U prostorijama osječkog pododbora SKD-a „Prosvjeta“ izložena su 32 umetnička dela inspirisana motivima Baranje. Izložbu je otvorio i radove predstavio likovni kritičar profesor Pero Matić.
– Kolonija nosi ime poznatog srpskog slikara Petra Dobrovića iz Mađarske. Reč je o internacionalnoj koloniji jer učesnici dolaze iz svih država u okruženju kao i iz cele Hrvatske. Kolonija je retka po umetničkim vrednostima slika te nosi dominatni motiv i orijentaciju da umetnost nema granica, ona je i multikulturalna i multietnička. Izložbe radova sa ove kolonije bile su organizovane širom Hrvatske pa i tamo gde nema srpske zajednice – priča profesor Matić.
Iz godine u godinu rastao je broj učesnika likovne kolonije i tako je stvoren značajan fond slika od skoro 500 radova. Uglavnom dominira tema pejzaža jer kolonije nikada nisu bile tematski određene. Obično je kao podtema isticana arhitektura Darde.
– Ovo je jedan miks radova sa više saziva ove kolonije koja je ove godine doživela svoj četrnaes..
Letnji meseci u kamenjaru Dalmatinske zagore zbog visokih temperatura, velikih suša i manjka vode, znaju biti suroviji no igde. Čobani svoje ovce zato daju na čuvanje u planinu, gde će im uslovi za opstanak biti bolji. Pre toga slede pripreme, šišanje ili striža, kako to ovde kažu. Šišanje ovaca obavlja se, najčešće, jednom godišnje iako retki ovce šišaju dva puta. Zavisno od vremena i temperatura zraka, striža ovaca počinje od sredine aprila i traje sve do početka juna. Iako je, napretkom tehnologije, i ovaj posao mnogima olakšan zbog pojave električnih šišača, u većini dalmatinskih sela on se većinom obavlja starinski ili primitivno, uz posebne ručne makaze.
– Kod nas u selu se striža ovaca još uvek obavlja ručno. U tu svrhu se koriste odgovarajuće makaze, koje se po pravilu posebno prave upravo za strižu ovaca. To su jednostavne makaze sa dve oštrice, koje se spajaju jednom oprugom, pomoću koje se oštrice rastavljaju. Stiskanjem oštrica one se spajaju i na taj način odsecaju deo po..
Razgovor sa Brankom Kuzmanovićem (72) dogovoren je još zimus, ali čekali smo da dođe lepše vreme, a kada se to konačno dogodilo desila se i ova nesreća sa pojavom virusa koji je zaustavio ne samo nas, nego i ostatak sveta i samo je potvrdilo njegove reči da su planovi jedno, a realnost ipak nešto sasvim drugo.
Lepo vreme bilo nam je potrebno zbog izlaska na Dunav jer Branko je imao želju da nam dočara zašto je veliki ljubitelj ove reke i njenih čari zbog čega je počeo da gradi i lađe, a jednom takvom i sam krstari ovom rekom čije obale poznaje kao vlastiti džep.
– Sve što radim podređujem tome da negde krajem aprila svojim brodićem krenem na put prema Đerdapu. Pojava ovog virusa me sada malo omela u tome pa sam sve morao da prolongiram za kasnije. Taj put je ranije uglavnom trajao 60-70 dana jer smo pravili jedan krug do Đerdapa Banatom i Bačkom, Savom, Dravom, Tisom, Moravom, Mlavom. Na tim rekama se zadržavamo i tako pređemo oko 1400 kilometara. Ceo taj put sada obavim za 25 do 30 ..
Učenici koji su na međužupanijskim i državnim takmičenjima osvojili neka od prva tri mesta, na poklon su od ZVO-a dobili Pravopis srpskog jezika. Priznanja su im uručili predsednik ZVO-a Srđan Jeremić i predsednica odbora za obrazovanje ove institucije Milica Stojanović koja je rekla da im možda ovaj poklon pomogne da osvoje nagrade i iz srpskog jezika.
