Svetu liturgiju sa činom arhijerejske hirotonije služiće patrijarh Irinej uz sasluženje više episkopka i sveštenika.
Prethodnog dana, u subotu 9.juna, s početkom u 18 časova, biće održano večernje bogosluženje s činom narečenja.
Dosadašnji iguman manastira Uspenja presvete Bogorodice u Dalj planini jeromonah Heruvim (Đermanović) izabran je za novog episkopa Osečkopoljske i baranjske eparhije na Svetom arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve devetog maja ove godine.
The post Hirotonija episkopa Heruvima u nedelju 10. juna appeared first on srbi hr.
Desetak dobrovoljaca, mahom članova i simpatizera Samostalne demokratske srpske stranke okupilo se u petak, 27. aprila kako bi uredili zemljište u vukovarskom prigradskom naselju Lipovača na kom treba da bude izgrađena nova pravoslavna bogomolja.
– Nije lepo da zemljište na kom treba da bude izgrađena pravoslavna bogomolja bude okorovljeno i neuredno. Zato smo odlučili da zasučemo rukave, da očistimo i uredimo taj prostor – objasnio je motive Srđan Kolar, jedan od volontera koji je inače i većnik SDSS-a u Gradskom veću Vukovara.
Buduća pravoslavna crkva u Lipovači delovaće u okviru Crkvene opštine Bršadin, a ovdašnjim pravoslavnim vernicima omogućiće versku službu u selu tako da na liturgiju neće morati da odlaze u, njima za sada najbliži, hram u Borovu Naselju.
The post Uredili zemljište na mestu buduće crkve u Lipovači appeared first on srbi hr.
U januaru prošle godine započeta je realizacija projekta „Zaželi“ u sklopu kojeg je obezbeđena i edukacija u cilju osposobljavanja žena za zanimanje negovateljica. Obrazovanje koje je obuhvatilo teorijski i praktični rad trajalo je četiri meseca i nakon uspešno položenih ispita novo zanimanje je upisano u radne knjižice. U zgradi opštine Erdut u Dalju 4. marta na svečanoj dodeli diplome su uručene svim polaznicama.
– Ovaj projekat mi puno znači, osigurana sam na jedan dohodak tokom dve godine. Imam finansijsku podršku koju pre ovoga nisam imala. Ovo je prilika da se zaposlim, ali da i kroz edukaciju steknem mogućnost za dalji rad u nekom većem domu, ili čak da otvorim i dom za stare u svom objektu. Naučile smo šta je sve potrebno za negu starijih osoba, bilo je tu mnogo toga sa čim se do sada nismo susretale u svakodnevnom životu – izjavila je Ružica Majdančić iz Dalja.
I Božica Novak iz Aljmaša zadovoljna je što je nakon gubitka posla dobila priliku da ponovo radi.
– Već sam u godi..
Nekada reprezentativnu Kino salu Doma kulture u Borovu naselju, koju danas retko ko koristi, ponovo je na trenutak oživelo održavanje četvrtog po redu Festivala etno muzike. Na sceni su se smenjivale vokalne i vokalno instrumentalne grupe iz Beograda, Bačke Palanke i Sombora, ali i domaće snage iz Vukovara, Borova i Bijelog Brda predvođene Etno sastavom Đurđevak iz Bobote.
– Cela ova godina protiče u znaku našeg prvog jubileja, obeležavamo petu godišnjicu osnivanja. Bilo je puno nastupa i pored festivala koji održavamo zajedno sa Udruženjem čuvara srpskog identiteta gostovali smo i u programima Radio-televizije Vojvodine i Radio-televizije Srbije, gostovali smo u Temišvaru, a izdvojio bih i nastup u Domu omladine u Beogradu. Za tih pet godina imali smo sigurno preko 150 nastupa i dosta je ljudi za nas, zahvaljujući tome, čulo – kaže predsednik i član Etno grupe Đurđevak Branislav Barvalac.
Prvi put u Vukovaru gostovali su i članovi Kulturno-prosvetne zajednice Krajina iz Beograda sa ..
Ove godine domaćin manifestacije bila je Gunja u kojoj su najbrojniji predstavnici bošnjačke nacionalne manjine.
Obeležavanje Dana nacionalnih manjina u ovom mestu započelo je predstavljanjem narodnih rukotvorina i specijaliteta nacionalnih kuhinja Albanaca, Bošnjaka, Mađara, Nemaca i Austrijanaca, Roma, Rusina, Slovaka, Srba i Ukrajinaca.
Nacionalne kuhinje i rukotvorine
Tradicionalne bošnjačke slane i slatke kulinarske specijalitete na štandu u dvorištu gunjanske osnovne škole posluživala je Fatima-Timka Rašidović.
– Presrećni smo što smo domaćini zato što smo kao gosti uvek dobro primljeni. Pripremili smo naše slatke i slane specijalitete. Tradicionalno bosansko jelo je pita, sa sirom, mesom i krompirom, a od slatkih specijaliteta tu su baklave, hurmašice, kadaif, ružice – objašnjava Timka.
Srpsku nacionalnu manjinu ove godine predstavljalo je Kulturno-umetničko društvo “Branislav Nušić” iz Borova, koje je i prethodne nedelje bilo u gostima u Srpskom Itebeju gde su učestvovali n..
Pravoslavnih Srba, prema zapisima letopisaca, u Imotskom je uvek bilo oko hiljadu. Hram posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, smešten u naselju Glavina Donja, bio je i ostao mesto sabranja pravoslavnih Srba.
