Zajedničko veće opština gotovo od svog osnivanja organizovalo je takmičenje u gađanju glinenih golubova koje je bilo aktivno desetak godina. Zbog velikih troškova koja su imala društva, ali i sami takmičari, ova liga s vremenom se ugasila, a samim tim opao je i interes za ovaj sport.
U zadnjih nekoliko godina pojedina lovačka društva osnovala su svoje sekcije u gađanju glinenih golubova, uredili streljane i uključili se u županijska takmičenja. Kao rezultat toga došlo je i do inicijative za pokretanjem kup takmičenja čiji bi pokrovitelj bilo Zajedničko veće opština, a učesnici bi bila društva koja deluju na području koje pokriva ova srpska institucija.
Prvo takvo takmičenje održano je početkom oktobra u Ostrovu, u organizaciji tamošnjeg Lovačkog društva „Jelen“, odnosno sekcije „Trap skit“.
– Zajedničko veće opština je u nekim ranijim vremenima organizovalo ovakav vid takmičenja i druženja naših lovačkih društava sa ovog područja. Mi smo zapravo osetili potrebu da reaktiviramo ovaka..
Ovo je drugo sajamsko okupljanja koje u okviru manifestacije Mesec hrvatske knjige organizuje Savez Rusina Republike Hrvatske i županijsko Veće rusinske nacionalne manjine. Ovogodišnji SAKNAM održan je u kongresnom centru Lavoslav Ružička u Hotelu Lav pod pokroviteljstvom Saveta za nacionalne manjine Republike Hrvatske.
– Sajam je zamišljen tako da se predstavljaju nacionalne manjine koje su u Vukovarsko-sremskoj županiji organizovane ili putem Veća ili putem svojih predstavnika. Nekoliko je ciljeva, a jedan je da negiramo percepciju pojedinih ljudi koji govore da nacionalne manjine štampaju svoje knjige i da su finansirane iz Saveta za nacionalne manjine, a ko zna šta rade. Hteli smo prikazati ne samo nacionalnim manjinama nego i široj javnosti šta mi to radimo, šta pišemo i šta štampamo. Mi u tim knjigama uglavnom pišemo o našim ljudima o životu o problemima, ali isto tako i o svim lepim aktivnostima i manifestacijama. Sve u cilju da održimo svoju tradiciju, narodne običaje, veru i ..
Na spomeniku se nalaze imena oko 150 žrtava, stanovnika sela Polače, koji su stradali za vreme Drugog svetskog rata. Grafit mržnje, prema rečima meštana sela Polače, jasna je poruka pred predstojeći pravoslavni Božić.
– Neko je to ispisao prošlu noć, tako da nikoga nismo mogli ni videti. Žalosno je što se takve stvari rade, ali to nam je, valjda, čestitka svima za Božić. Nije problem samo proslednji rat, sada su krivci i oni koji su stradali i u Drugom svetskom ratu. Ako budemo obrisali grafit, možda će sledeći put i srušiti spomenik. Jadno, ali je to realno stanje o dobrodošlici Srbima u Hrvatskoj – kaže jedan od stanovnika Polače.
U selu Polača žive srpski povratnici koje je ovaj vandalski čin vidno uznemirio, naročito što se sve desilo u vreme priprema za proslavu predstojećeg Božića pa je radost praznika zamenio strah zbog ovog vandalskog čina.
Spomenik u Polači nalazi se neposredno uz magistralni put koji od Knina vodi ka Splitu, a podignut je 1963. godine u znak sećanja na 237..
Pravoslavnih Srba, prema zapisima letopisaca, u Imotskom je uvek bilo oko hiljadu. Hram posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, smešten u naselju Glavina Donja, bio je i ostao mesto sabranja pravoslavnih Srba.