– Ono što je bitno je da okupimo naše talentovane učenike i da im ukažemo na značaj koje Zajedničko veće opština pridaje njima kao pripadnicima srpske zajednice koji su odlučili da se školuju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Ta deca su budućnost srpske zajednice i oni će u narednom periodu biti dobri studenti – kaže Srđan Jeremić.
On je u svojoj izjavi rekao da je njegova želja da se ta deca jednoga dana i vrate na područje na kojem ZVO deluje, da tu žive i tako izgrađuju kvalitetniji život pripadnika srpske zajednice, ali i svih ostalih s tog područja.
– Naša je želja da sledeće godine bude još i više nagrađene dece i da ovako ..
Optužnica je podnesena Opštinskom sudu u Šibeniku, a 15 počinilaca se tereti za nasilničko ponašanje, nanošenje povreda i oštećenje stvari, a to sve napravljeno je iz mržnje prema Kaznenom zakonu. Podsetimo, za vreme trajanja utakmice kvalifikacija za Ligu šampiona u kojoj je igrala beogradska Crvena zvezda dogodila su se dva napada, od kojih je jedan bio na goste kafića u Uzdolju kraj Biskupije.
Prema saopštenju Opštinskog državnog tužilaštva u Šibeniku mladići su 21. avgusta ove godine oko 22:15, zajedno i dogovorno, s više automobila došli do ugostiteljskog objekta u Uzdolju (opština Biskupija) znajući da se u njemu nalazi veći broj građana srpske nacionalnosti koji prate televizijski prenos fudbalske utakmice između Crvene zvezde i švajcarskog Jang Bojsa, s ciljem da se s njima obračunaju kao građanima srpske nacionalnosti i navijačima kluba iz Srbije.
Tereti ih se da su potom, svi maskirani fantomkama, majicama i maramama te s raznim drvenim i metalnim predmetima, štapovima i ma..
Za vukovarske Srbe svaki 18. novembar već godinama je dan kada je bolje da ih nema na ulicama grada jer u njega, osim onih mirnih ljudi koji su tu zaista došli kako bi izrazili svoje duboko poštovanje za hrvatske žrtve koje su ovde pale 1991. godine, sa svih strana dolaze i oni kojima je to prilika da na razne načine pokažu koliko su im Srbi mrski i da malo podignu međunacionalne tenzije.
Do sada bar nije zabeleženo da se išlo dalje od crnih majica, šalova i zastava sa HOS-ovim grbom koji u sebi ima i ustaški pozdrav, ali dan uoči vukovarske kolone prekoračena je i ta granica.
Poručio Srbima da se sele iz grada
Naime, vukovarskom proti Saši Kuzmanoviću nepoznata muška osoba telefonom je uputila uvredljive reči i pretnje te „naredbu“ svim Srbima da se sele iz ovog grada.
– Na telefon se nisam javio ja nego moja supruga, a prvo pitanje tog gospodina je bilo da li je dobio Srpsku pravoslavnu crkvu u Vukovaru. Nakon što je dobio potvrdan odgovor, nepoznati muškarac počeo je da vređa i d..
Župan Vukovarsko-sremske županije Božo Galić primio je devetog decembra delegaciju predstavnika srpske zajednice koju su činili zamenik župana Đorđe Ćurčić, predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić i predsednik županijske organizacije SDSS-a i načelnik opštine Negoslavci Dušan Jeckov. Budući da se bliži kraj 2020. godine, bila je ovo prilika da se analizira učinjeno tokom ove godine, ali i da se naprave dogovori o pomoći srpskoj zajednici u godini koja je pred nama.
