Nakon nekoliko godina priprema, sređivanja papirologije i prilagođavanja kraškog terena za potrebe vinograda, poljoprivredna zadruga „Vrbničko selo“ je u aprilu 2014. godine zasadila prvih 21.000 sadnica vinove loze različitih sorti. U nameri da ulože sredstva kako bi oživeli ovaj ruralni kraj Zagore, učestvovalo je nekoliko prijatelja i poslovnih partnera iz Hrvatske, Srbije, Slovenije i Italije. Tada zamišljene ideje, planovi o proizvodnji vrhunskih domaćih vina, izgradnji vinarije, ali i razvoju etno turizma, nakon kratkog perioda počele su da se realizuju.
– Sama Zadruga osnovana je 2010. godine, a čokoti loze koje sada obrađujemo stari su pet godina. Uzgajamo autohtone, ali i strane sorte loze od kojih proizvodimo domaće eko vino. Počeli smo sa belim i crnim vinima, a prošle godine smo krenuli i sa proizvodnjom penušavog vina šampanjca od sorte Babić. Prošlogodišnji proizvod još uvek nije dobio ocenu kvaliteta, iako u njega ne sumnjamo uzevši u obzir da su nam dve prethodne berbe..
Kraj godine prilika je da se osvrnemo unazad i da sumiramo rezultate, sagledamo probleme i iznesemo planove za godinu koja je pred nama. Upravo to je učinilo i Zajedničko veće opština na svojoj redovnoj godišnjoj skupštini održanoj uoči nove 2019. godine. Usvojen je veoma ambiciozan operativni plan u kom su definisani ciljevi, rokovi i sredstva koja su potrebna za njihovo ostvarenje.
– Želimo da u 2019. godini osnažimo našu instituciju pre svega kroz osvežavanje i edukaciju neophodnog kadra. Mi se primarno oslanjamo na budžet Republike Hrvatske, ali mrežu za obezbeđivanje sredstava za rad moramo da širimo i na druge izvore finansiranja. Koristićemo mogućnosti prijavljivanja na razne konkurse jer sada imamo ljude koji su obučeni da pripremaju projektne predloge – rekao je u uvodnom delu skupštinskog zasedanja predsednik ZVO-a Srđan Jeremić.
U nastavku rada planove za narednu godinu izneli su predsednici svih pet odbora koji deluju u okviru ZVO-a. Biće nastavljeno pružanje besplatne pr..
U organizaciji Srpskog narodnog veća i Opštine Kistanje u Varivodama i Gošiću održane su komemoracije i služeni parastosi za 16 starijih žrtava srpske nacionalnosti ubijenih u tim selima avgusta i septembra meseca 1995. godine nakon operacije „Oluja“. Dana 27. avgusta 1995. ubijeno je sedam meštana Gošića, a 28. septembra, mesec i po dana nakon „Oluje“, ubijeno je i devet meštana obližnjih Varivoda. Svi ubijeni u tim selima, u kojima ni ranije ni u vreme zločina nije bilo ratnih aktivnosti, bili su civili, a ni nakon 23 godine za njihovu smrt niko nije osuđen.
Obeležavanje tužne godišnjice počelo je parastosom, koji je služio episkop dalmatinski Nikodim, sa sveštenstvom Eparhije dalmatinske.
– Iako sam jutros rano razmišljao o o besedi za današnji dan, pročitao sam nešto iz govora Borisa Miloševića što je upečatljivo ostavilo utisak na mene. Video sam u toj objavi da piše da su ovi ljudi, koji su postradali, a koje smo mi pomenuli danas u molitvi, skoro dva meseca nakon“Oluje“, stavi..
Povodom dva veka organizovanog zanatstva u Pakracu je prestavljena knjiga „ 200 godina stvaranja i zajedništva“. Pored toga u Pakracu su prošlu subotu organizovani i brojni drugi sadržaji koji su bili posvećeni oživljavanju srednjovekovne istorije. Prikazano je na koji način se kovao slavonski banovac – prvi kovani novac u Hrvatskoj, a organizovana su i takmičenja u mačevanju i streljaštvu. Istog dana otvoren je i tradicionalni sajam Slavonski banovac.
