Do sela Begluci iz Srba vode dva puta. Prvi, kraći i asfaltirani, vodi preko bosanskih Osredaka, a duži tokom reke Une pa preko Donje Suvaje. Prvi put, u dužini od četiri kilometra, od Vaskrsa je „presečen“ sa dve postavljene rampe jer, kako saznajemo, dva kilometra između njih administrativno pripadaju Bosni i Hercegovini. Inače, taj put je oduvek služio za normalno funkcionisanje između Srba i Begluka i nikada nikakvih problema nije bilo. Novopostavljene rampe presekle su normalno funkcionisanje istim i upravo zbog toga meštani Begluka zvali su nas da nam se požale u nadi da će im neko pomoći da se ovaj apsurdan problem reši.
Za odlazak smo birali kraći put, onaj koji su meštani i inače koristili kako bi došli do grada, ali i pored usmenog odobrenja koje smo dobili u stanici policije u Srbu, već na prvoj rampi ka Beglucima, obavešteni smo da, ipak, dalje ne možemo nastaviti.
Svesni toga da se zakonske procedure moraju poštovati, naročito ako se radi o graničnim prelazima između dve..
U Lipovači je od predratnih 600 duša preostalo upola toliko, ali vera preostalih meštana ne jenjava i odlučili su čvrsto ostati na svojoj dedovini, živeti, graditi i rađati se. Budući da ovo mešovito, ali većinski uvek srpsko mesto u sastavu grada Vukovara, kao i celu Slavoniju pogađa demografski pad, mladi ljudi su odlučili da tome stanu na kraj. Nakon skoro deset godina pauze prošle godine rođeno je čak petoro dece što za ovo malo mesto predstavlja veliki kapital, a ove godine, po prvi puta u Lipovači je jedno od njih i kršteno.
– Moja supruga i ja smo posebno radosni jer krstimo dete, ovde, na mestu buduće bogomolje, pogotovo zato što će naš Mihailo biti prvo dete ikad kršteno u Lipovači. Ovo za mene kao roditelja mnogo znači, budući da smo moji meštani i ja, a zajedno sa ocem Ljubenkom Jovićem podigli zavetni krst i odlučili da napokon dobijemo nešto za sebe, gde ćemo se moći okupljati i Bogu moliti. Do sada je to bilo u centru sela ispred „starog“, odnosno prvog lipovačkog krsta ..
Ovogodišnji 16. Festival održan je, prvog dana juna u sali Osnovne škole Dragutin Tadijanović u Vukovaru. Odbor za kulturu ZVO-a na ovaj način organizovano okuplja sva društva koja na istoku Hrvatske neguju srpski folklor i pri tome rade sa decom.
– Učesnici ovog festivala dolaze sa područja delovanja Zajedničkog veća opština, Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije. Na ovogodišnjem festivalu učestvuje 13 KUD-ova odnosno 260 dece, ako uračunamo i prateće osoblje to je oko 300 učesnika. Na području ove dve županije deluje oko dvadesetak KUD-ova i udruženja, ali što se tiče dečijeg folklora to je broj od 14 društava. S obzirom na okolnosti u kojima živimo odnosno na iseljavanje stanovništva mislim da je ovaj broj zadovoljavajući – izjavio je predsednik Odbora za kulturu ZVO-a Nebojša Vidović.
Dugogodišnji rad Zajedničkog veća opština na očuvanju nacionalnog identiteta kroz negovanje kulturnog amaterizma značio je usku saradnju sa srpskim kulturno-umetničkim društvima. Upravo je..
Osim autora knjige „Salaši za Vas“ Miroslava Božina tokom vukovarskog predstavljanja govorili su i promoter Dragiša Potić te profesor istorije Branislav Ćurčić.
Autor opisuje knjigu kao vodič o 65 turističkih i vinskih salaša, 100 salašarskih jela i 100 salašarskih pojmova. Osim pisanog dela promovisan je i istoimeni TV serijal od 12 epizoda koji se ponedeljkom emituje na RTV1.
