U dvorištu crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Slatini krajem aprila započela je izgradnja Srpskog kulturnog centra. Radi se o višenamenskom objektu koji će, pored velike i male sale imati i kancelarije Srpske pravoslavne crkve, srpskog manjinskog veća i drugih srpskih institucija, a određen je i prostor za biblioteku.
Ideja o izgradnji Srpskog kulturnog centra u Slatini stara je desetak godina. Sve je pokrenuo Petar Kavgić, jedan od članova Veća srpske nacionalne manjine grada Slatine koji je predložio da Centar bude izgrađen u crkvenom dvorištu.
– Pre desetak godina na vlasti su, i u crkvenim i u svetovnim strukturama, bili neki drugi ljudi pa ideja tada nije pala na plodno tlo. Nije se moglo, nije bilo sredstava, ali nije bilo ni volje. Kada je ustoličen vladika slavonski Jovan, koji je crkvu mnogo više otvorio prema narodu i ovu ideju sa oduševljenjem prihvatio, on je velikodušno ustupio prostor za izgradnju SKC-a, jer ovo je crkvena zemlja, crkveno vlasništvo. Sticajem okolnos..
Daljska pesnikinja Gordana Pavić predstavila se 9. maja svojim sumeštanima novom knjigom pesama pod nazivom “Višnja na krilu sunca”. U knjizi podeljenoj u pet tematskih celina, a koja je i njen samostalni izdavački poduhvat, Gordana Pavić objavila je 65 pesama. “Višnja na krilu sunca” je njena 12. knjiga, a kao i poslednjih nekoliko uredio ju je i lektorisao književnik Đorđe Nešić iz Bijelog Brda.
– Nova knjiga Gordane Pavić naslanja se na njenu prethodnu knjigu stihova “Čudotvorac” tako da se čini kao da ona ceo svoj život piše jednu knjigu. I ova nova je tematski, stilski i versifikatorski slična prethodnoj, ali ja sam uvek iznova fasciniran i ne prestajem da se pitam na koji način Gordana Pavić kao slepa osoba percipira vidljivi svet. Iznenađuje nas vezama koje otkriva među pojedinim rečima koje mi ne uočavamo, a koje nam otvaraju sasvim nove poglede na svet u kojem živimo. Ona to radi pomoću intuicije i mašte, budući da je poetski doživljaj sveta dublji od ovog vidljivog– objašnja..
Na čelu osječkog VSNM-a Milorad Mišković je od 2012. godine, ali je u političkom životu Osijeka učestvovao i pre toga kao član županijskog VSNM-a, član županijskog Kulturnog veća i Nadzornog odbora SNV-a. Odlučio je da po isteku sadašnjeg mandata više ne učestvuje u društvenom radu i krsna slava koju je Veće, na čijem je čelu, nedavno proslavilo poslednji je događaj sa većim brojem učesnika pre njegovog konačnog povlačenja.
Zašto ste odlučili da se povučete iz političkog rada? Reklo bi se da ste bili vrlo uspešni.
– Jeste, bilo je dosta i lepih i uspešnih trenutaka, ali moje zdravstveno stanje ne dozvoljava mi da radim onako kako sam navikao, a ako ne mogu da dam svoj maksimum red je da se povučem. Na sreću, ima ko i da me zameni. Ima u Veću mlađih ljudi, koji imaju i više energije i više zdravlja. Ako sam uspeo nešto na njih da prenesem smatraću da sam dobro radio, a želim im da svakako budu bolji od mene jer to je san svakog učitelja, da oni koji dolaze nakon njega budu ne samo kao..
Komemoracija za trinaestoricu srpskih rezervista ubijenih na Koranskom mostu koju je Srpsko narodno veće planiralo da održi 21. septembra odložena je zbog pritisaka i protesta hrvatskih branitelja. Da izbegne moguće incidente rukovodstvo SNV-a odlučilo je da komemoraciju i pomen za ubijene sunarodnjake održi u karlovačkoj pravoslavnoj crkvi. Liturgiju i parastos služio je prvi paroh karlovački Radoslav Anđelić.
