Ovaj projekt ima veliki značaj za opšinu Donji Lapac jer se njegovim sprovođenjem smanjuje stopa nezaposlenosti i pruža pomoć starijim i nemoćnim osobama, što ovo ličko mesto pretvara u kvalitetnije mesto za život, a ujedno pruža priliku i nezaposlenim ženama srednje dobi da, makar na određeno vreme, steknu radni odnos.
Ciljevi projekta su: povećati osećaj vrednosti kod žena u nepovoljnom položaju na tržištu rada, edukacija zaposlenih žena kako bi im se povećala konkurentnost na tržištu rada, pomoć u svakodnevnim aktivnostima starijim i nemoćnim osobama ili osobama u nepovoljnom položaju i razvoj kvaliteta života u lokalnoj zajednici.
– Mi smo kroz ovaj projekat uspeli zaposliti deset žena sa područja opštine Donji Lapac koje će, kroz naredni period, voditi brigu o osamdeset i pet korisnika iz osam naselјa u sastavu opštine. Radi se isključivo o ženama srednje starosne dobi koje, do sada, nisu uspele pronaći svoju priliku za posao. Jedna od specifičnosti našeg sastava jeste to što su o..
Bilo je ovo prvo gađanje glinenih golubova koje se nakon više godina ponovo organizuje u Ostrovu. Na pomenutom takmičenju učestvovalo je jedanaest ekipa i to u tri discipline: ekipno, pojedinačno i fer-plej.
– Ostrovo je bilo poznato po strelcima koji su gađali glinene golubove. Mi koji smo nešto mlađi ovde u društvu ponovo smo pokrenuli streljačku sekciju i odlučili smo da organizujemo ovo takmičenje. Za prvi put, nakon mnogo godina, zadovoljni smo brojem prisutnih ekipa, a plan nam je da ovo takmičenje nastavimo i u budućnosti i da se što više ekipa okupi ovde na našoj streljani – kaže predsednik ostrovske streljačke sekcije Alen Manojlović.
U ekipnoj konkurenciji najuspešnija je bila ekipa „Gaj 2“ iz Županje sa ukupno pogođenih 105 letećih meta, druga je bila ekipa „Jelen“ Gaboš, a treći su bili Iločani iz ekipe „Srndać“. U pojedinačnoj konkurenciji prvo mesto je osvojio član ekipe „Jelen“ Gaboš Nikola Živković sa pogođenih 15 od 15 letećih meta, a u fer-plej konkurenciji najbolji..
Ono što su, tadašnji dečaci Miloš Ušljebrka, Branko Komazec, Dražen Jakovljević i Nenad Bundalo čuvali kao uspomenu na rodno selo i pretke, dve decenije kasnije izrodilo je ideju kako da mu se ponovo vraćaju. I ne samo to, već i potrebu da pronađu način kako da Žegar opet oživi.
Sve je krenulo spontano, kroz priče i uspomene na rodni kraj, dolaske leti tokom školskih raspusta i druženja na , sada već tradicionalnim, „Susretima u Žegaru“ da bi , korak po korak, sada već imali čime da se pohvale.
Od dečije igraonice „Sveti Sava“ uređene zahvaljujući organizaciji „Srbi za Srbe“, opremanja školske biblioteke „Stojan Janković“, niza humanitarnih akcija namenjenih socijalno ugroženim povratnicima, do etno izložbe na trgu Gerasim Zelić i sređivanja terena za balote, i sve to u samo dve godine i bez pomoći državnih institucija.
U želji da pomognu kraju osnovali udruženje
Kada je kao devetogodišnji dečak u „Oluji“ Branko svoj rodni Žegar zamenio Beogradom, u srcu i mislima poneo ga je sa sob..
Rada Marković rođena je u Požarevcu, a pored samostalnih izložbi takođe, učesnik je i na mnogobrojnim likovnim kolonijama. Od 2004. godine je voditelj likovne radionice „Petar Dobrović“ u Dardi.
