Napadnuti mladić zadobio je povrede za koje još uvek ne znamo da li su lakše ili teže prirode, a informaciju o fizičkom obračunu potvrdili su nam i iz Policijske uprave vukovarsko-sremske. Policija je nakon dojave odmah izašla na teren i tamo zatekla samo jednu osobu.
– Reč je o maloletniku koji je bio i učesnik fizičkog sukoba. S njim je obavljen razgovor i sada utvrđujemo sve ostale okolnosti. Druge učesnike nismo zatekli, ali prema iskazu maloletnika radi se sve o mlađim osobama. Trenutno traje procedura obavljanja razgovora sa njim i utvrđivanja svih okolnosti. Ne mogu vam ništa više reći s obzirom na to da se to desilo sinoć. Intenzivno radimo na tome da utvrdimo i ko su ostali učesnici – rekao je za naš portal glasnogovornik Policijske uprave vukovarsko-sremske Domagoj Džigumović.
Nezvanično saznajemo da je maloletnik koji je napadnut na vukovarskoj autobuskoj stanici učenik Tehničke škole Nikola Tesla koji nastavu pohađa na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Napadači su navodn..
Pesnik, lekar i humanista Branko B. Kovačević rođen je u Pačetinu 1952. godine, a umro u Budvi pedeset godina kasnije. Svečani program, koji se već nekoliko godina unazad održava u pesnikovom rodnom selu, počeo je polaganjem venaca ispred biste u centru mesta i prikladnim recitacijama poezije Branka Kovačevića.
Manifestacija je zatim nastavljena u obližnjem Domu kulture, a u programu su učestvovali pesnici sa ovog područja kao i Vukovarsko srpsko pevačko društvo „Javor“ čiji je predsednik svojevremeno bio i sam Branko B. Kovačević. Program su zajednički organizovali Kulturno-umetničko društvo „Branko Radičević“ i pačetinski pododbor Prosvjete.
– Ovaj program organizujemo od kada smo pre četiri godine postavili bistu Branka B. Kovačevića i od tada svake godine na dan njegovog rođenja imamo ovde pesničke susrete. Održavali smo i ranije ovde druženja pesnika posvećenih našem Branku, ali pod imenom „Brankovo veče pod brezama Pačetina“ ovo su četvrti susreti – kaže predsednik pačetinske P..
Na dodeli stipendija SPD-a „Privrednik“, u okviru koje je ukupno 63 studenta i učenika iz svih krajeva Republike Hrvatske primilo novčanu pomoć, najviše je bilo studenata iz siromašnijih i slabije razvijenih krajeva države. Studenti su iz fonda „Vladimir Matijević“ dobili stipendije u iznosu od 800 kuna mesečno, a učenici 400. Odličnim studentima dodeljene su stipendije iz fonda „Ivana Vujnović“ u iznosu od 1000 kuna mesečno.
– Radi se o tradicionalnom godišnjem okupljanju na koje dolazi veliki broj mladih ljudi, sadašnjih i bivših uspešnih učenika i studenata. Oni svojim radom i zalaganjem pokušavaju da održe srpsku zajednicu na najvećem mogućem nivou negujući srpski identitet i kulturu – priča predsednik upravnog odbora Srpskog privrednog društva „Privrednik“ iz Zagreba Dušan Cvetanović.
Tradicija duža od 120 godina
Predsednik ovog društva Nikola Lunić u svom obraćanju okupljenima istakao je da su najveći donatori sredstava Republika Srbija, Srpsko narodno veće, Srpska pravoslavna ..
Napad na saborske zastupnike srpske zajednice Milorada Pupovca i Borisa Miloševića dogodio se ispred bistroa ‘Amfora’ u blizini Trga Bana Josipa Jelačića nakon završetka današnje saborske sednice, a Milorad Pupovac pogođen je hranom – saopštilo je Srpsko narodno vijeće.
