Pravo na novčanu pomoć za akademsku 2019/2020. godinu iz budžeta ZVO-a u iznosu od 2.000 kuna ostvarilo je 28 studenata koji su zadovoljili uslove iz konkursa raspisanog u januaru ove godine. Ovo je prvi put da ZVO na ovaj način pomaže studente pripadnike srpske zajednice. Predsednik Srđan Jeremić istakao je značaj i kontinuiranu podršku koju ova institucija pruža predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom obrazovanju na srpskom jeziku i pismu te da je odlukom Skupštine ZVO-a finansijska podrška prvi put usmerena i ka studentima pripadnicima srpske zajednice koji se obrazuju na fakultetima u Republici Hrvatskoj i Republici Srbiji.
– Do sada smo pomagali studentima srpske nacionalnosti prilikom upisa na fakultete u Srbiji po afirmativnim merama, obezbedili smo i određeni broj smeštaja u studentskim domovima te pomagali u stručnom osposobljavanju nakon studija, ali odlučili smo se da pružimo i konkretniji vid pomoći. Za ovu svrhu izdvojili smo 70.000 kuna dovoljnih za dodelu 35 jed..
Kroz Raškoviće teku Radljevac i Butižnica, dve rečice zahvaljujući kojima se uvek moglo živeti i preživeti, čak i u vreme sušnih godina. Ono čega će se Raškovićani uvek dotaći pri svakom malo sadržajnijem razgovoru, a nakon isticanja plodova koje uspešno uzgajaju, jeste činjenica kako su pripadnici njihovog plemena došli sa Peštera i naselili ovaj kraj koji se i danas po njima zove.
Jedan od vremešnih i mudrijih među njima je i Cvijo Rašković koji, kako i sam zna reći, više voli da radi nešto korisno nego da priča.
– Među prvima se ovde doselio jedan knez Rašković sa svojima. Došavši ovde u Dalmaciju, u Knin, zatekao je Mlečane na tvrđavi. Kako su došli sa novcem, kupili su jedan deo zemlje i nastanili se ovde. Ovo je jedno od privredno bolje stojećih sela u kojem se ljudi fino slažu, ali još bolje rade. Oni koji su se prvi doselili orali su kamen, ali hleba imali, zahvaljujući čemu su i opstali. Najčešće se bavilo poljoprivredom, stočarstvom, ali i pleterom po kojem je čitav kraj po..
Članovi srpskih kulturno-umetničkih društava sa prostora istoka Hrvatske imali su, i ove godine, priliku da unaprede svoj rad te usavrše umetničke koreografije i umetničke nastupe. Seminar koji organizuje Zajedničko veće opština pod nazivom „Škola folklora“ omogućio je učesnicima nova saznanja i praktičan rad iz oblasti primene tradicionalnog pevanja u koreografisanom folkloru te srpski vokalni dijalekti i nematerijalno kulturno nasleđe.
Predavač je bila poznati etnomuzikolog i profesor na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu dr Sanja Ranković.
– Baviću se dominantno pevanjem Srba koji su se iselili iz Hrvatske u Srbiju sa područja Banije, Korduna i zapadne Slavonije. Bavićemo se i temama prezentacije pevanja na sceni te srpskim vokalnim dijalektima na srpskom etničkom prostoru. Pevanje je bitno, jer pre svega održava jezik naroda. Ovde u regionu je lakše, jer svi sa prostora bivše Jugoslavije govore slične jezike, ali je mnogo teže sa Srbima u dijaspori. Tu se pevanje pokazuje ka..
Među prvim merama zaštite od širenja zaraze izazvane virusom Korona u Hrvatskoj je prekinuta redovna nastava. Zadnji dan kada su u učionicama škola i fakulteta održana predavanja bio je petak 13. a već u ponedeljak pokrenuta je onlajn nastava. Veoma brzo i za mnoge iznenađujuće efikasno otvorene su virtuelne učionice i započet je novi način obrazovanja.
Paralelno sa virtuelnom nastavom u školu na daljinu uključene su i televizije. Na Trećem programu HRT-a od 8 časova nastava se održava za učenike od 1. do 4. razreda osnovnih škola, a učenici viših razreda osnovne škole te srednjoškolci nastavne sadržaje mogu da prate i putem Sportske televizije.
Ministarstvo nauke i obrazovanja veoma uspešno i samo sa manjim poteškoćama odgovorilo je do sada najvećem izazovu i što je najvažnije omogućilo nastavak nastave bez prekida. Što se tiče opreme potrebne za pohađanje školskih časova na daljinu, svi učenici 5. i 7. razreda osnovne škole imaju tablet-računare koje je Ministarstvo nabavilo u sklo..
Navikli smo da na modnim revijama gledamo najnovije trendove u svetu mode, pa čak i neke futuristički dizajnirane kreacije. Organizatori Revije narodnih nošnji ovoga puta su nas vratili u prošlost i pokazali kako su se oblačili naši preci, bilo da su živeli u selu ili u gradu.
