Đorđe Jagnić je u Pakracu osnovao Prvu srpsku štedionicu i u Austro-Ugarskoj monarhiji se zalagao za širenje srpskih zemljoradničkih zadruga. Među prvima se priključio Privredniku i bio je član Patronata dobrotvora ovog srpskog društva. Zahvaljujući njemu na izučavanje zanata i trgovine iz pakračke eparhije poslano je preko 2.000 dece. I svoju kuću u Pakracu, na Trgu bana Jelačića 18 poklonio je Privredniku.
Pomen Đorđu i Anki Jagnić služio je paroh pakrački Đorđe Teodorović, a buket cveća na njihov grob položila je stipendistkinja „Privrednika“ Biljana Sudar.
– Pakrac i njegovi građani trebaju čuvati sećanje na naše nekadašnje sugrađane, a posebno na porodicu Jagnić koja je zajedno sa eparhijom doprinela velikom broju školovane dece u prošlosti. Sada, u ovom vremenu „Privrednik“ radi veliku stvar i potrebno je pomoći da se što više naše dece i studenata pomogne u školovanju – rekao je tom prilikom zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović.
The post Sećanje na Đorđa Jagnića (18..
Hram Silaska svetog Duha u Vinkovcima sagrađen je 1793. godine u vreme kada je u ovom gradu bilo oko 50 srpskih kuća i jedan sveštenik. Malobrojni Srbi ovde su konstantno bili pod pritiskom austrijske carske vlasti i rimokatoličkog klera. Tako su na inicijativu katoličkog biskupa Filipa Stankovića, a uz blagoslov carice Marije Terezije 1772. godine proterani u Mirkovce.
Stara drvena crkva u Vinkovcima postojala je pre izgradnje novog hrama, odnosno još na početku 18. veka. Prema popisu iz 1756. godine zabeleženo je sledeće: „Šanac Vinkovci, broj kuća 8. Crkva svetog Nikolaja bila drvena, osvećena episkopom G. Spiridonom (Stibicom).“
Nakon izgradnje novog hrama prvo bogosluženje, a ujedno i osvećenje hrama, izvršeno je na praznik Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja 1793. godine sa blagoslovom karlovačkog mitropolita Stefana Stratimirovića.
Ikonostas crkve koji je ukraden 1991. godine rad je Stojana i Jakova Nedića iz 1811. godine. Parohijski dom u Vinkovcima podignut je 1804. godi..
Zlokapa je rođen 19. septembra 1958. godine u Vinkovcima. Osnovnu školu završio je u Laslovu, srednju za mašinskog tehničara u Osijeku gde je 1982. godine i diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu.
Za načelnika Opštine Šodolovci izabran je 2009. godine i tu dužnost obavljao je sve do svoje prerane smrti u 61. godini. U Samostalnu demokratsku srpsku stranku Zlokapa se učlanio 2010. godine kada je postao i predsednik njene Opštinske organizacije. Tri godine kasnije postao je i član Glavnog odbora, a vršio je i druge značajne dužnosti unutar Županijske organizacije ove stranke.
Mile Zlokapa odlikovao se izuzetnom srčanošću i temperamentnošću, a krasio ga je i izražen osećaj za poštenje i pravdu kakav se danas retko susreće. Pre izvesnog vremena uspešno se izborio sa iznenadnim infarktom, ali najnoviji napad nije izdržao. Iza sebe je ostavio majku i sestru sa porodicom.
Njegovom smrću srpska zajednica izgubila je svog vrednog i cenjenog člana, a njegova opština i sredina u kojoj je živ..
Nakon što je na festivalu u Puli pomeo konkurenciju i osvojio Veliku zlatnu arenu, nagradu za režiju i nagradu publike igrano-dokumentarni film rediteljke Dane Budisavljević „Dnevnik Diane Budisavljević“ imao je 2. oktobra i svoju zagrebačku premijeru i to u prepunoj dvorani „Vatroslav Lisinski“.
Pred početak projekcije rediteljka Dana Budisavljević kratko se obratila publici rekavši kako je priča o Diani bila neispričana o najboljim ljudima u najgorim vremenima.
– Svakodnevno prolazimo mestima na kojima se odvijala radnja ovog filma, koja su, kao i ta priča, deo naše istorije, ali je ona svejedno sedamdeset godina ostala neispričana – rekla je Dana Budisavljević.
Atmosferu i pažnju sa kojom je tako velik broj ljudi pratio film rečima je teško opisati. Muk koji je u dvorani vladao naročito je „pojačan“ kada su se na filmskom platnu pojavile scene ulaska Nemaca u Zagreb 1941. i ulaska partizana 1945. godine, kao i onih iz samog logora koje su snimale ustaše za svoje propagandne svrhe..
Okupljenoj publici delo su na zanimljiv i duhovit način predstavili filozof i istoričar Aleksandar Ilinčić i autor Srđan Orsić. Knjiga je, u stvari, Orsićeva doktorska disertacija pretočena u književno delo prihvatljivo i razumljivo široj čitalačkoj publici.
– Cilj doktorske disertacije nije strogi akademizam i dokazivanje teza i teorija. Književnost je dosta povezana sa ostalim naukama, prepletena je sa prošlošću, svakodnevicom i budućnošću i mislim da iz književnih dela uvek može da se napravi zanimljiva priča. Moja knjiga u ovom obliku, na neki način, i jeste moja disertacija pretvorena u knjigu za populaciju koju ne zanima strogo književna istorija nego za onu koja bi volela da iz te književne istorije nauči nešto više i šire – objašnjava Orsić.
