Prema svedocima, među napadnutim gostima biskupijskog kafića „Bife Petko“ nalazilo se i nekoliko žena i dece, a napalo ih je petnaestak maskiranih osoba, prenosi kninski portal Feral njuz. Kako se neslužbeno saznaje, u kninsku opštu i veteransku bolnicu „Hrvatski ponos“ prevezeno je ukupno petoro osoba među kojima je i sedamnaestogodišnji mladić, kao i vlasnik lokala koji je pogođen flašom u glavu te njegova supruga koja je zadobila posekotinu na nozi.
– Utakmicu u kafiću je gledalo tridesetak ljudi, među kojima i devetogodišnje dete. Može se reći da je vladala porodična atmosfera i niko od prisutnih gostiju nije član navijačke grupe, što se pretpostavlja za napadače. Nisam prisustvovao napadu, ali sam saznao odmah nakon što se dogodio. Svi prisutni su doživeli neku vrstu fizičke povrede, a 17-godišnji mladić i vlasnik kafića zadržani su u bolnici zbog povrede glave. Svi povređeni nalaze van životne opasnosti. Zahvaljujemo policiji na pravovremenoj reakciji – izjavio je za naš portal ..
Na ideju za osnivanje kluba čitalaca članovi borovske Prosvjete došli su sticajem okolnosti. Budući da zbog celokupne situacije sa Koronavirusom veća okupljanja nisu moguća razmišljalo se o načinima na koji se aktivnosti mogu prilagoditi proglašenim merama u vezi sa epidemijom i uz manji broj učesnika.
– Bez obzira na sve probleme društvene aktivnosti su nam potrebne i zato moramo da se prilagodimo. S tim u vezi, negde u aprilu, krenuli smo u sanaciju prostora koji je bio u dosta lošem stanju, bilo je dosta vlage a znamo da knjige to ne trpe. Moram reći da u tom periodu ništa drugo i nismo mogli da radimo pa je to vreme iskorišćeno da prostor dovedemo u red – priča predsednica borovskog pododbora Prosvjete Radmila Latas.
Nakon sanacije prostora pokrenute su aktivnosti kojima se nastojalo premostiti period ograničenog kretanja. Pokrenut je program za decu pod nazivom „Raspust u biblioteci“ u kom su učestvovala deca različitih uzrasta. Voditeljke radionica bile su Zorica Kovačević, Rad..
Sve video školske časove odnosno nastavne lekcije koje su snimljene u Zajedničkom veću opština i Pravoslavnoj gimnaziji Katarina Kantakuzina u Zagrebu odobreni su za emitovanje od strane Agencije za nauku i obrazovanje. Potvrdila je to saborska zastupnica Dragana Jeckov.
– Nastavne lekcije su odobrene za emitovanje i nalaziće se na platformi Ministarstva nauke i obrazovanja i na Jutjub kanalu Srpskog narodnog veća. Planiramo nastavak snimanja školskih časova na teme koje ćemo odrediti u dogovoru sa predsednicom Odbora za obrazovanje ZVO-a Milicom Stojanović i sa predstavnicima SNV-a, a sve u koleraciji sa višim savetnicama za srpski jezik Jadrankom Radošević i Natalijom Koprenicom .Želim istaći da su prilozi koji su snimljeni naišli su na visoku ocenu od stručnih ljudi i to nas je ponukalo da nastavimo dalje. Snimićemo još barem deset priloga u Zajedničkom veću opština i isto toliko u Srpskoj pravoslavnoj gimnaziji. Nešto što je bilo velika nepoznanica i svima veliki izazov pretvoreno..
Čin osvećenja i sečenja slavskog kolača izvršio je prvi paroh vukovarski prota Saša Kuzmanović uz sasluženje paroha sotinskog prote Miladina Spasojevića i drugog paroha borovskog jereja Dragana Serdara.