– Likovna umetnost je sa mnom oduvek, ona je tu uvek bila prisutna, nikad nisam od toga odustajala i uvek me je privlačilo to da se na takav način izražavam. Najviše me inspirišu ženske figure, ponekad odlazim od njih, ali uvek im se rado vraćam. To su razne varijacije žena bilo da je ona od praistorije, žena kao majka ili savremena žena. Uvek gledam da istaknem tu lepotu, emociju, ženu kao deo univerzuma – naglasila je autorka.
Težnja svakog umetnika, pa tako i Rade Marković, jeste da se za njihov rad što više čuje i vidi.
– Svaka izložba mi znači mnogo. Želim da to što radim ljudi vide i osećaju, zapravo da svi osećaju umetnost nebitno da li je to likovna ili neka druga – istakla je Marković.
Samu izložbu je predstavio istoričar umetnosti Pero Matić iz Darde koji je naglasio da se u slika..
O knjizi su govorili vukovarski istoričar Borivoj Čalić, istinski poznavalac borovske prošlosti Ivica Žabić, urednica izdanja Dejana Ocić, direktor Srpskog kulturnog centra Srđan Sekulić, kao i sam autor. Uvodno slovo o knjizi održao je vukovarski istoričar Borivoj Čalić koji je za nju pisao pogovor.
– Ova knjiga može da se tumači kao čitanka o Borovu jer nema celovitu i hronološki zasnovanu istoriju Borova naselja. To je niz slika i uspomena zasnovanih na ljudima i događajima. Bubalo, pre svega uspešno obnavlja sećanja na neka poznata borovska mesta. Za sve Borovčane je dovoljno kad se pomene Radnički dom, bazen ili aerodrom. Dakle, knjiga predstavlja šetnju Borovom kroz prostor i vreme – sažeo je knjigu u nekoliko rečenica Čalić.
Toma Maksimović – centralna ličnost predratnog Borova
O kvalitetu knjige, ali i činjenici da je delo poput ovog bilo veoma teško napisati, priča urednica izdanja Dejana Ocić iz beogradskog Zavoda za udžbenike.
– Saznala sam mnogo toga o istaknutim pojedin..
Kako bi ublažili nedostatak manifestacija, ali pre svega kako ne bi izneverili male folkloraše koji su primorani da od marta propuštaju nastupe i priliku da pokažu šta sve umeju, KUD „Branislav Nušić“ iz Borova organizovao je smotru koja je održana umesto tradicionalne međunarodne manifestacije „Đeram – deca čuvari tradicije“.
– Pokušali smo da ispunimo obećanje našoj deci i zato smo umesto tradicionalne manifestacije Đeram organizovali smotru folklora. Okupili smo svu našu decu koja su podeljena u tri skupine, kako igrače tako i tamburaše, da se predstave pred domaćom publikom. Osim toga imamo i goste. To su KUD „Mladost“ iz Trpinje i KUD „Vaso Đurđević“ iz Bršadina kao i plesna grupa „Venera“ iz Vukovara. Iako je planirano da se nastupi održe na letnjoj pozornici nažalost vreme nam nije išlo „na ruku“ i deca će nastupati u kino sali gde ćemo strogo voditi računa o propisanim merama, o fizičkoj distanci, dezinfekciji ruku, obaveznim zaštitnim maskama za lice i svim epidemiološkim mer..
Prva aktivnost u okviru projekta, uvodni kamp „Pokretne slike umetnosti i kulture“ održaće se u Osijeku od 27. do 30. juna. Svrha kampa je upoznavanje polaznika sa radom televizijskih i radio stanica, održavanjem internet portala i nastajanjem projekata mladih u umetnosti i kulturi.
Uslove za prijavu ispunjavaju sve osobe od 15 do 25 godina s područja Osijeka, Vukovara i Baranje, pripadnici nacionalnih manjina, nezaposleni i socijalno ugroženi.
Aktivnosti su besplatne, a radionice će provoditi stručnjaci iz područja likovne umetnosti, plesa i multimedije.