Lik i položaj stranca u domaćoj književnosti autora je uvek zanimao što je, kako je sam rekao, uslovljeno njegovim rođenjem u Vukovaru i stigmom Srba kao domaćih stranaca bez obzira na to da li su prešli ili ostali sa druge strane Dunava...
Poslednja u nizu konferencija sa takvom tematikom održana je 14. januara, slučajno ili namerno baš na prvi dan Pravoslavne nove godine. Naravno da Ivan Penava tim povodom nije Srbima i svim pravoslavcima koji novu godinu slave po julijanskom kalendaru istu i čestitao, ali je zato umesto čestitke imao, barem u najavi, mnogo toga da kaže o kontinuitetu velikosrpske politike u Vukovaru.
Ova krilatica o velikosrpskoj politici, velikosrpskim stavovima i o mnogo čemu velikosrpskom poznata je i prisutna floskula u hrvatskoj javnosti koja je često u upotrebi kada se treba obračunati sa Srbima. Nije Penava tom krilaticom izmislio ništa novo kao što ništa novo i pametno nije rekao ni na pomenutoj konferenciji.
Naime, potrudio se Ivan Penava da novinarima predstavi sve one segmente velikosrpske politike u poslednjih nekoliko godina koji su za njega i njegove satrape vidljivi na svakom koraku. Potrudio se gradonačelnik da na najbolji način, korak po korak, uvek vadeći keca iz rukava, raskrinka v..
Do osnivanja sekcije došlo je spontano kada su se žene koje su čekale svoju decu da završe sa probama folklora, odlučile da to vreme iskoriste, i za početak da nošnju koja je bila u fundusu Kulturno – umetničkog društva „Sloga“, a koja je bila devastirana i oštećena, poprave i osveže ili da naprave novu.
– Shvatila sam da ako mi sami nešto ne pokrenemo da će to jednostavno sve, pre ili kasnije, nestati sa ovih prostora i da će se izgubiti. Meni bi to bilo jako žao i smatram da ako mi sami ne budemo održavali našu tradiciju da niko drugi to umesto nas neće učiniti – napomenula je voditeljka ove sekcije Svetlana Antić.
S vremenom delatnost unutar sekcije se proširivala, a dolazile su i nove članice. Danas se etno sekcija bavi vezenjem i izradom narodnih nošnji, pustovanjem koje predstavlja jedan od oblika obrade vune, zatim izradom različitih upotrebnih predmeta kao i dekupaž tehnikom, ali i pripremanjem tradicionalnih jela.
– Želja nam je da sa svojim radovima ove godine obeležimo i ..
Krizna situacija izazvana pandemijom virusa Kovid-19 potpuno je promenila život svih građana. Lokalne samouprave formirale su štabove civilne zaštite kako bi obezbedili nužno funkcionisanje i poštovanje svih propisa u vanrednoj situaciji. U opštini Erdut Štab civilne zaštite vodi računa da sve mere koje donosi nacionalni štab, nadležna ministarstva i Vlada RH budu sprovedene, a svesni svih specifičnosti i potreba ovog područja organizovano deluju u cilju zaštite zdravlja lokalnog stanovništva.
– Situacija je vrlo ozbiljna, što se tiče svih mera koje su stavljene pred nas od Štaba civilne zaštite Osječko-baranjske županije preuzeli smo ih i provodimo ih bez problema. Organizovali smo volontere koji obilaze starije ljude i iskreno im se zahvaljujemo na zalaganju. Jako je teško doći do zaštitne opreme kao što su maske i dezinfekciona sredstva i jako se trudimo da i to obezbedimo. Maske su problem i zbog toga smo odlučili da i to sami pokušamo da sašijemo, preko Preduzetničkog centra naba..
Оно што нема име не постоји, данашње су речи на конференцији у Удружењу новинара Србије, којима су се водили у Удружењу „Јадовно 1941.“ који су, „кад већ неће нико други“, јавности представили термин Покољ који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске.
Конференцију је...
Humanitarnu akciju organizovali su i sproveli gradonačelnik Grada Vrbovskog Dražen Mufić, zamenik gradonačelnika Borivoj Dokmanović i referent za pitanja srpske zajednice u komunalnom odseku Grada Vrbovskog Dušan Stipanović.
Grad Vrbovsko je ove godine pokrenuo projekat poljoprivredne proizvodnje krompira potaknut neizvesnošću vezanom za proizvodnju dovoljnih količina hrane u vreme pandemije Covid-19, s ciljem proizvodnje većih prinosa isključivo za potrebe javne kuhinje te prehrane u školama i vrtićima.
– Kako smo ovogodišnjim projektom sadnje poljoprivrednih kultura, prvenstveno krompira, na tri hektara dobili više od sto tona ove namirnice odlučili smo da određenu količinu podelimo onima kojima je najpotrebnija. Jedan deo donacije dostavili smo odgojno-obrazovnim ustanovama sa područja Primorsko-goranske županije i samog Grada Vrbovsko, a zatim smo odlučili da određenu količinu dostavimo pravoslavnom manastiru na ovom području, udruženju „Žene kosovske doline“ koja brine o stariji..