Domaćin ovogodišnje krsne slave Veća je opština Borovo jer je odluka županijskog VSNM-a da ovo slavlje svake godine bude održano u drugom mestu.
– Prošle godine slava je obeležena u Mirkovcima, a ove smo odlučili da to bude Borovo. Ove godine su i izbori za novi saziv Veća koje će nakon što bude konstituisano doneti odluku koje mesto i crkvena opština će biti novi kum i domaćin slave – objašnjava predsednik županijskog VSNM-a Svetislav Mikerević.
Između dve slave Veće je, pored uobičajenih aktivnosti, u delo sprovelo i dva projekta. Bilo je organizator Dečije olimpijade i manifestacije pod nazivom „Deca pesnici roda svoga“.
– Dečiju olimpijadu finansiralo je Ministarstvo kulture Republike Srbije i na njoj je učestvovalo 150 dece što smatramo velikim uspehom. Na manifestaciji „Deca p..
Šta je obeležilo prvih mesec dana od kako ste na čelu Osečkopoljske i baranjske eparhije?
– U tih mesec dana episkopskog rada upoznavao sam se sa problemima i teškoćama sa kojima se naš narod susreće, kako duhovnim tako i životnim, koji su uvek aktuelni u životu svakog čoveka i svakog hrišćanina pojedinačno. I sami znate da je život ovde veoma težak, i susrećemo se s raznim problemima, ali vera u Boga i crkvu daje nam garant života i opstanka na ovim prostorima.
Rođeni ste u Vukovaru 30. jula 1987. godine i najmlađi ste episkop na ovim prostorima, što za vas to znači?
– Ja po godinama jesam najmlađi, ali s druge strane osećam i veliku dozu odgovornosti prema onome što mi je povereno od strane naše crkve, tj. od našeg Sabora. Veliko je breme episkopske službe i, uopšte, nositi na svojim plećima, i rukovoditi narodom u duhovnom smislu. Svakako da je tu i težina mog poziva koji su mi arhijereji dali u zalog, ali uvek se uzdam u one reči jevanđelja da treba da nosimo svoj jaram, jer je bre..
Manifestacija je i ove godine organizovana u sklopu 22. Dana kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Likovna kolonija u prostorijama vukovarske Sloge je samo nastavak tradicionalnih smotri likovnjaka koje su održavane i devedesetih godina, a ove godine organizatori su mogli da se pohvale sa rekordnim brojem učesnika s obzirom na to da se na koloniji okupilo čak 35 umetnika.
– Nakon kolonije nam ostaje veliki broj umetničkih slika koje ćemo opremiti, deponovati i jednog dana, kad se stvore uslovi, želimo ih sve izložiti u centru grada. Očekujemo da ćemo uspeti u nameri da pronađemo jedan reprezentativan prostor u kojem ćemo izložiti veliki broj slika sa ove, ali i prethodnih kolonija jer je to svrha ove manifestacije. Reč je o fondu koji sadrži više od 400 slika, među kojima bih posebno izdvojio radove sa kolonija od 1995. do 1997. godine koje su održavane u specifičnim uslovima – govori predsednik vukovarske Prosvjete Milenko Živković.
Ove godine okupili su se slika..
Da je rad u Dečjem vrtiću „Zlatokosa“ iz Borova stručan i kvalitetan dokaz je i treća Velika zlatna medalja kojom je ova obrazovna institucija nagrađena na 14. međunarodnom sajmu obrazovanja „Putokazi“ u Novom Sadu. Sajam obrazovanja održan je od sedmog do devetog marta, a na njemu je, kao i svake godine, izvršeno ocenjivanje kvaliteta vaspitno-obrazovnih ustanova i to od predškolskih pa sve do fakultetskih.
– Pomenula bih da, pored ovih velikih zlatnih medalja, organizatori sajma dodeljuju i male i srebrne medalje, a takođe i šampionske pehare. Iskreno se nadam da ćemo u dogledno vreme osvojiti i jedan šampionski pehar. Ove dosadašnje tri velike zlatne medalje su nam pravi podstrek da još bolje i vrednije radimo – ponosna na uspehe vrtića kaže njegova direktorka Radmila Latas.