– Prvi spomen na ovaj hram datira iz 1722. godine međutim, da je postojao i ranije svedoče grobna mesta na ovom groblju koja su iz 1625. – 1628. godine. Hram su gradili vernici sa sveštenstvom. U početku je ovo bila monaška parohija, a monasi su ovde živeli sve do dolaska prote Spiridona Margetića. Od tada, pa do danas, na parohiji počinje da službuje bračno sveštenstvo. Narod je svojim radom i svojim prilozima gradio hram i ugrađivao sebe u svoju veru i svaki ovaj zid – priča sveštenik Dragan Mihajlović.
Jedan od najznačajnijih imena ovoga hrama i grada bio je protojerej-stavrofor Spiridon Margetić, za čije je vreme hram Uspenja Presvete Bogorodice dobio svoj novi ikonostas, nabavljen na Kritu.
– Cela Imotska krajina bila je poznata po preduzetnim ljudima, trgovcima koji su bil..
Desetak dobrovoljaca, mahom članova i simpatizera Samostalne demokratske srpske stranke okupilo se u petak, 27. aprila kako bi uredili zemljište u prigradskom naselju Lipovača na kom treba da bude izgrađena nova pravoslavna crkva.
– Drago nam je da su se ljudi okupili i da nas je poslužilo lepo vreme pa smo sve uradili kako smo i planirali. Zaista nije lepo da zemljište na kom treba da bude izgrađena crkva bude okorovljeno i neuredno. Zato smo odlučili da zasučemo rukave, da očistimo i uredimo taj prostor – objasnio je motive za ovu akciju Srđan Kolar, jedan od volontera, inače i većnik SDSS-a u Gradskom veću Vukovara.
Volenteri su se okupili na poziv Gradske organizacije ove stranke i poručili su da će sličnih akcija biti i u buduće.
Kada jednom bude izgrađena pravoslavna crkva u Lipovači delovaće u okviru Crkvene opštine Bršadin, a ovdašnjim pravoslavnim vernicima omogućiće versku službu u selu tako da neće morati da odlaze u, njima za sada najbliži, hram u Borovo Naselju.
The po..
Selo Plavno jedno je od najvećih sela u Kninskoj krajini, na samoj tromeđi koja i danas spaja Dalmaciju, Liku i Bosansku krajinu. Do prvog popisa stanovništva posle Drugog svetskog rata ovo selo bilo je vodeće u opštini Knin i po broju stanovnika.
Danas je situacija u Plavnu, baš poput ostatka Dalmacije, znatno drugačija. Stanovnika je iz godine u godinu sve manje, pojedini zaseoci ostali su pusti nakon poslednjeg rata, a ono što Plavanjce još uvek uspeva da okupi u većem broju jesu crkva, hramovna slava i sećanje na pretke koji u Plavnu počivaju.
Ove godine, oko hrama Svetog Georgija po prazniku Spasovdanu, okupilo se nekoliko stotina Plavanjaca. Većina njih pristigla iz Srbije, drugi, samo ovim povodom, iz daleke Engleske ili neke treće, domaćinima strane zemlje. Četiri veka postojanja pravoslavnog hrama u njihovom selu nije mali jubilej, četiri stotine godina postojanja i utemeljenosti o kojima svedoči svaki kamen ugrađen u ovu svetinju, jednako bitni onima koje je ratni vihor odn..
Patrijarh Irinej je u ovom hramu služio i Svetu arhijerejsku liturgiju, a potom i poručio da srpski narod ne sme da zaboravi svoje žrtve među koji je više od 20 hiljada dece u ustaškom kompleksu logora Jasenovac.
-Ovde su ubijani najneviniji – deca. Ovo je sveta zemlja natopljena krvlju Svetih mučenika jasenovačkih. Možemo samo zamisliti kako je bilo kada izmučena deca prizivaju roditelje, a bezdušni čovek im seče glave, vadi oči i muči ih. Krvnički su ubijani i članovi porodice Tesla. Naša stratišta se nalaze svuda i zato naše žrtve ne smeju da budu zaboravljene – rekao je patrijarh Irinej.
Patrijarh odlikovao daruvarskog sveštenika
On je istakao da je od izuzetne važnosti što je hram u Mlaki Vaskrsao i poručio da zbog toga Srbi iz ovog kraja treba da se vrate na svoja vekovna ognjišta.
Patrijarh Irinej je ovom prilikom odlikovao daruvarskog sveštenika protojereja-stavrofora Luku Bosanca rodom iz Kusonja pored Pakraca koji je nakon rata bio jedini sveštenik na potezu Okučana, Pakra..
Odnosi između Hrvatske i Srbije odavno su prestali da liče na bilo šta što se može nazvati diplomatskim. Diplomatija i partnerstvo u rešavanju otvorenih pitanja od kojih su najvažnija prava manjina u obe države i granice odavno su svima rekli laku noć. Prepucavanje zajedljivim izjavama sa jedne i druge strane, jasno je to svima, ništa ne mogu da reše i neće rešiti pa nikome normalnom nije jasno zašto je to i dalje dominantna politika sa obe strane Dunava.
Neprestano vraćanje u prošlost, kako bližu tako i onu dalju, ne samo da nije korisno nego uopšte i nije potrebno. Pa nisu li se dvoje predsednika već složili u tome da postoje stvari oko kojih se Hrvatska i Srbija nikada neće složiti? Ne slažu se u tome ko je počeo rat devedesetih, ne slažu se ni o karakteru tog rata, i jedni i drugi potežu čak i ono što se dešavalo u Drugom svetskom ratu, spore se oko Jasenovca, ustaškog pozdrava, Milana Nedića, Draže Mihajlovića i da više ne nabrajam.
Uglavnom se dakle, bave prošlošću iako dobro z..