Predstavljanje knjige „Lik stranca u srpskom romanu 19. veka“

Okupljenoj publici delo su na zanimljiv i duhovit način predstavili filozof i istoričar Aleksandar Ilinčić i autor Srđan Orsić. Knjiga je, u stvari, Orsićeva doktorska disertacija pretočena u književno delo prihvatljivo i razumljivo široj čitalačkoj publici.

– Cilj doktorske disertacije nije strogi akademizam i dokazivanje teza i teorija. Književnost je dosta povezana sa ostalim naukama, prepletena je sa prošlošću, svakodnevicom i budućnošću i mislim da iz književnih dela uvek može da se napravi zanimljiva priča. Moja knjiga u ovom obliku, na neki način, i jeste moja disertacija pretvorena u knjigu za populaciju koju ne zanima strogo književna istorija nego za onu koja bi volela da iz te književne istorije nauči nešto više i šire – objašnjava Orsić.

Lik i položaj stranca u domaćoj književnosti autora je uvek zanimao što je, kako je sam rekao, uslovljeno njegovim rođenjem u Vukovaru i stigmom Srba kao domaćih stranaca bez obzira na to da li su prešli ili ostali sa druge strane Dunava.

– Oduvek me zanimalo kako je taj isti stranac tretiran i kroz našu i kroz druge kulture. Devetnaesti vek me oduvek fascinirao s obzirom da je i u istoriji poznat kao „dugi devetnaesti vek“ jer se u njemu zaista mnogo toga dogodilo. Kod nas i kod okolnih naroda desilo se to formiranje nacija, država, teritorija i zaokruživanje tih eničkih celina, a mene je zanimalo kako je tretiran neko ko je tu bio drugačiji. Da li je nužno morao da se spoji sa svima ili je kao drugačiji mogao da doprinese zajednici u kojoj se našao da bude bogatija – priča Orsić o svojim motivima da se bavi baš 19. vekom.

Stranci obogatili srpsku kulturu

Srbi su strance, zaključuje autor, doživljavali kroz svoje narodne pesme. Bilo je tu crnih Arapa i loših Turaka, a kako su se otvarali i dolazili u kontakt sa drugima sve više stranaca su mogli da sreću, viđaju i da sa njima i pored njih žive.

– Naša slika stranca se proširila ne samo na naš nego i na druge kontinente, a srpska kultura, budući da je u to vreme bila slovenski Pijemont, postala je izuzetno inkluzivna i rado je primala stranca. To se možda najbolje vidi na primeru Cincara od kojih su se mnogi, ne izgubivši svoj identitet u potpunosti, inkorporirali u naše društvo i stigli u njemu do najviših pozicija i na taj način mnogo obogatili našu kulturu. Kada shvatimo to da smo isti, da smo ljudi, da pripadamo nekoj ljudskoj, većoj, zajednici onda dobijemo mogućnost da lakše prenebregnemo granice među ljudima i da nekoga ko je stran doživimo samo kao drugačijega, a ne kao pretnju – kaže Orsić.

Po mišljenju Aleksandra Ilinčića knjiga Srđana Orsića zaslužuje pažnju ne samo onih koji se bave istorijom srpske književnosti nego i onih koje zanima srpska kultura i srpska istorija.

– Knjiga puca na sto strana i dobro je da se otela iz zagrljaja suštoga akademizma. Ona jeste nastala kao doktorska disertacija ali nije ostala samo na tom formalnom dosegu nego vredi i više zato što je višeslojna, zato što srpsku književnost i istoriju propituje na način da sagledava poziciju stranca, stranih zemalja i poziciju naše kulturne geografije sa jedne strane dok sa druge strane ona daje ocenu srpskih pisaca toga vremena u kontekstu 21. veka, a sa treće puna je opštekulturnih referenci i zanimljivih zapažanja o socioistorijskim i kulturološkim fenomenima koji su bitni za 19. vek. U njoj se zapravo vidi koliko je srpsko društvo toga vremena bilo uključivo i otvoreno – rekao je o knjizi Ilinčić koji ističe da kultura ne bi trebalo da bude zatvorena jer će se tim uvlačenjem u samu sebe uništiti.

Knjiga „Lik stranca u srpskom romanu 19. veka“ Srđana Orsića objavljena je ove godine u izdanju SKD „Prosvjeta“ iz Zagreba i KNC „Milutin Milanković“ iz Dalja.

Srđan Orsić rođen je 1987. godine u Vukovaru, a ovo je bilo prvo predstavljanje neke od njegovih knjiga u gradu u kom se rodio zbog čega mu je, kako je sam to više puta na promociji rekao, izuzetno drago. Srpsku književnost i jezik diplomirao je u Novom Sadu, gde je i doktorirao, a do sada je objavio zbirke poezije „Mesečar“ (2008) i „Svetlomračja“ (2011), te knjige „Čegrst i kamašne: eseji o delu Slobodana Selenića“ (2014) i „Jašin osmejak: smeh u pripovetkama Jakova Ignjatovića“ (2015). Živi u Novom Sadu i Dalju.

The post Predstavljanje knjige „Lik stranca u srpskom romanu 19. veka“ appeared first on srbi hr.

Original Article

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.