremena žena. Uvek gledam da istaknem tu lepotu, emociju, ženu kao deo univerzuma – naglasila je autorka.
Težnja svakog umetnika, pa tako i Rade Marković, jeste da se za njihov rad što više čuje i vidi.
– Svaka izložba mi znači mnogo. Želim da to što radim ljudi vide i osećaju, zapravo da svi osećaju umetnost nebitno da li je to likovna ili neka druga – istakla je Marković.
Samu izložbu je predstavio istoričar umetnosti Pero Matić iz Darde koji je naglasio da se u slika..
U prisustvu velikog broja roditelјa, baka i deka, ali i predstavnika društvenog, političkog i verskog života Srba vukovarskog kraj deca su pokazala deo onoga što su naučila i uspešno savladala.
– Ispraćamo 39 dece iz redovnih programa i 6 iz kraćeg programa predškole. Svi oni ove jeseni kreću u prvi razred. Kao i svake godine svečano se opraštaju od svojih vaspitačica i vrtića i pokazaće samo jedan mali deo onoga što su ovde naučili – izjavila je direktorka vrtića Marina Latinović.
Ove pedagoške godine vrtić „Vukovar 2“ pohađao je nešto veći broj dece u odnosu na prethodne godine, tako da je broj od 186 dece ono čime je rukovodstvo vrtića zadovolјno.
– Mi smo u Vukovaru jedini vrtić koji provodi program na srpskom jeziku i pismu, što znači da deca sve aktivnosti realizuju na maternjem jeziku. To smatramo veoma važnim, jer treba da nauče svoj jezik, ali naravno dva sata dnevno uče i službeni jezik države u kojoj žive. Imamo dobru saradnju sa matičnom državom gde nam podršku daje i Za..
Manifestacija koja u malom selu u blizini Vukovara okuplјa glumce amatere postala je prepoznatlјiva i popularna među dramskim grupama kako u Hrvatskoj tako i susednim državama Srbiji i Republici Srpskoj. Prvi put u Pačetinu gostuju i glumci iz Severne Makedonije što potvrđuje da dramski susreti iz godine u godinu beleže sve veće interesovanje učesnika, ali i publike. Ovogodišnji MESDAM trajaće do 16. juna i donosi 11 pozorišnih predstava među kojima i tri namenjene deci. Organizatori ove, u našim krajevima jedinstvene, manifestacije su pododbor SKD-a „Prosvjeta“ i Kulturno-umetničko društvo „Branko Radičević“ Pačetin, koje ove godine obeležava dve decenije postojana.
– Ove godine je 17 Mesdam i jubilej od 20 godina društva. Mesdam za Pačetin znači jedno lepo iskustvo i veliko druženje i upoznavanje sa srodnim dušama koje vole pozorište. Stvorili smo magnet za mlade da dolaze i prilaze pozorištu. Ovi susreti su za nas jvelika stvar, cele godine radimo i čim završi ovaj mi krećemo i pri..
Srpska pravoslavna crkva ove godine obeležava pomenuti jubilej i s tim u vezi u celom svetu obeležiće se ova godišnjica kao uspomena na jedan od najvažnijih događaja u istoriji srpskog naroda. Samom obeležavanju pridružila se i Eparhija osečkopolјska i baranjska, a pored nekoliko parohija jubilej je obeležen i na nivou baranjskog namesništva.
– Sveštenstvo arhijerejskog namesništva baranjskog sa ovdašnjim veroučitelјima odlučilo je još ranije da ovu godinu, koja je i jubilarna, posvetimo upravo obeležavanju ove značajne godišnjice. Pre današnje akademije jubilej smo još u martu obeležili u Dardi i Kneževim Vinogradima. Potrebno je napomenuti da nam je ova akademija zaista važna jer smo uspeli da okupimo ovaj malobrojni narod u Baranji, jer opšte poznato je da je iz Baranje otišlo jako puno mladih lјudi, ali uprkos svemu još uvek imamo snage i mogućnosti da organizujemo nešto ovako – naglasio je arhijerejski namesnik baranjski protojerej – stavrofor Đorđe Kovačević.
Srpska crkva svoju..