Rok za prijavu na uvodni kamp je 10. jun, a prijaviti se možete na ovom linku.
Niz aktivnosti o umetnosti i kulturi
Projekat je započeo u februaru ove godine, a završiće u avgustu sledeće te će sadržavati niz aktivnosti iz područja umetnosti i kulture u kojima će mladi ljudi pokazati svoju kreativnost, ali i ekonomski potencijal, a ukupna vrednost projekta je 779.000 kuna, sufinansiranih većinom iz fondova Evropske unije.
The pos..
Zemlja na čijim ulicama vidite likove u ustaškim uniformama i sa hitlerovskim brčićima, u kojoj je ustaški poklič postao prihvatljiv kao i valuta kojom plaćate račune u trgovinama i u kojoj slike onoga koji je tom novcu dao ime ukrašavaju zidove dnevnih soba po vilama i kućama njenih ministara i saborskih zastupnika, ne samo da nije, nego i ne može biti normalna.
Ako ste dakle, kojom nesrećom, u takvoj državi Srbin džaba trljate oči i čistite uši. Ne, ne sanjate, dobro vidite i dobro čujete, sve to što se oko vas događa je surova stvarnost. U toj zemlji, koju njeni vladari još uvek imaju hrabrosti nazivati demokratskom, normalna je stvar da, ako ste Srbin, za Božić dobijete čestitku sa slikom na kojoj ustaša drži odsečenu glavu vašeg sunarodnjaka, normalno je da ako si srpski vaterpolista plivaš u Jadranu i to u februaru kada kupanju vreme nije, normalno je da te, samo ako si Srbin, iz čista mira pretuku i da nakon što umreš već posle tri dana to više ne spominju.
U zemlji u kojoj se..
Deca koja nastavu pohađaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu odnosno po modelu „A“, a koja su ove školske godine upisala prvi, peti ili sedmi razred osnovne škole te prvi razred srednjih škola još uvek nemaju udžbenike ni radne sveske. Pola školske godine je prošlo, a učenici i dalje nose poluprazne školske torbe.
Školsku 2019/20. godinu trebalo je da obeleži kurikularna reforma koja bi obrazovanje u Hrvatskoj učinila efikasnijim te obezbedila bolje uslove u obrazovnom sistemu, sve od besplatnih udžbenika i tablet računara do savremenog pristupa učenju i ocenjivanju učenika. Međutim, ovu školsku godinu obeležilo je nešto drastično drugačije od boljeg obrazovanja.
Prvo je najduži i najveći štrajk prosvetnih radnika u istoriji Republike Hrvatske ispraznio školske klupe punih 36 dana, a nastava je nakon normalizacije situacije u školama počela 3. decembra, ali ni tada bez problema. Kurikularna reforma je zakazala osim što još uvek nema obećanih tablet računara, mnogo gore je što udžb..
Otkako je i nas, a i ostatak sveta, zadesio ovaj nesretluk od virusa uvedene su određene mere koje su naš dosadašnji način života i mnoge naše navike iz korena promenili. Sve je stalo, fabričke mašine, avioni, vozovi, automobili, uslužne delatnosti, a ljudi se zatvorili u četiri zida i izlaze samo da obave krajnje neophodne poslove ili da kupe nešto u prodavnici, i to uglavnom hranu i higijenske potrepštine.
Nigde više nema zadržavanja, nema priče, nema rukovanja, nema grljenja, a pogotovo ljubljenja. Ni u primislima. Ljudi se zaobilaze u širokom luku, čak se ni u oči ne gledaju i kada se mimoilaze u strahu od nevidljivog i, kako nas uveravaju, vrlo nepredvidljivog, neprijatelja zaustavljaju dah, a mnogi na lice navlače maske koje spremne drže negde ispod brade. Ako neko, ne daj Bože kihne ili se nakašlje beže od njega kao da je gubav. Po povratku kući vrata otvaraju laktom ili u boljem slučaju nogom, koriste stepenice, a izbegavaju liftove i po ulasku u imaginarnu sigurnost svoga dom..