Na komemoraciji se okupila rodbina ubijenih rezervista, kao i antiratni aktivisti i građani Karlovca. Za to vreme više stotina građana okupilo se na mestu zločina.
Nakon parastosa u Karlovcu, komemoracija žrtvama održana je na dva krnjačka groblja, Parunovac i Čatrnja. Rodbina stradalih nije dolazila u Karlovac već je parastos održan u manastiru Bogorodice trojeručice u Donjem Budačkom.
Dan uoči komemoracije javnosti se obratila potpredsednica SNV-a Aneta Vladimirov koja je rekla da je rat na području Korduna započeo kada su 4. avgusta 1991. godine iz zasede ubijena trojica h..
Policija je podnela dve kaznene prijave državnom tužilaštvu u Osijeku zbog sumnje da su dvojica Negoslavčana 20. novembra 1991. godine na Ovčari grubo fizički zlostavljali veći broj osoba, zarobljenika iz vukovarske bolnice. Tim povodom danas su u Negoslavcima ispred zgrade Opštine konferenciju za medije održali saborski zastupnici Milorad Pupovac i Dragana Jeckov koja je i sama iz ovog mesta.
– Dobrodošli u Negoslavce, selo koje bi trebalo biti poznato po svojem infrastrukturnom napretku, naprednim demografskim merama, po razvijenoj poljoprivredi i mlekarstvu, međutim poznato je samo po ovim poslednjim događajima koji ga kao takvog stigmatizuju. Smatram da je veoma važno reći da je ovaj proces na početku i bez pravosnažne presude ne treba donositi zaključke unapred. Treba dozvoliti da organi donesu svoje odluke i onda te odluke poštovati. Istražnim organima treba omogućiti da svoj posao odrade profesionalno i da ne podležu pritiscima formalnih i neformalnih organizacija i istražilaca..
Izjavu Milorada Pupovca prenosimo vam u celosti.
– Dve velike nevolje, dva velika zla – jedno je udar na zdravlje celoga društva i gotovo celoga sveta, a drugo je prirodna sila koja je u Zagrebu uzrokovala zemljotres kakvoga nije bilo 140 godina – sve nas koji živimo u Hrvatskoj, i Srbe, i Hrvate, i sve druge naše sugrađane, usmerava da budemo solidarni, da budemo odgovorni. Da budemo odgovorni kada je posredi širenje virusa, da učinimo sve da zaštitimo sebe i da zaštitimo druge, i da radimo u skladu s tim pravilima ono što su nam obaveze i dužnosti u porodici, što su nam dužnosti i obaveze na poslovima koje imamo.
Što se tiče zemljotresa, tu takođe moramo moći pobediti strahove, moramo moći uzajamno jedni druge hrabriti, uzajamno jedni drugima pomagati gde je to moguće. Kad je posredi srpska zajednica, središta naših ključnih institucija, Srpske pravoslavne crkve, odnosno Preobraženska crkva, sedište Srpskog narodnog veća u Gajevoj, sedište „Prosvjete“ u Berislavićevoj, sedište Priv..
Po tradiciji domaćini i njihovi gosti sabrali su se u osječkom pravoslavnom hramu Uspenja Presvete Bogorodice na večernjem bogosluženju, a onda je u prostorijama osječke Crkvene opštine osvećen slavski kolač. Činodejstvovao je osječki paroh Aleksandar Đuranović.
– Molimo Majku Božju da bude zaštitnica i molitvenica pred prestolom Svevišnjega za sve one koji nas predstavljaju u gradu Osijeku i koji zastupaju naše interese. Istakao bih ovom prilikom dugogodišnju odličnu saradnju sa osječkim srpskim manjinskim većem, a upravo ovaj skup na ovom mestu pokazuje zajedništvo, pokazuje da težimo istim ciljevima, da smo jedno u duhu, a to je pokazao i prethodni događaj kada smo se sabrali da osvetimo Čarnojevićev krst na Suvatovu. Koristim priliku da zahvalim predsedniku Veća Miloradu Miškoviću i svim članovima srpskog manjinskog veća na njihovim naporima da ono što je nama potrebno u gradu Osijeku uz Božju pomoć i ostvare – rekao je nakon čina osvećenja paroh Đuranović.