– Prvi spomen na ovaj hram datira iz 1722. godine međutim, da je postojao i ranije svedoče grobna mesta na ovom groblju koja su iz 1625. – 1628. godine. Hram su gradili vernici sa sveštenstvom. U početku je ovo bila monaška parohija, a monasi su ovde živeli sve do dolaska prote Spiridona Margetića. Od tada, pa do danas, na parohiji počinje da službuje bračno sveštenstvo. Narod je svojim radom i svojim prilozima gradio hram i ugrađivao sebe u svoju veru i svaki ovaj zid – priča sveštenik Dragan Mihajlović.
Jedan od najznačajnijih imena ovoga hrama i grada bio je protojerej-stavrofor Spiridon Margetić, za čije je vreme hram Uspenja Presvete Bogorodice dobio svoj novi ikonostas, nabavljen na Kritu.
– Cela Imotska krajina bila je poznata po preduzetnim ljudima, trgovcima koji su bil..
Zajedničko veće opština nastalo je 23. maja 1997. godine na osnovu Erdutskog sporazuma i Pisma namere Vlade RH što je kasnije 1998. i potvrđeno Odlukom Vlade RH o osnivanju ZVO-a kao organizacije koja vodi brigu o ostvarivanju prava srpske nacionalne zajednice u delovima Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije gde Srbi čine većinu ili ih ima u značajnom broju.
Povodom 20 godina postojanja i rada na svečanoj akademiji okupio se veliki broj gostiju iz Hrvatske i Srbije, a okupljenima se najpre obratio predsednik ZVO-a Srđan Jeremić koji je podsetio šta je sve ono što ova institucija radi, ali i upozorio na sve one probleme sa kojima se godinama suočava.
– Dok određeni pomaci po pitanju kulturne autonomije i informisanja postoje, isto ne možemo reći kada je u pitanju dosledna primena zakonskih propisa kojim se regulišu manjinska pitanja. Nakon 15 godina od donošenja Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina moramo da konstatujemo da on ni približno nije ispunio svoj svrhu ka..
Današnji pravoslavni hram u Tenji posvećen Prenosu moštiju svetog Nikolaja Mirlikijskog izgrađen je 1981. godine, s obzirom da je hram iz vremena 18. veka do temelja srušen u Drugom svetskom ratu.
Naime, u Tenji pravoslavna crkva postojala je još ranije. U jednom izveštaju erdustkog vlastelinstva iz 1733. godine navodi se da se u ovom mestu nalazi crkva svetog Nikolaja „od drveta, olepljena blatom, pokrivena šindrom; trapeza od kamena, krstionica od dasaka; zvonica na 4 rastova stuba sa jednim srednjim zvonom. Prozori od stakla. Osvetio je Maksim Gavrilović.“
U ovom izveštaju navodi se da je Tenja najbogatije selo u erdutskom vlastelinstvu i u tom periodu imala je 144 kuće. Tenja se u istorijskim dokumentima pominje 1433. i 1469. godine. U tursko vreme ovde su živeli isključivo Srbi, u tridesetak kuća koji su poreklom uglavnom sa gornjih tokova Drine i Neretve, te Pive, Tare i Lima.
S vremenom broj Srba je rastao, iako je nakon odlaska Turaka Tenja označena kao pusto selo, ali rasel..
Delo vukovarskih Bed blu bojsa, mural naslikan u sećanje na HOS sa natpisom „Za dom spremni“ koji se nalazi u vukovarskom prigradskom naselju Budžak, prefarbali su nepoznati počinioci, pretpostavljamo u noći između nedelje na ponedeljak. Pre nekoliko dana, prefarban je natpis „Za dom spremni“, dok je sada istu sudbinu doživeli i grbovi HOS-a i Bed blu bojsa. Oslikavanje ovog murala na jednoj trafostanici izazvalo je brojne medijske napise u Hrvatskoj, a osudili su ga SDSS i DSS. Za vreme bezbedonosnih mera prouzrokovanih koronavirusom, mural je oslikavalo tridesetak pripadnika vukovarskih Bed blu bojsa, uz prisustvo većeg broja policijskih službenika. Na drugoj strani trafostanice nalazi se prešaran natpis „Torcida“.
