Prema procenama organizatora turnir će trajati dvadesetak dana i osim fudbalskog dela, biće i popratni zabavni sadržaj.
– Što se tiče ove godine, očekivanja su da se u najgorem slučaju ponovi rezultat od prošle godine. Ovogodišnji nagradni fond je veći tako da se nadamo da ćemo privući još nekoliko ekipa iz okoline. Čak se nameće i problem nedostatka igrača jer sponzora ima puno, ali fali volje kod ljudi da se upuste u takmičarski deo. Verujemo da ćemo na prošlogodišnjim temeljima nastaviti graditi i buduće turnire. – izjavio je za naš portal jedan od organizatora turnira Alen Čengić.
Prijave traju do 21. juna, a kotizacija po ekipi iznosi 500 kuna. Igra se po sistemu 5+1, a pobedničkoj ekipi pripašće 13.000 kuna. Pored takmičenja u seniorskoj konkurenciji, takmičiće se i pioniri i veterani.
Povratak malog fudbala u Dalj nakon skoro jedne decenije
Prošlogodišnji turnir značio je povratak malofudbalskog turnira u Dalj nakon skoro jedne decenije. Pred prepunim tribinama ekipa Kroko Tr..
Već uveliko traju pripreme za 24. smotru narodnog stvaralaštva „Sijelo tromeđe” u Strmici. Strmičani, uz srdačnu dobrodošlicu, pozivaju sve ljubitelje stare izvorne ojkačke pesme, zvuka dipala, igre i pesme kulturno-umetničkih društava, da se 21.7.2018. okupe u porti crkve Male Gospojine i da svi zajedno, uz već čuvene stihove “Volim Bosnu, u srcu mi Lika, Dalmacijo ljubavi velika“, dočekaju na Tromeđi zoru. Organizatori obećavaju puno sati kvalitetnog programa, najavljuju dolazak novih izvođača, ali i pozivaju sve zainteresovane da im se jave i uveličaju svojim dolaskom ovu manifestaciju od posebnog značaja za Srbe u Hrvatskoj.
Ovogodišnji ulazak na „Sijelo“ biće besplatan za sve posetioce, a biće organizovan i besplatan prevoz za sve one, iz okoline Knina, koji do sada nisu bili u mogućnosti da prisustvuju istom.
– Ove godine nas očekuje preko 30 grupa sa više od 200 učesnika i puno novih gostiju kao što su muška pevačka grupa SKD „Prosvjeta” pododbor Zagreb, muška pevačka grupa „Č..
U današnje vreme retka je pojava da se mlade osobe bave sa književnošću, ali Bojana Nemet (24) spada u izuzetke. Nedavno je odlučila da izda svoju prvu zbirku pesama pod nazivom „Jeka tišine“ čija je promocija održana u nedelju u Dalju.
Kako Bojana kaže, piše od kad je naučila prva slova, a ljubav prema knjigama se rodila još od kad je kao dete počela da čita bajke.
– Pesme sam počela da pišem u drugom razredu osnovne škole, a većina pesama iz ove zbirke, ako ne i sve, napisane su u srednjoj školi. Zbirku sam izdala na nagovor prijatelja. Specifično je da pišem pesme bez naslova, a uglavnom su autobiografske jer sam motive pronašla u raznim sferama svog života. Osvrćem se na današnje društvo, ali ima i motiva ljubavi, religije, a pisanje pesama mi je „izduvni ventil“ – priča ukratko o zbirci autorka.
Što se tiče same promocije, okupilo se mnoštvo važnih osoba iz Bojaninog života, kao i lokalni meštani. Kritike publike su pozitivne, a u sklopu promocije održana je i prodaja knjige. O..
Dvanaestero dece različitog uzrasta i nastavnica srpskog jezika, u seoskoj školi koja do pre godinu dana gotovo nije bila u funkciji, svakog vikenda okupljaju se u selu Biočić sa istim ciljem, kako bi zajedno učili srpski jezik, ćirilično pismo i pravoslavnu veronauku, i sve to u vannastavnim aktivnostima kako ne bi bili uskraćeni za pravo na očuvanje identiteta naroda kojem pripadaju.
