Pristojan život od ličkog sira

Kada je, u vreme bombardovanja Srbije, Marica Dubajić odlučila da se vrati u svoje Zalužje zajedno sa sinom od šest godina, zatekla je, kaže, samo ruševine i pustoš. Znala je da novi početak neće biti lak, ali upornost i želja da sve ponovo krene graditi na temelju nekadašnjeg doma nisu ostavljali prostora za dileme i neodlučnost. Svaki put počinje onim najtežim, prvim korakom, tako je bilo i u njenom slučaju.

– Sin i ja smo se prvi vratili, posle toga suprug. Odmah smo se prijavili kao povratnici i od jedne organizacije, koja je tada bila aktivna u ovim krajevima, za novi početak dobili kravu. Uz kravu je kasnije stiglo i tele i nama je to bilo sasvim dovoljno da imamo ono najosnovnije. Ovaj kraj je specifičan, pogodan isključivo za bavljenje stočarstvom i bilo je sasvim logično da se time nastavimo baviti. U situaciji kada posla nema čovek nema ni dilema, pa se odlučuje za ono što je najizvesnije. Mi smo tako počeli i evo, danas sin i suprug imaju registrovana porodična poljoprivredna gazdinstva na svoje ime, bavimo se uzgojem stoke i proizvodnjom kravljeg sira – ukratko objašnjava Marica.

Počeli sa jednom kravom, a sada imaju 26

Od jedne krave Dubajići su, uz puno uloženog rada i truda, oformili sadašnje krdo od dvadeset i šest krava, desetak teladi i stado od oko stotinu i četrdeset ovaca. Sve to je, uz ostale obaveze u domaćinstvu, posao kojim se bave Marica i Jovo, te njihov sin koji se, nakon završenog fakulteta u Rijeci, ponovo vratio u Zalužje.

– Kada smo se vratili sin je imao šest godina. Osnovnu školu završio je u Donjem Lapcu, srednju u Korenici, a potom i fakultet u Rijeci. Teško je do posla i sa fakultetom, a mi smo ovde počeli da se bavimo stočarstvom, pa je i on odlučio da se vrati i zajedno sa nama nastavi porodični posao. Proširili smo koliko smo bili u mogućnosti i sada imamo krave, telad, ovce. Puno je posla ali se ne žalimo jer od svog posla možemo pristojno živeti – iskreno će Marica.

Marica Dubajić donja suvaja zalužje lički sir krava

Ni jednog trenutka ne žaleći se na obaveze u domaćinstvu iako smo je, toga dana, zatekli kako se nakon krečenja kuće posvetila poslu oko pravljenja sira, sa osmehom nam je objasnila čitav proces proizvodnje sira, ali i same početke koji su, u odnosu na danas, bili neuporedivo teži.

– U početku je bilo dosta primitivnije i teže. Prvo smo davali mleko na otkup, dolazili su ljudi ovde i isporuka mleka je bila gotovo na vratima. Nakon toga, zbog cena otkupa mleka, okrenula sam se ka pravljenju sira. Svakodnevno sam morala siriti jer se krave muzu dva puta dnevno i mleko ne može dugo da stoji. To je bilo naporno i zahtevalo je mnogo vremena. Na nagovor jednog čoveka, koji nam je redovni kupac za sir, odlučila sam da promenim način pravljenja sira i kupim laktofriz za mleko, i tako sam sebi znatno olakšala posao – priča Marica.

A to što je za nju, kako kaže, znatno olakšan posao, svaki drugi dan izgleda ovako:

– Krave muzemo svako jutro i veče, ali sirim svaki drugi dan. Od dve stotine litara mleka dobije se oko dvadeset kilograma sira. Mleko se ne kuva ali je pasterizovano u pasterizatoru. Stavlja se u plastične kalupe i povremeno okreće, zatim osoli, ostavlja da odstoji i primi sol, a potom vadi iz kalupa na sušenje. Posla oko sira imam četiri sata, ali se na gotov proizvod i proces zrenja čeka oko mesec dana – ukratko objašnjava Marica.

Za plasman sira se, kaže, ne brine, jedino što bi im dodatno olakšalo i život i posao je rekonstrukcija lošeg puta do kuće.

– Svakih mesec dana dolazi čovek iz Splita koji otkupljuje sir. Dolaze nam i ljudi kući, pa se sve može prodati. Još kada bi nam popravili ovaj loš put na koji se godinama žalimo, sve bi nam bilo lakše. Čovek u selu može pristojno živeti i biti svoj gazda, sigurno lepše nego u tuđini, ali treba nešto uraditi i da bi se ljudima olakšao povratak u selo – zaključuje Marica.

Ona se, kao ni njena porodica, zbog svoje odluke o povratku nikada nije pokajala. Žive tamo gde vole, rade ono što najbolje znaju i ne traže mnogo, samo komadić asfalta kojim bi im se lakše dolazilo, kojim bi nesmetano dovozili hranu za stoku. A ako je bilo kome u interesu da sela ožive, onda je jedini način taj da čuju glas ljudi koji su na selu voljni da žive.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

The post Pristojan život od ličkog sira appeared first on srbi hr.

Original Article

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.