Nakon što smo ranije pisali o napadu na dvojicu Srba u Vukovaru, Policijska uprava Vukovarsko-sremske županije kriminalističkim istraživanjem nad 29-godišnjakom, 24-godišnjakom i 23-godišnjakom iz Zagreba te 24-godišnjakom iz Vukovara utvrdila je sumnju da su 14. maja poč..
Prošle godine u sopstvenom izdanju štampana je zbirka pesama Dragoljuba i Đorđa Vojnovića. „Bela mi zastava u ruci“ i „Ima umiranja – smrti nema“ naslovi su zbirki pesama ova dva autora stavljenih u korice jedne knjige.
Na prvoj promociji koja je održana u prostorijama vukovarskog SKC-a govorio je autor prve zbirke, Dragoljub Vojnović, dok je pesme čitao učenik osmog razreda bobotske osnovne škole Jovan Goranović.
– Pesme mog sina sad nisam predstavljao što je sasvim razumljivo jer to je za mene prilično teško, zato sam govorio isključivo o svojima. U zbirci se nalazi njegovih dvadesetak pesama i to su uglavnom misaone pesme – kaže Dragoljub čiji je sin 2001. godine zajedno sa svojom devojkom poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Gaudeamus igitur, Minijature, Polje jadikovo, Rani jadi: amantes – amentes, Familiaris, Ćaknute pesme, naslovi su poglavlja u okiru zbirke „Bela mi zastava u ruci“. Tu se nalazi ukupno 68 pesama.
Pesma mora da se doživi
– Obično se ljudi pitaju kako nastaju pesm..
Proteklog vikenda Studio smeha imao je svoj drugi nastup u Vukovaru, a ovoga puta nastupilo je četvorica komičara koji su za temu izabrali muško-ženske odnose. Sudeći po reakcijama, Vukovarčane su veoma uspešno zabavili i nasmejali.
– Muško-ženski odnosi su materijal koji se sam od sebe piše jer smo zapravo svi njihov deo i svako se u tome može prepoznati, tako da mislim da je to i najbolja tema za stendap. Tema je univerzalna i jedna je od prvih predstava Studija smeha koja ima i svoj ženski deo u kom na istu temu pričaju žene i mislim da s njom nema greške – kaže Tin Sedlar iz Zagreba, jedan od komičara koji je ujedno bio i zabavljač i svojevrsan voditelj programa.
Iako se možda tako ne čini humor je veoma ozbiljan posao i zahteva ozbiljan i studiozan pristup te brzo prilagođavanje na sceni.
– Ljude nije baš tako lako nasmejati kao što se možda čini. Uvek sam znao da je to tako. Nakon devet godina u ovom poslu i mozak mi na neki način funkcioniše tako da uvek razmišljam šta bi lju..
Lep i sunčan predzadnji dan septembra okupio je na prostru iza zgrade opštinske uprave petnaestak izlagača koji su na svojim štandovima izložili svoje proizvode i rukotvorine.
– Vašar nije velik, ali naša želja je da se on u budućnosti i omasovi jer zato sve ovo i radimo. Nekada su vašari bili veoma veliki i na njima se okupljao velik broj ljudi, a danas je i ljudi i robe sve manje. Mi pokušavamo da to oživimo iako je to veoma teško. Ovo je relativno nova i mlada manifestacija koju organizuje naše udruženje ali se iskreno nadamo da će je i ovi mlađi naraštaji prihvatiti, ako ni zbog čega drugoga, a ono radi dobre zabave – kaže predsednica Udruženja „Plavi Dunav“ Desa Jankov.
Udruženje „Plavi Dunav“ uživa podršku opštine koja prati sve aktivnosti koje ono organizuje.
– Naša opština podržava sve manifestacije koje se organizuju na prostoru koji pokriva tokom cele godine. Ovo je jedna od mnogobrojnih, možda ne tako masovnih, manifestacija i što je najvažnije poslužilo nas je vreme. Nad..