Slavlje uz „Gospojinsk..
Prvi, a s obzirom na epidemiološku situaciju možda i jedini, malofudbalski turnir u srpskim mestima na istoku Republike Hrvatske, privukao je veliki broj gledalaca na finalnim utakmicama u ovom selu koje je smešteno na putu između Vinkovaca i Osijeka.
Organizator turnira je lokalni fudbalski klub „Sremac“ koji se takmiči u trećoj županijskoj fudbalskoj ligi Vukovarsko-sremske županije fudbalskog centra Vinkovci. Ovo je već 15. godina zaredom kako se turnir održava.
– Na našem turniru fond nagrada nije velik, a za ekipe je privlačan zbog svoje tradicije. Ovo svake godine bude prvi turnir na našem području, a počinjemo krajem školske godine. Malo smo oklevali da li ćemo uopšte održati takmičenje zbog situacije sa koronavirusom, ali sve je prošlo dobro. Takmičilo se samo u seniorskoj kategoriji, iako smo do sada imali i pionire, ali su se ove godine prijavile samo dve ekipe. U našem selu je ovo jedina manifestacija koja se održava tokom leta pa je ljudi jedva dočekaju, zato su tribine o..
Ova manifestacija održava se svake godine nekoliko dana uoči Svetog Trifuna, u pravoslavnoj tradiciji zaštitinika vinara i vinogradara. Tim povodom u bjelobrdskom Domu kulture svake godine okupi se više stotina ljubitelja vina na programu koji je takmičarskog karaktera, jer se ocenjuju najbolja bjelobrdska vina, ali pre svega programu kojem je osnovni cilj druženje.
– Iz godine u godinu spremamo sve bolja i bolja vina koja su sva ekstra devičanska bjelobrdska vina. Bez obzira što nas ima manje, svake godine proizvodimo sve bolje vino, a kako kvalitet tako se i kvanitet povećava. Na ovoj manifestaciji okupljamo sve naše prijatelje, sve ljude koji vole piti vina i uživaju u njemu. Tu su naši prijatelji iz Trpinje i Pačetina koji su nam velika podrška, ali i prijatelji iz Peroja u Istri, Mrčajevaca, Rumunije, Mađarske, Republike Srpske. Ukratko, ovo je jedan mali kirbaj Bijelog Brda. Količina vinograda se i dalje povećava, ne onim tempom kao pre par godina, ali opet se sadi po koja brazd..
Nepoznati počinilac razbio je sedmog jula dvopismenu tablu na prostorijama Veća srpske nacionalne manjine u gradu Varaždinu i bacio je u kontejner. Danas je svečano otktrivena nova, a tim povodom održana je i konferencija za novinare, javlja portal evarazdin.hr.
Latinično-ćiriličnu tablu otkrili su zajedno predsednik VSNM-a grada Varaždina Mile Sekulić i zamenica varaždinskog gradonačelnika Sandra Malenica. Predsednik VSNM-a se osvrnuo na nedavni incident kada je po drugi put u ovom gradu uništena ploča na njihovim prostorijama.
– Nepoznati vandali, izrodi roda svoga brukaju grad Varaždin koji je ponosan i koji vodi brigu o svojim nacionalnim manjinama, a u gradu ima 11 nacionalnih manjina, od toga tri sa manjinskim institucijama – rekao je Sekulić i dodao kako se nada da će ova tabla ostati duže vremena te kako će kod nje biti postavljena nadzorna kamera, prenosi evarazdin.hr
Sandra Malenica je istakla kako je saradnja sa manjinama u ovom gradu odlična.
– Manjine mogu obogatiti ži..