– Ovo ovde, gde se nalazimo, je napuštena zgrada nekadašnje Osnovne škole u kojoj se, sve od rata, nije odvijala redovna nastava. Dece je u selu malo, pa nije bilo ni mogućnosti da ponovo bude u funkciji kao što je bila nekada. Svi školarci nastavu pohađaju ili u područnoj školi u obližnjem Siveriću ili u gradu Drnišu. Kako oni nemaju mogućnost da, u svojim školama, pohađaju nastavu na srpskom jeziku i uče pravoslavnu veronauku, prvenstveno zato što ih je jako malo, mi smo morali naći način kako da im to ne uskraćujemo, makar u vidu fakultativne nastave vikendom – pojašnjava nastavnica srpskog jezika Mi..
I 24 godne nakon završetka rata njegove posledice u Gornjem Miholjcu kod Slatine na nekim kućama još uvek su vidljive. Neki srpski povratnici su imali sreće pa su kuće uspeli da obnove, ali Radivoj Subotić u tom smislu nema čime da se pohvali. Za vreme rata Radivoj je napustio Gornji Miholjac i otišao u izbeglištvo u Srbiju.
Njegovi roditelji ostali su u selu da čuvaju kuću i imanje nadajući se da ih niko neće dirati. Noći su provodili u podrumu sve do trenutka kada je 1992. godine kuća minirana i srušena. Zahvaljujući upravo činjenici da su se u trenutku eksplozije nalazili u podrumu, tu nesreću su preživeli, ali je ceo prednji deo kuće tada razoren. Iako ih taj teroristički akt nije uništio fizički, na njihovoj psihi ostavio je veliki trag jer su ostatak rata proživeli u velikom strahu od novih napada i ugrožavanja života.
– Otac se posle svega jako razboleo i umro. Ja sam se vratio 1998. godine i zatekao ruševinu, koja ni danas, nakon toliko vremena, ne izgleda mnogo bolje. Pokuša..
Nakon što smo nedavno pisali o učenicima i nastavnicima iz Osnovne škole Bršadin koji su redovni učesnici projekata Erasmus plus programa, na jednom ovakvom projektu učestvovali su i učenici i nastavnici Tehničke škole „Nikola Tesla“ iz Vukovara. Oni su od 6. do 10. januara boravili u gradu Konja koji se nalazi u centralnoj Turskoj.
– Četiri države čine deo ovog projektnog tima, Turska kao organizator te Hrvatska, Italija i Estonija. Ovaj put smo boravili u Turskoj, a nas domaćinstvo očekuje u septembru ove godine. Tema boravka je bila preduzetništvo, a predavanja su održali eminentni profesori koji su decu kroz aktivnosti i prezentacije upoznali sa ovom tematikom. Takođe, predstavljen nam je sistem obrazovanja i preduzetničke strategije u Turskoj. Najzanimljivije mi je bilo da na prvoj godini srednjoškolskog obrazovanja imaju 22 časa engleskog jezika nedeljno, dok kod nas imamo samo dva ili tri – priča profesorka engleskog jezika u Tehničkoj školi „Nikola Tesla“ i koordinatorka ovog ..
Kada se Zorka Radulović rodila kao sedmo dete u porodici, te 1952. godine vladala je, kažu, nezapamćena glad. Bila je toliko krhka, sitna i slaba beba, da se čak i njena majka već mirila sa činjenicom da verovatno neće preživeti. Iako su oboje roditelja bili izrazito vredni i posvećeni ljudi, trudeći se da i u najtežim vremenima deca bar ne budu gladna, vremenske prilike bile su takve da su oni slabiji najčešće gubili bitku za život.
