Hrvatska je, a s njom i svi mi, već pet godina u Evropskoj uniji. Za privilegiju da postane njen član morala je da prođe kroz mukotrpne pristupne pregovore pune raznih usklađivanja, dorađivanja i uslovljavanja, a sve to vreme njenim građanima Evropska unija propagirana je kao idealno uređeno društvo u kom sve besprekorno funkcioniše i čiji su zakoni ništa manje nego savršeni.
Pet godina je prošlo i to je bio sasvim dovoljan vremenski period u kom smo mogli da se uverimo da Evropska unija ni iz daleka ne liči na raj kakvim su nam ga predstavljali u vreme kada nismo bili njeni građani. Čak šta više, po mnogim pitanjima pokazuje neverovatnu količinu slabosti. Uzmimo za primer nedorečenu i lošu spoljnu politiku spram Rusije, podanički odnos spram Amerike ili pitanje izbeglica i migranata iz Sirije i drugih arapskih zemalja koji su nahrupili na njene granice.
Euforija, ako je uopšte i bilo, u Hrvatskoj je brzo splasnula i ovih pet godina smo svedoci da Evropska unija ne samo da nam nije d..
Manifestacija je i ove godine organizovana u sklopu 22. Dana kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Likovna kolonija u prostorijama vukovarske Sloge je samo nastavak tradicionalnih smotri likovnjaka koje su održavane i devedesetih godina, a ove godine organizatori su mogli da se pohvale sa rekordnim brojem učesnika s obzirom na to da se na koloniji okupilo čak 35 umetnika.
– Nakon kolonije nam ostaje veliki broj umetničkih slika koje ćemo opremiti, deponovati i jednog dana, kad se stvore uslovi, želimo ih sve izložiti u centru grada. Očekujemo da ćemo uspeti u nameri da pronađemo jedan reprezentativan prostor u kojem ćemo izložiti veliki broj slika sa ove, ali i prethodnih kolonija jer je to svrha ove manifestacije. Reč je o fondu koji sadrži više od 400 slika, među kojima bih posebno izdvojio radove sa kolonija od 1995. do 1997. godine koje su održavane u specifičnim uslovima – govori predsednik vukovarske Prosvjete Milenko Živković.
Ove godine okupili su se slika..
O knjizi su govorili vukovarski istoričar Borivoj Čalić, istinski poznavalac borovske prošlosti Ivica Žabić, urednica izdanja Dejana Ocić, direktor Srpskog kulturnog centra Srđan Sekulić, kao i sam autor. Uvodno slovo o knjizi održao je vukovarski istoričar Borivoj Čalić koji je za nju pisao pogovor.
– Ova knjiga može da se tumači kao čitanka o Borovu jer nema celovitu i hronološki zasnovanu istoriju Borova naselja. To je niz slika i uspomena zasnovanih na ljudima i događajima. Bubalo, pre svega uspešno obnavlja sećanja na neka poznata borovska mesta. Za sve Borovčane je dovoljno kad se pomene Radnički dom, bazen ili aerodrom. Dakle, knjiga predstavlja šetnju Borovom kroz prostor i vreme – sažeo je knjigu u nekoliko rečenica Čalić.
Toma Maksimović – centralna ličnost predratnog Borova
O kvalitetu knjige, ali i činjenici da je delo poput ovog bilo veoma teško napisati, priča urednica izdanja Dejana Ocić iz beogradskog Zavoda za udžbenike.
– Saznala sam mnogo toga o istaknutim pojedin..
Narodna pravobraniteljka Lora Vidović boravila je sa saradnicima u Šibensko-kninskoj županiji od 13. do 16. novembra, kako bi se detaljnije upoznala s problemima stanovnika na ovom području.