Sajam Slavonski banovac ponovno je okupio brojne posetioce, domaće i goste koji su imali priliku da uživaju u brojnim zanimljivim sadržajima. Ova manifestacija održava se po deseti put na centralnom gradskom trgu u Pakracu, a ove godine, po drugi put se predstavila i srpska zajednica.
Među brojnim izlagačima, kroz prodajno-izložbeni štand Veća srpske nacionale manjine grada Pakraca, prikazana je etno zbirka rukotvorina koju vredno sakuplja i čuva Mirjana Miletić Milašinović, kao i proizvodi lokalnih poljoprivrednika i proizvođača suven..
Više od 40 ljudi bilo je prisutno na osnivačkoj skupštini SK Bolman, a interesovanje za streljaštvo u ovom malom baranjskom mestu poraslo je u prethodnih nekoliko godina najviše zahvaljujući porodici Tomašević koja je dala višestruke mlade prvake Hrvatske u disciplini vazdušne puške. Reč je o Denisu Tomaševiću (21) i Darku Tomaševiću (15). Denis je trenutni reprezentativac Hrvatske sa više od 250 medalja na svim takmičenjima, a Darko je trenutni kadetski prvak države. Njihov otac Predrag Tomašević izabran je za predsednika novoosnovanog streljačkog kluba, a u Izvršni odbor SK Bolman izabrani su još i Radoja Bijelić, Rada Dobrokes, Lepomir Martinović i Vjekoslav Pavlečić kao zamenik predsednika.
– Širi cilj pokretanja streljačkog kluba je da angažujemo i drugu našu decu u selu i okolnim selima da mogu i oni da treniraju. Naša sela umiru i ništa se ne otvara, već se sve zatvara. Moja deca su vrhunski sportisti i reprezentativci države i naravno da su oni bili povod da pokrenemo ovaj klu..
Proslave poput ove prilika su da se veliki broj meštana okupi i zajedno proslavi hramovnu slavu. Srpska pravoslavna crkva i lokalno opštinsko te županijsko Veće srpske nacionalne manjine jedini su nosioci kulturnih i društvenih aktivnosti Srba na ovom području. Zbog toga su ovakvi događaji veoma značajni, ne samo za Okučance, već i za Srbe iz okolnih mesta.
– Ovih dana će započeti obnavljanje parohijskog doma, završavanje fasade hrama i polako uređenje unutrašnjosti, između ostalog i krećenje zidova kako bi ovaj hram bio mnogo svetlije mesto, a ne taman kao što je sada – kaže episkop slavonski Jovan.
Episkop je zadovoljan razvojem događaja u svojoj eparhiji, najviše zbog dolaska vernika na službe te proslavama poput ove u Okučanima.
– Hvala Bogu, ovde u zapadnoj Slavoniji je u porastu dolazak naroda na bogosluženja, pogotovo na velike praznike. Imamo jednu potpuno novu, pozitivnu situaciju. Događa se jedna potpuna obnova hramova, najviše u važnijim mestima eparhije. Ta mesta su drev..
Ovim je zakoračeno u realizaciju programa osmišljenog kako bi najmlađim članovima naše zajednice olakšali pripreme za uspešnu integraciju u vaspitno–obrazovni sistem čiji deo postaju u septembru ove godine. Ciljna grupa projekta su deca predškolskog uzrasta i slabijeg imovinskog stanja sa područja Vukovara. Zajedničko veće opština je osmislilo i projektni predlog „Deca u zajednici“ uspešno apliciralo prema Nacionalnoj zakladi za razvoj civilnog društva koja je ovu ideju podržalo sa 9.288 kuna.