– Ovaj projekat se sastoji pre svega od turističkog i gastronomskog vodiča. Gastronomski deo se odnosi na salašarsku kuhinju, koja je stvarana stotinama godina i koja je i dan danas aktuelna. Poprilično je slična slavonskoj kuhinji i kada sam ljude ovde pitao kakva je razlika, rekli su da nije nikakva, samo što se jela drugačije zovu. U rečniku salašarskih pojmova postoji mnogo zaboravljenih reči, a neki od njih više i ne postoje poput evedre što predstavlja najjeftiniju ogradu. Neke reči poput lenije i zabata su i danas u upotrebi – opisuje autor Miroslav Božin.
Osim ovoga knjiga se bavi i istorijom salaša i..
Veće srpske nacionalne manjine grada Vukovara već niz godina ostvaruje veoma plodotvornu saradnju sa udruženjem „Korijeni“, pa tako i ovoga puta učešćem u programu namenjenom učenicima osnovnih i srednjih škola koji treba da oživi upotrebu ćiriličnog pisma kroz radionice.
Ovaj projekat je od posebnog značaja jer čuva jezik kao vrlo važan element nematerijalne kulture, ali i kao važan segment identiteta jednog naroda. Učesnici u programu bili su učenici iz cele Srbije, kao i učenici iz zemalja u regionu kojima je maternji jezik srpski, čime se omogućava i jačanje kulturnih veza Srba u regionu.
U prepodnevnim časovima u Srpskoj čitaonici održana je radionica o srpskom jeziku za đake, a zatim i dodela nagrada povodom konkursa za najlepši rukopis ćirilicom. Potom je u popodnevnim časovima upriličena poseta Apatinu i okolini – Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“, za goste programa iz dijaspore i okruženja. U Apatinu je goste iz dijaspore veoma srdačno dočekao i ugostio sam g..
Spoljašnji radovi na uređenju hrama u Šidskim Banovcima, mestu na otprilike pola puta između Šida i Vinkovaca, započeli su početkom maja ove godine, a freskopis u unutrašnjosti hrama oslikava se već nekoliko godina.
– Radi se punom parom. Stavljamo spoljnu fasadu, radimo gromobran po svim evropskim standardima. Takođe, radnici malterišu, obijaju postojeći malter i zidove koji su veoma dotrajali. Trenutno se radi lađa crkve, a kasnije se prelazi na zvonik. Unutra se radi freskopis, ali ti radovi traju već desetak godina s jednim prekidom pošto smo sanirali kapilarnu vlagu. Ako Bog da, prvog septembra očekujemo završetak radova. Ostalo je još dosta da se radi, freskopiše se nekih 200 kvadrata. Inače, freskopis radi freskopisac Mihajlo Đember iz Temerina. Naš vladika je došao danas da blagoslovi radove – priča paroh šidskobanovački protonamesnik Nikola Gvozdenović.
U godini kada se obeležava 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, ovaj veliki jubilej proslavlja se u svim epa..
U slavu i čast srpske poezije i pesnika u Dalju se okupio velik broj učesnika, a izbor za najboljeg recitatora odvijao se u dve kategorije. U prvoj su nastupili učenici osnovnih škola od petog do osmog razreda, a u drugoj učenici srednjih škola.
I u jednom i u drugom uzrastu izvojile su se dve sjajne recitatorke koje su se po mišljenju sva tri člana žirija istakle. U kategoriji učenika srednjih škola najubedljivija je bila učenica Srednje strukovne škole iz Vukovara Anđela Savičić koja je recitovala pesmu Biljane Stanojević „Običnim rečima rečeno“. Anđela je na smotri predstavljala vukovarski pododbor SKD Prosvjeta, a njen nastup bio je vrlo uverljiv i siguran tako da tročlani žiri nije imao nikakvih dilema.