Tokom trodnevne posete obišla je Šibenik, Tisno, Kistanje, Civljane, Kijevo i Knin, te se sastala sa građanima, predstavnicima udruženja, lokalnih akcijskih grupa, županom, gradonačelnicima i načelnicima, članovima županijske Koordinacije za ljudska prava, predsednikom VSNM-a u županiji, predstavnicima centara za socijalnu pomoć i mesnih odbora koji deluju na ostrvima.
Svi oni koji smatraju da su im prekršena ljudska prava ili da su diskriminisani, o svom problemu mogli su da razgovaraju sa savetnicima pravobraniteljke u Šibeniku, Tisnom i Kninu.
Tokom posete Kninu, pravobraniteljku je primio gradonačelnik Knina Marko Jelić sa saradnicima dok je za to vreme u prostorijama gradske uprave ustupljen prostor u kojem su njeni savetnici mogli da prikupljaju pritužbe građana.
Kako nisu bili ovlašteni ..
U Vukovaru je održan sastanak predstavnika županijskih, gradskih i opštinskih Veća srpske nacionalne manjine do koga je došlo na inicijativu sekretara VSNM Vukovarsko-sremske županije Dušana Latasa. Sastanak je održan u cilju upoznavanja predsednika i potpredsednika svih veća koja deluju na prostoru Vukovarsko-sremske županije, a ovo prvo zajedničko okupljanje iskorišćeno je da se razmene dosadašnja iskustva i da se odrede pravci delovanja.
– Nakon izbora formirana su Veća koja do sada i nisu imala ljude koji bi ih vodili i hteli smo da im ukažemo na to šta i kako bi ova Veća mogla da rade i kako da deluju na prostoru koji predstavljaju. Sastanak je bio radni, a na njemu je učestvovao i predsednik SNV-a Boris Milošević koji je imao priliku da se upozna sa tim kako na terenu izgleda rad u Vukovarsko-sremskoj županiji. Pored županijskog, mi ovde imao i tri gradska i 11 opštinskih Veća i jedan od ciljeva sastanka bio je da nakon ovog sastanka Veća osmisle svoje planove rada i finansijske..
U razgovoru sa predsednikom ZVO-a Srđanom Jeremićem i predsednikom Odbora za ljudska prava ove institucije Jovanom Vlaovićem Lamberto Zanier upoznao se s problemima srpske zajednice u istočnom delu Hrvatske.
Ovo je Zanierova prva poseta Hrvatskoj u funkciji Visokog poverenika OEBS-a za nacionalne manjine.
– Mislio sam kako je važno za mene, ne samo razgovarati o ovim temama u Zagrebu, već doći ovde i videti kakva je situacija na terenu – izjavio je Zanier nakon sastanka u Vukovaru pre koga se dan ranije u odvojenim razgovorima sastao sa potpredsednicom vlade i ministricom spoljnih i evropskih poslova Marijom Pejčinović Burić, državnim sekretarom Zvonkom Milasom i predsednikom Srpskog narodnog veća Miloradom Pupovcem.
„Zakonodavni okvir u Hrvatskoj je dobar, ali i praksa treba da odgovara onome što je napisano“
Zanier je rekao da ono se što je imao priliku da čuje od vlasti u Zagrebu bitno ne razlikuje od onoga što je čuo od predstavnika srpske zajednice u Vukovaru.
– Postoji razume..
Meštani slavonskog sela Lipovac u opštini Gradina pokušavaju da na svom groblju podignu pravoslavni krst, ali nailaze na opstrukciju tamošnjeg predsednika Mesnog odbora. Selo je pre poslednjeg rata bilo većinski naseljeno Srbima, ali se struktura stanovništva kasnije promenila pa u njemu sada u velikom broju žive i Hrvati koji su tu došli iz drugih krajeva bivše Jugoslavije.