U jednom trenutku Milorad Pupovac je osetio udarac u desnu stranu tela, od vrata do zapešća desne ruke, te u trenutku kad se okrenuo video da je pogođen sa većim i manjim ostacima hrane od kojih su se neki zadržali na njegovom mantilu, a neki su se odbili od Pupovčevog vrata i rasuli po tlu. Prema jačini i preciznosti udarca, Pupovac pretpostavlja da je hrana bačena na njega s jednog od bližih stolova za kojima su bili gosti bistroa, prenose Novosti.
– Ovo nije prvi ni verbalni niti fizički nasrtaj na predsednika SDSS-a i SNV-a, ali jeste prvi koji je uključivao i jednog od njegovih najbližih stranačkih saradnika. S obzirom na to da se ovaj napad dogodio pred brojnim ljudima i na mestu na kojem se zastupnici Pupovac i..
Prema onome što je stručni žiri imao priliku da čuje zaključak je da među mladima ima dosta talentovanih harmonikaša, ali da postoji problem sa kadrom koji ih obučava.
– Ja sviram od moje sedme godine i od kada sviram uvek je problem bio u profesorima, nastavnicima ili učiteljima. Mislim da ima talentovane dece, da ih je bilo i da će ih biti, ali nažalost imamo problem kadrova i učitelja koji decu sile da sviraju onako kako ih oni uče, a da i oni sami nisu baš toliko dobri. Svaki učitelj treba da zna granicu do koje on može da ih uči, a onda da ih usmeri kod nekoga ko može da im da neku nadogradnju i da ih podigne na neki viši nivo – smatra zamenik predsednika stručnog žirija na ovogodišnjem festivalu i rukovodilac Velikog narodnog orkestra Radio-televizije Vojvodine Mića Janković.
Po njegovom mišljenju veliki je hendikep ako deca nemaju od koga da nauče pravilno da sviraju.
– Na primer, deca jako loše sviraju bas što meni govori da njihovi nastavnici na to ne obraćaju dovoljno pažn..
Kada smo pre nekoliko dana putem naših medija preneli tešku situaciju u kojoj se nalazi porodica Bogunović, samohrani otac Đuro i njegovih četvoro dece, pokrenula se i lavina pozitivnih komentara i poziva od strane humanih ljudi koji su iskazali svoju želju da pomognu Bogunovićima. Tim povodom i predsednik ZVO-a Srđan Jeremić odlučio je da poseti ovu porodicu, te da se sam uveri u kakvim uslovima žive, ali i da se sastane sa predstavnicima lokalnih vlasti, kako bi se što pre našao način da se pomogne Bogunovićima.
– U sklopu ove posete Dalmaciji namenski smo došli u posetu porodici Bogunović. Nakon što je ekipa naše televizijske produkcije odavde iz Dalmacije napravila priču o ovoj porodici, videli smo da postoji jedna mlađa povratnička porodica u Karinu koja živi u dosta teškim uslovima. Smatrali smo da treba što pre reagovati i krenuti u neku vrstu humanitarne akcije prikupljanja sredstava kako bi se samohranom ocu Đuri i njegovoj deci pre zime obezbedio krov nad glavom i sanacija k..
Ovogodišnje izdanje turnira je sedmo po redu, a šampion je podmlađena ekipa Fudbalskog kluba „Bršadin“. Bršadinci su lakše nego što je očekivano došli do titule jer su već od četvrtfinala, na neki način u sve tri utakmice, smatrani autsajderima, ali su pobedili FK „Sinđelić“ Trpinja u četvrtfinalu, Kafe bar „Šugar“ u polufinalu i „Neće oni niđe“ u finalu. Kao trećeplasirana završila je ekipa „Reakcija“ koja je u utakmici za treće mesto bila bolja od ekipe Kafe bar „Šugar“.