Iako u mnogim situacijama, iz današnje perspektive, to najčešće zvuči surovo i mučno, mnogima i nerealno, vreme je bilo takvo da ga je nemoguće porediti sa ovim današnjim, a ljudi tvrđi i otporniji, neretko „zadrti“ mentalitetom i karakterom, kako bi se najjednostavnije moglo opisati. Da bi se ta slika bolje dočarala neophodno je zagrebati po prošlosti, tražeći taj koren od koga sve potiče, svaku onu usađenu vrednost koja čoveka, kasnije kroz život, oblikuje i čini upravo onakvim kakav jeste.
Zorka se, danas, seća svakog detalja majčine priče o borbi za ..
Lep i sunčan predzadnji dan septembra okupio je na prostru iza zgrade opštinske uprave petnaestak izlagača koji su na svojim štandovima izložili svoje proizvode i rukotvorine.
– Vašar nije velik, ali naša želja je da se on u budućnosti i omasovi jer zato sve ovo i radimo. Nekada su vašari bili veoma veliki i na njima se okupljao velik broj ljudi, a danas je i ljudi i robe sve manje. Mi pokušavamo da to oživimo iako je to veoma teško. Ovo je relativno nova i mlada manifestacija koju organizuje naše udruženje ali se iskreno nadamo da će je i ovi mlađi naraštaji prihvatiti, ako ni zbog čega drugoga, a ono radi dobre zabave – kaže predsednica Udruženja „Plavi Dunav“ Desa Jankov.
Udruženje „Plavi Dunav“ uživa podršku opštine koja prati sve aktivnosti koje ono organizuje.
– Naša opština podržava sve manifestacije koje se organizuju na prostoru koji pokriva tokom cele godine. Ovo je jedna od mnogobrojnih, možda ne tako masovnih, manifestacija i što je najvažnije poslužilo nas je vreme. Nad..
Na ovogodišnjim Danima ćirilice prvu nagradu u kategoriji literarnog rada za srednje škole, osvojio je učenik četvrtog razreda Gimnazije Vukovar Marko Savić pod mentorstvom Ljiljane Bajac Nikolić. Ovom nagradom Gimnazija Vukovar je ujedno dobila i priznanje „Čuvar Srpstva“, kao i druge škole iz rasejanja i dijaspore.
Sa područja Hrvatske učestovale su i osnovne škole „Bobota“, „Negoslavci“, „Trpinja“, „Franjo Tuđman“ iz Belog Manastira i „Nikola Tesla“ iz Mirkovaca, a treću nagradu u kategoriji lutke u narodnoj nošnji osvojio je Stefan Miković, učenik trećeg razreda Osnovne škole „Trpinja“ pod mentrostvom učiteljice Mirele Knežević. Takođe, dodeljene su i pohvale učenici osmog razreda iz Osnovne škole „Bobota“ Mili Kovačević, učenici sedmog razreda Osnovne škole „Negoslavci“ Nikolini Okulić, i učeniku osmog razreda Osnovne škole „Trpinja“ Nikoli Jovanoviću.
Moj junak
I ovi jecaji grobova minulog naroda
koji je slavu u rovu branio
koji je Svetog Savu slavio
odjekuju kamenom, zna ih s..
Zagreb, 06.11. – Predsednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar–Kitarović i savetnik predsednice za unutrašnju politiku Mate Radeljić primili su delegaciju Zajedničkog veća opština koju su činili predsednik ZVO-a Srđan Jeremić, zamenik župana Vukovarsko–sremske županije Đorđe Ćurčić, zamenik župana Osječko–baranjske županije Radomir Čvarković te predsednik odbora za ljudska prava ZVO-a Jovan Vlaović.
Delegacija ZVO-a je izrazila zabrinutost zbog rasta govora mržnje i izraza netolerancije prema Srbima, kao i zbog nepotpunog sprovođenja zakona kojima se regulišu prava nacionalnih manjina.
Takođe, izneseno je viđenje položaja srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj, posebno na područjima obuhvaćenim mirnom reintegracijom, pre svega misleći na probleme zapošljavanja, prenosa osnivačkih prava na opštine i manjka investicija na ovim područjima.
Predsednicu je zanimala celokupna problematika srpske zajednice u Hrvatskoj kao što su Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, zapošljavanje, ob..