Kako u selu nije bilo drugog groblja sem pravoslavnog postojala je realna potreba da se na njemu sahranjuju i pripadnici drugih konfesija. Ni sami katolici nisu bili mnogo zainteresovani i oduševljeni idejom da svoje pokojnike sahranjuju na pravoslavnom groblju pa su svoje pokojnike sahranjivali na grobljima u okolnim većinski hrvatskim selima. U nameri da ih na to nekako motiviše tamošnji župnik pokrenuo je inicijativu da se na groblju podigne katolički krst, što je i učinjeno.
Nakon toga, želju da podignu svoj krst iskazali su i pravoslavci, što je načelnik opštine Gradina Marko Ajček podržao i čak iskazao volj..
Zbog strogih epidemioloških mera starešine pravoslavnih hramova nisu objavljivali vreme kada će u portama crkava biti nalaganje badnjaka kako se u njima u isto vreme ne bi okupljalo mnogo ljudi. Zato su tokom celog Badnjeg dana crkve bile otvorene i u njih su vernici mogli da uđu, pomole se Bogu, zapale sveće i uzmu svoje badnje drvce kako bi mogli da ga odnesu u svoje domove.
Kod crkve Sv. Petke na Dobroj vodi u Vukovaru, gde se inače na sve velike pravoslavne praznike okuplja veliki broj vernika, ovoga Badnjaka oko vatre se okupilo tek četrdesetak ljudi. Svi su nosili maske, držali se razmaka i preporuka nacionalnog kriznog štaba, ali to nimalo nije umanjilo svečanu atmosferu najradosnijeg hrišćanskog praznika.
– Uspeli smo i pored svih tih mera, koje jesu stroge ali koje su radi nas, da na dostojanstven i svečan način dočekamo rođenje Gospoda našega Isusa Hrista. Radujem se što vidim da ljudi, pridržavajući se epidemioloških mera, i na taj način žele da pokažu ljubav prema drugima..
SPD Privrednik pokrenuo je danas konkurs za dodelu stipendija srednjoškolcima i studentima za školsku i akademsku godinu 2018/19. iz Fonda „Vladimir Matijević“, kao i konkurs za dodelu stipendija odličnim studentima iz Fonda „Ivana Vujnović“.
Na ovaj način Privrednik od svog osnivanja stipendira talentovane učenike i studente slabijeg imovinskog stanja. Konkursi će biti otvoreni do 15. oktobra, a na koji način se možete prijaviti pogledajte na Privrednikovim stranicama, ili na stranicama P-portala za Fond „Vladimir Matijević“ i za Fond „Ivana Vujnović“.
Sve dodatne informacije možete dobiti i na adresu elektronske pošte ured@privrednik.net ili pozivom na broj 01/485-44-78 svakog radnog dana tokom trajanja konkursa u periodu od 10 do 13 časova.
The post Otvoren konkurs za Privrednikove stipendije appeared first on srbi hr.
Episkopu Heruvimu sasluživali su parosi u penziji protojerej-stavrofor Vlado Kljajić i protojerej-stavrofor Mihailo Marjanac te paroh darđanski protojerej Đorđe Kovačević i đakon Branimir Mihajlović iz Markušice.
Episkop Heruvim se nakon čina osvećenja krstova besedom obratio sabranim vernicima.
– Časni oci, dragi narode Božji, neka je blagosloven današnji dan u koji smo se sabrali ovde u novopodignutom, još nezavršenom, ali svakako velelepnom, hramu u Uglješu. Sabrali smo se da proslavimo ime Božije i da projavimo suštinu zbog čega se hramovi grade, zbog čega je dobro i blagosloveno da, kao narod koji ima nemanjićko nasleđe, gradimo svoje hramove i manastire. Ovaj hram se dovršava i sve je lepši. Nadamo se da ćemo videti punoću ove gradnje kada hram bude ukrašen u potpunosti, osvećen, kako bi svetu svetlio tajnu Raspeća i Vaskrsenja – to su temelji našega života i naše vere. Sabrali smo se kako bismo liturgijski ispunili tajnu večnoga života. Ta tajna se ispunjava pri svakom našem s..