– Učešće na ovoj smotri za mene je veliko zadovoljstvo i drago mi je da sam predstavljala svoju školu. To je jedno lepo iskustvo i za mene, i za moje drugove i za našu profesorku i mentorku Danijelu Atlagić. Nastupi pred publikom su nešto na šta sam navikla jer se bavim folklorom..
Ova dva jubileja proslavljena su 25. maja u rodnoj kući naučnika gde je upriličen veoma zanimljiv i sadržajem bogat program. Postavljanje novog modela kojim je upotpunjen Milankovićev planetarijum, otvaranje meteorološke stanice i predstavljanje modela „Živi svet ledenog doba“ samo su deo programa u sklopu ovogodišnjih Milankovićevih ciklusa.
Prošle godine započet rad na Milankovićevom planetarijumu postavljanjem modela planete Merkur ove godine je nastavljen pa je tako ispred naučnikove rodne kuće postavljen novi. Radi se o modelu planeta Venere koji je izradila Samostalna zanatska radnja „Putnik“ iz Beograda, a predstavio pejzažni arhitekta Rade Manojlović. On je okupljene u kratkim crtama upoznao sa osnovnim karakteristikama ovog planeta, a zatim su model svečano otkrili načelnik opštine Erdut Jugoslav Vesić i belgijski naučnik Anre Berže koji je u Dalj stigao na poziv njegovog direktora Đorđa Nešića.
– Andre Berže je najznačajniji nastavljač Milankovićeve matematičke teorije klim..
U obe ove grupe učešća je uzelo po tridesetak učenika iz desetak osnovnih škola sa područja istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
– Godinama u nazad su direktori osnovnih škola nastave na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu provodili takmičenje iz srpskog jezika. Prošle godine je Odbor za obrazovanje ZVO-a preuzeo inicijativu i dogovorili smo se da ovo takmičenje organizuje naš Odbor i da se takmičenje proširi i na druge predmete tako da su ove godine profesori istorije dali inicijativu da se uz srpski jezik po prvi put organizuje i takmičenje iz nacionalne istorije. To je za nas, naravno, bio hvale vredan predlog kojeg smo i prihvatili – istakla je predsednica Odbora za obrazovanje Zajedničkog veća opština Milica Stojanović.
Kada je srpski jezik u pitanju učenici su imali dvadeset pitanja iz gramatike i isto toliko pitanja iz nacionalne srpske književnosti. U toj kategoriji najuspešnija je bila učenica Nađa Oljača iz Borova, drugo mesto osvojila je Jovana Klajić iz Dalja, a tre..
U odnosu na vreme od pre tri decenije, u Miočiću je sve drugačije, samo je seoski hram Svetog Jovana Krstitelja gotovo isti. Stražari nad selom, čuvajući uspomene na neka lepša vremena, kada je ono bilo puno života.
Petar Vuković iz Miočića ima sedamdeset i tri godine. Pamti ovaj Dalmatinac svoje selo još kad je u njemu bosonog trčao po livadama, igrajući se sa svojim vršnjacima, kojih je u to vreme bilo mnogo.
– Bilo je lepo, puno života, dece… Svega je bilo. Ne bih ga zamenio ni za šta na svetu. S obzirom na broj stanovnika, koji je tada živeo u selu, mislim da veće lepote nije bilo. Drnišani su Miočić zvali „Mali Pariz“. Jer, selo je na takvom položaju da bi mu svi pozavideli, a pogled na Miočić i pogled iz Miočića su neprocenjivi. Petrovo Polje nam je na dlanu, vidimo ga i uživamo u tom pogledu, jer je selo na uzvišici s jedne strane Petrovog Polja, dok je Drniš na uzvišici, ali s druge strane ovog lepog i plodnog polja. Kamen, ugrađen u naše kuće, nekada se belio kao sneg, da je..