Da je nagrada zaista vredna potvrđuje i velika masovnost jer na ovom Međunarodnom sajmu učestvuju ustanove iz Republike Srbije i celog regiona, a i kriteriji ocenjivanja su veoma strogi. Komisija za ocenjivanj..
Lingvista Pavle Ćosić u svojoj knjizi „Rečnik sinonima“ napisao je, između ostalog da je identitet „osećaj pripadnosti nekom entitetu“. Pokušaj da se dobije odgovor na pitanje „Šta je to identitet Srba u Hrvatskoj?“ bila je tema tribine koju je Srpski kulturni centar organizovao u svojim prostorijama. Učesnici koji su dali svoja mišljenja u vezi ove teme bili su paroh prve vukovarske parohije protojerej-stavrofor Saša Kuzmanović, predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić i nagrađivani književnik Đorđe Nešić.
Tokom nešto malo više od sat vremena tribine čiji je moderator bio novinar Nikola Milojević, ova tri ugledna predstavnika javnog života Srba sa istoka Republike Hrvatske pričala su o elementima identiteta, odgovarali na pitanja iz svojih oblasti, pa čak i odlazili van granica svoje struke.
– Kao što je ćelija osnovna gradivna jedinica svakog organizma, tako je i nacionalni identitet osnovna gradivna jedinica svakog naroda. To je ono što jedan narod čini specifičnim, ono š..
Otkriće ovog srpskog istorijskog blaga naročito je obradovalo vukovarskog istoričara Borivoja Čalića koji je, to se slobodno može reći, istraživanju Orfelinovog dela posvetio život.
Kada je o kulturno-istorijskom značaju ove knjižice reč on je u potpunom neskladu s njenim fizičkim izgledom jer radi se o brošuri malog formata, štampanoj na 16 stranica. Poslednji poznati primerak izgoreo je 6. aprila 1941. zajedno s celom Narodnom bibliotekom u Beogradu i zaista je bilo malo nade da će se pronaći još neki primerak.
– Reč je o prvom štampanom pesničkom delu u srpskoj književnosti, s punim naslovom Gorestni plač slavnija inogda Serbiji (Tužni plač nekad slavne Srbije). Orfelin je, dakle, bio prvi srpski pesnik koji je štampao svoje stihove. Knjižica je objavljena bez imena autora i na njoj je označena 1761. godina, ali to još uvek nije pouzdano potvrđeno jer postoje različiti problemi u vezi s datacijom venecijanskih knjiga oko čijeg se izdavanja Orfelin brinuo. Tekst pesme, ispevane rus..
Cilj ovog projeta i izgradnje reciklažnog dvorišta je povećanje udela odvojenog prikupljenog otpada, recikliranje i nova upotreba otpada, smanjenje količine otpada kao i njegovog štetnog uticaja na okolinu, te samoodrživo finansiranje sistema raspolaganja komunalnim otpadom.
Na samom projektu aktivnosti su trajale oko godinu i po dana. Izgradnja je izvršena tokom 2019. godine, a ukupna vrednost ove investicije bila je oko četiri miliona kuna, od tog iznosa 85 odsto troškova snosio je Fond za zaštitu okoline, a ostatak Opština Trpinja.
Zakonski, sve jedinice lokalne samouprave koje imaju zadovoljavajući broj stanovnika i naselja, moraju imati reciklažna dvorišta ili jedno reciklažno dvorište može imati više jedinica lokalne samouprave ukoliko između njih dođe do dogovora.
– Došli smo do situacije da napokon završimo i stavimo u pogon ovo reciklažno dvorište. Najmanje je posla bilo oko same njegove izgradnje, a najviše oko projektovanja, dobijanja dozvole i dobijanja saglasnosti za ra..