– Glavni cilj je izjednačavanje životnih izgleda dece i ublažavanje negativnih posledica koje sa sobom nosi odrastanje u zajednici slabijeg imovinskog stanja. Reč je o socijalizaciji u okviru vaspitno-obrazovne funkcije, što podrazumeva međusobno upoznavanje, zajedničku igru dece iz svih grupa, razvijanje kreativnosti i edukaciju kroz vežbu. Isto tako, važno je napomenuti da se cilj ovog projekta takođe sastoji i od povezanosti predškolske dece i osoba starije životne dobi, koji su zanemarena sk..
Nešto izmenjenog sadržaja u odnosu na prošle godine, pre svega zbog kiše koja je padala tog dana, pudarina je ipak okupila velik broj posetilaca uz bogat kulturno-umetnički i gastronomski program.
– Nažalost kiša nam je pokvarila organizaciju manifestacije, ali ipak trudili smo se da većinu sadržaja ispunimo iako ovaj put nećemo biti u mogućnosti da idemo u vinograd kako smo to ranije radili. Uz kulturno-umetnički program pripremili smo i niz drugih sadržaja, a želja nam je da napravimo i jedno zajedničko vino prijatelja pudarine koji dolaze kod nas – kaže jedan od organizatora ove manifestacije Miloš Katanić.
Pudarina je običaj čuvanja vinograda koji je praktikovan sve do pedesetih godina prošlog veka. Danas pudarenja nema, a kroz ovaj program čuva se uspomena na neka davna vremena.
– Nama mlađim generacijama ova manifestacija znači mnogo, jer nismo mogli da doživimo pravu pudarinu tako da na ovaj način pokušavamo da održimo to sećanje na neke prošle dane. Ovom manifestacijom čuvam..
Zelengrad je naseljeno mesto u sastavu grada Obrovca. Do teritorijalne reorganizacije u Hrvatskoj nalazio se u sastavu stare opštine Obrovac. Na popisu stanovništva 1991. godine, naseljeno mesto Zelengrad je imalo 512 stanovnika, sledećeg nacionalnog sastava: Srbi 458 (89.45%), Hrvati 52 (10.15%)), ali dvadeset godina nakon toga, podaci popisa pokazali su i statistički neuporedivo stanje, Zelengrad je ostao sa svega 77 stanovnika.
Svaka godina nakon toga i u ovom je mestu uzela danak, ljudi je sve manje, praznih domova sve više. Na pustim Zelengradskim ulicama može se sresti tek po neko od njegovih nekadašnjih žitelja. Dok su se jedni trajno vratili, drugi pak samo privremeno borave tu da, kako kažu, odmore i srce i dušu, da se naudišu čistog vazduha i oči odmore u zelenilu po kojem je mesto i dobilo ime. Oni sa kojima smo pričali, za početak su nas upoznali sa nekim od opcija kako je njihovo selo uopšte dobilo ime Zelengrad.
– Jedna od varijanti koje su nam preneli naši stari, jeste..
Prvu letnju školu kaligrafije pokrenulo je i organizovalo Zajedničko veće opština uz pomoć Ministarstva nauke i obrazovanja Republike Hrvatske. Škola je nazvana „Putevima Zaharija Orfelina“, a traje od 9. do 15. jula. Poslednjeg dana biće održana završna svečanost na kojoj će deca izložiti svoje radove i predstaviti sve ono što su tokom trajanja radionica naučila.
– Primećeno je da deca u zadnje vreme veoma ružno pišu i da uopšte ne obraćaju pažnju na svoj rukopis usled ove silne tehnike i tehnologije. Zbog toga se osećala potreba da se uradi ovako nešto jer kaligrafija znači lepo pisanje. Zamislili smo da tokom trajanja ove škole napravimo one početne i osnovne korake tako što bi deca uvežbavala ispisivanje svog imena, a onda i rečenica. Te rečenice će saopštavati određene duhovne poruke jer se nalazimo u manastiru – kaže voditeljka radionica Snežana Šević.
Polaznike dočekao episkop
Učenicima je prvog dana radionica uspešan rad poželeo i novoizabrani episkop Heruvim koji je donedavn..