Hrvatska je, a s njom i svi mi, već pet godina u Evropskoj uniji. Za privilegiju da postane njen član morala je da prođe kroz mukotrpne pristupne pregovore pune raznih usklađivanja, dorađivanja i uslovljavanja, a sve to vreme njenim građanima Evropska unija propagirana je kao idealno uređeno društvo u kom sve besprekorno funkcioniše i čiji su zakoni ništa manje nego savršeni.
Pet godina je prošlo i to je bio sasvim dovoljan vremenski period u kom smo mogli da se uverimo da Evropska unija ni iz daleka ne liči na raj kakvim su nam ga predstavljali u vreme kada nismo bili njeni građani. Čak šta više, po mnogim pitanjima pokazuje neverovatnu količinu slabosti. Uzmimo za primer nedorečenu i lošu spoljnu politiku spram Rusije, podanički odnos spram Amerike ili pitanje izbeglica i migranata iz Sirije i drugih arapskih zemalja koji su nahrupili na njene granice.
Euforija, ako je uopšte i bilo, u Hrvatskoj je brzo splasnula i ovih pet godina smo svedoci da Evropska unija ne samo da nam nije d..
Obnova zgrade nekadašnje osnovne škole „Vuk Karadžić” u selu Zvjerinac u opštini Biskupija, samo je jedan od projekata čija će realizacija krenuti od ovog proleća. Inicijativom meštana, a uz pomoć Sportskog društva Srba u Hrvatskoj i same Opštine, u narednim danima započeće prva etapa u saniranju objekta i izgradnji sportske dvorane.
– Inicijativa za obnovu ove zgrade, nekadašnje Osnovne škole u Zvjerincu, krenula je prvenstveno od meštana koji su ovde pohađali svoje prve razrede. Te generacije su emotivno vezane kako za svoj kraj, tako i za objekte koji su im bili sastavni deo života i odrastanja. Uzevši u obzir da smo mi jedna mala opština, a jedan deo koji smo planirali odraditi nije prihvatljiv prema evropskim fondovima, prinuđeni smo da radimo korak po korak od sopstvenih sredstava. Tokom leta uspeli smo asfaltirati prilaz i sportsko igralište u sklopu škole, dok je sledeći korak, sa kojim nastavljamo ovih dana, sportska dvorana. Uz pomoć Sportskog društva Srba u Hrvatskoj, kroz ..
Pre nepuna dva meseca na promociji druge faze projekta „Zaželi“ kroz koji su, uz redovan program „Pomoć u kući“, zaposlili 39 žena koje će brinuti o 268 korisnika starije životne dobi sa područja Biskupije, Kistanja i Ervenika, u udruženju „Žene kosovske doline“ najavili su kako na aktuelnom projektu ne nameravaju da se zaustave, te kako je već u toku razrada projekta poludnevnog boravka, odnosno kuhinje u kojoj će pripremati tople obroke za svoje korisnike.
Zacrtani cilj da najstariji stanovnici njihove opštine, na dnevnom nivou, dobiju kuvani i topli obrok na kućnu adresu, ubrzo je i realizovan. Prvo polugodište, kako kaže voditeljka Udruženja, već je u fazi sprovođenja.
– Ono što smo najavili, sada smo i realizovali. U pitanju je poludnevni boravak sa konzumacijom toplog obroka za starije i bolesne stanovnike naše opštine. Ovaj program simbolično smo nazvali „Klub lepša starost“, sa istinskom namerom da učinimo sve što je u našoj moći da ulepšamo ali i olakšamo starost našim stari..
U odnosu na prethodnu koju je izdao 2013. godine, Dragoljub Vojnović je u novoj knjizi proširio tematiku svojih poetskih opservacija. Dok je u prethodnoj pisao o deci iz svog neposrednog okruženja, njihovom mikrokosmosu i potrazi za ljubavlju te pticama, kucama i macama, u ovoj novoj on piše vesele i duhovite pesme za decu iz vizure dede. Kako čovek stari, tako su mu i deca sve bliža pa nije slučajno što ljudi kažu da čovek u starosti podetinji.
– Podetinjio sam sa decom u školi. Tako su i nastajale moje pesme. Posmatrao sam decu, a u svakom od njih nešto ima i, ako imaš sreće, onda to nešto pretočiš u pesmu. Mislim da ću ostati dete celoga života jer ja u stvari nikada i nisam odrastao, samo sam ostario – kaže Dragoljub koji misli da oni koji tvrde kako je pisanje za decu neozbiljno, nisu u pravu.
Da to nije tako proverio je, kaže, na licu mesta, pred svojim učenicima. Novu pesmu pročitao bi u razredu i ako je reakcija bila dobra znao bi da pesma vredi, a ako reakcija izostane bacao..
Pored želje da pronađe posao i da stvori potrebne uslove za normalan život, Nebojša Jocić ni u novoj sredini nije odustao od svog hobija, igranja fudbala. On je kao dečak počeo da trenira za petliće i pionire u svom matičnom klubu, Slogi iz Pačetina. U jednoj tada dobroj generaciji mladih fudbalera vrlo brzo je do izražaja došao njegov rad i talenat.
Nakon nekoliko godina počinje da igra za Vuteks Slogu, za selekciju pionira i kadeta, a odavde odlazi u Bijelo Brdo gde nastupa za kadete i juniore BSK-a, a odigrao je i nekoliko utakmica za prvi tim ovog kluba. Zahvaljujući svojim igrama nastupao je i za juniorsku reprezentaciju Vukovarsko-sremske županije, a pre odlaska u Irsku igrao je za seniore ekipe Bobota-Agrar.
Po dolasku na Ostrvo vrlo brzo se aktivira u novoj sredini, u gradu Drogeda, gde živi i radi, ali i igra pre svega mali fudbal, dok ne odustaje ni od velikog.
– U klubu Blu Medžik treniram već skoro tri godine i do sada smo osvojili sve moguće trofeje što se moglo osvojit..