Dosadašnja saradnja je ocenjena kao korektna budući da nije izostala dogovorena pomoć županije opštinama u kojima srpska zajednica čini većinu i nosi vlast vezano za infrastrukturne projekte, a županija je ispoštovala dogovor i oko pomoći u radu Zajedničkog veća opština, Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije kao i većeg broja udruženja koja okupljaju pripadnike srpskog naroda na području županije. Dogovoreno je da će se ovakva praksa nastaviti i tokom 2021. godine te će se pokušati i povećati ..
Rano ujutro na Badnji dan ide se po drvo badnjak. Tako je bilo i ove godine u brojnim mestima, a jedno od njih bio je i Bolman u Baranji.
Foto: Fejsbuk, parohija Bolman
Svetu arhijerejsku liturgiju u hramu Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu služio je episkop pakračko-slavonski Jovan uz sasluženje mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija.
Foto: Mitropolija zagrebačko-ljubljanska
Mitropolit Porfirije i episkop Jovan prisustvovali su potom na božićnom prijemu koji je organizovalo Srpsko narodno vijeće. Na prijemu su se tradicionalno okupili predstavnici društveno-političkog života Srba u Hrvatskoj, kao i predstavnici Vlade i Sabora RH.
Božićni prijem SNV-a
Nakon jutarnje liturgije pravoslavni vernici okupili su se na riječkom korzu gde je podeljeno hiljadu porcija posne hrane. „Badnjak na korzu“ održan je po deseti put, a prisustovali su i verski i politički predstavnici srpske zajednice.
Foto: Fejsbuk, Samostalna demokratska srpska stranka
Najveći broj vernika tradicionalno se ok..
Ova dobrotvorna akcija nosi naziv „Moja kuća – moj dom“, a cilj joj je da se prikupe novčana sredstva za obnovu kuće 37-ogodišnjeg Moravičana Bogdana Petrovića koja je stradala u noći 6. aprila usled neispravnih elektronskih instalacija.
– Bogdan je izuzetno vredan čovek i cenjen u mestu, pobegao je kroz prozor kuće, a sve mu je izgorelo. Srpsko narodno veće mu je odmah drugi dan poslalo pomoć od 3.000 kuna kako bi imao za osnovne životne potrebe. Sada kada smo uspeli da pokrenemo i humanitarnu akciju, svi su se uključili, od Srpskog narodnog veća pa do nas iz Veća srpske nacionalne manjine Grada Vrbovskog – priča predsednik VSNM-a Grada Vrbovskog Milan Vukelić.
Bogdan je inače živeo sa majkom koja, na sreću, te noći nije bila u kući. Spasio se ponevši sa sobom samo osnovne stvari koje je u brzini uspeo da skupi. Sada živi u kući koju mu je ponudio rođak.
– Nisam povređen jer sam na vreme izašao iz kuće. Zapalio se priključni kabl koji dolazi na kuću sa stupa koji je već dugo bio po..
Organizator komemoracije bilo je Veće srpske nacionalne manjine opštine Borovo koje gotovo od svog osnivanja organizuje ovaj parastos svake godine 15. septembra, na dan kada je najviše meštana Borova stradalo tokom proteklog rata.
– Vreme prolazi, svet se menja, a mi smo ostali zaleđeni u devedesetim godinama prošlog veka. Ništa ne može nadoknaditi gubitak bližnjih, sećanja na teške trenutke uvek su sveža. Zato je potrebno da imamo razumevanja za porodice žrtava, da ih vidimo, čujemo i da im pomognemo koliko je u našim mogućnostima. Nažalost, još uvek je srpska zajednica kolektivni krivac za raspad Jugoslavije, a civilne žrtve srpske nacionalnosti ne postoje. Naši životi, bez obzira na godine, spol kao i naša imovina su tretirani kao legitimni vojni ciljevi, civili su proterivani, imovina pljačkana i paljena. Nikad nismo čuli šta je preduzela mlada hrvatska država da zaštiti hrvatske državljane srpske nacionalnosti. Živimo i dalje sa nadom da će se savremeno hrvatsko društvo oslobodit..