– Ovo je jako dobra i prelepa organizacija i treba da se održava još puno godina jer se igra u humanitarne svrhe. Sama igra na turniru je bila fer i korektna, a suđenje fantastično. Jedna smo od najmlađih ekipa, najstariji član ima 23 godine, a najmlađi samo 16 i zbog toga imamo kondicije više od rivala. Igrali smo više srcem nego glavom i to nam je najviše pomoglo – priča najbolji strelac turnira i član pobedničke ekipe Miodrag Radovanović.
S druge strane, u finalu ih je čekala najstarija ekipa turnira „Neće ona n..
Uz brojna otvorena pitanja sa kojima se suočava nastava na manjinskim jezicima, glavna tema o kojoj se na sastanku razgovaralo su neusklađeni statuti osnovnih škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Nakon niza neuspešnih pokušaja da se te škole registruju kao i sve druge manjinske škole u Hrvatskoj, najnovija vest je da Vukovarsko-sremska županija insistira da se delatnost tih škola satutarno definiše na način da se nastava i kompletni obrazovni proces provodi na hrvatskom jeziku, dok se eventualno za pripadnike srpske zajednice može organizovati nastava na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.
Predstavnici srpske zajednice i škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku smatraju da ovakav zahtev ne odgovara istini jer se nastava u većini tih škola odvija isključivo na srpskom jeziku uz obavezno učenje hrvatskog jezika kao predmeta. Sada je o tom problemu obavešteno i Ministarstvo obrazovanja.
– Mi se u ministarstvu periodično sastajemo sa predstavnic..
Dejan Jović profesor je međunarodne politike na Fakultetima političkih nauka u Zagrebu i Beogradu i jedan od vodećih stručnjaka po ovom pitanju u zemljama bivše Jugoslavije. Na izborima za Evropski parlament koji se održavaju u nedelju 26. maja, nalazi se na listi Samostalne demokratske srpske stranke kao nestranačka ličnost. U organizaciji osječkog pododbora Prosvjete održao je predavanje na temu „Evropa i mi. Kako dalje?“ što je i bio povod za ovaj razgovor.
Kako vidite ulogu jednog Srbina iz Hrvatske u Evroparlamentu?
– Kao prvo bila bi veoma važna poruka da se to desi jer bi pokazalo da je ta zajednica, koliko god je izgubila u zadnjih trideset godina mnogo svoje moći i snage, u stanju da postigne neki značajniji uspeh. Mislim da bi to ohrabrilo zajednicu nakon svih tih burnih godina. Sa druge strane, za Hrvatsku bi to takođe bilo dobro jer bi se ona pokazala kao zemlja u kojoj je to moguće, pogotovo nakon poslednjih dešavanja u vidu šaranja plakata, poruka i govora mržnje i razn..
Ovogodišnja epidemiološka situacija zahtevala je promene pa je osim izmenjenog datuma i sadržaja promenjen i način održavanja „Milankovićevih ciklusa“. Umesto na datum kada je naučnik rođen, ovogodišnji 13. Ciklusi održani su 11. decembra, dan uoči godišnjice smrti ovog astronoma, geofizičara, klimatologa, matematičara, pronalazača i književnika.
– Trinaesti Milankovićevi ciklusi održavaju se u neuobičajeno vreme i na neuobičajen način. Početkom godine planirali smo sasvim drugačiji sadržaj, kombinaciju naučno-kulturnih sadržaja unutar same kuće i u dvorištu. Prisiljeni smo da to pomerimo i održimo u kombinaciji realnog i virtuelnog programa uoči godišnjice Milankovićeve smrti. Sutra se navršava 62 godine od njegove smrti. Program smo pojednostavili i osmislili ga tako da se obeleži stogodišnjica objave Milankovićeve „Matematičke teorije klime“ – objašnjava direktor Kulturnog i naučnog centra Milutin Milanković Đorđe Nešić.
Fedor Mesinger dobitnik Zlatne medalјe Milankovićevh ciklusa..