– „Koreorevija“ koja je bila održana pre dve godine se razlikuje od ove Revije narodnih nošnji, po tome što je bila prikazana kroz klasične koreografije, odnosno igru i ples. Ovo danas je jedna klasična modna revija narodnih nošnji s obzirom na to da „Sloga“ ima veliki broj nošnji u svom fundusu. Ovde prikazujemo 18 muških i ženskih kompleta koje su naši preci nosili korz prošlost. Naravno da mi toga imamo još, ali program bi onda duže trajao pa smo malo skratili – priča predsednik KUD-a „Sloga“ Branislav Bijelić.
Ovo je još jedan u nizu događaja u okviru „Festivala mladih“ koji se održava treću godinu za redom, ali i obeležavanja stote godišnjice ovog vukovarskog KUD-a. Na vukovarskom području ovo je jedan pri..
Tema ovogodišnjeg skupa bili su srpsko-hrvatski odnosi od stvaranja Jugoslavije do danas (1918–2018) dominantni državni narativi i kultura sećanja u Srbiji i Hrvatskoj, ali i privredni oporavak ruralnih povratničkih sredina. Glavna sesija skupa, na kojoj su učestvovali naučnici iz regije i politički predstavnici manjinskih stranaka iz Hrvatske i Srbije, održana je 23. avgusta u mesnoj školi u Golubiću. Predsednik Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada (CHDR), istoričar Darko Gavrilović rekao je da su zlonamerni političari „jedno vreme zla pretvorili u sto godina mržnje“.
Prema njegovim rečima, regionu je potrebna takva struktura vlasti koja ima kapacitet razvijanja strategije partnerskih odnosa i takav ekonomski model koji će razbiti lične novčane interese između politike i ekonomskog sektora i prestati da osiromašuje građane do tog nivoa da postaju „obični poslušnici“.
– Da biste potpaljivanjem mržnje držali vlast u svojim rukama jer ne želite društveno odgovornom..
U Mramornoj dvorani vukovarskog Gradskog muzeja 1. jula Kamerni mešoviti hor Vukovarskog srpskog pevačkog društva „Javor“ održao je koncert horske muzike. Hor je izveo dela klasičnih i savremenih kompozitora pravoslavne duhovne muzike, a nakon što je prošle godine ovaj hor održao Velikoposni koncert ovo je njihov drugi samostalni, pokazalo se, i veoma uspešan nastup.
– Rešili smo da smanjimo učešća po raznim manifestacijama i da na polovini godine održimo samostalni koncert na kome ćemo predstaviti naš godišnji rad. To smo učinili zbog toga što su ljudi danas opterećeni borbom za svoju egzistenciju i zbog toga se nalaze u velikim obavezama. U našem horu imamo profesora, nastavnika, veroučitelja, sveštenika, studenata i učenika, dakle, veoma raznolik sastav i po starosnom dobu i po zanimanjima i zato je jako teško raditi na više različitih strana. Morali smo da smanjimo broj nastupa upravo zbog toga da bismo mogli da organizujemo ovakve, isključivo naše, koncerte kako bismo ljudima pok..
U julu prošle godine promenjen je Zakon o odgoju i obrazovanju koji je omogućio državi da obnavlja lokalne škole čime su, kako je najavljeno, stvorene pretpostavke da konačno bude obnovljena i Osnovna škola „Nikola Andrić“ u Vukovaru koja je jedina neobnovljena škola u ovom gradu. Već od prvog dana ove školske godine, nastava za dvestotinak učenika koji pohađaju ovu školu organizovana je u susednoj školi „Antun Bauer“, međutim radovi na obnovi OŠ „Nikola Andrić“ nisu započeli iako se postojeća školska godina polako bliži svom kraju.
Obećanja o obnovi ove škole daju se već godinama tako da ne čudi ni što ona od prošle godine, kada je i sama ministarka obrazovanja rekla da se nada da će radovi početi do kraja godine, nisu ispoštovana. Iz Ministarstva nauke i obrazovanja saznajemo da je upravo proveden postupak prethodnog savetovanja sa privrednim subjektima te da je objavljen postupak javne nabave za izvođenje radova.
– Ministarstvo je osiguralo svoj deo potrebnih sredstava za sufinans..
Svečana akademija privukla je vernike i uvažene goste koji su svojim dolaskom pokazali veliku količinu kolektivne svesti za aktuelnim značenjima pravoslavnog hrišćanstva u srpskom kontekstu, ali i šire od toga.
Na početku sabranja izvedena je „Stihira srpskim svetiteljima“ u interpretaciji Georgija Kovačevića. Iako ova stihira nije deo bogoslužbenog repertoara ista se peva kao pričasna pesma na praznike koji su posvećeni srpskim svetiteljima.
Svečanu akademiju otvorio je paroh iz Kneževih Vinograda Stevan Kuveždanin koji je prisutne podsetio na ono što za Srpsku pravoslavnu crkvu znači ovaj veliki i vredan jubilej. Govoreći o osam vekova autokefalije Srpske pravoslavne crkve Kuveždanin je govorio o događaju samostalnosti i osmovekovnom doprinosu Srpske pravoslavne crkve istoriji, teologiji i kulturi srpskog naroda.
Kuveždanin je posebno naglasio da je Srpska pravoslavna crkva najstarija srpska kuća i jedina institucija koja je iskristalisala i očuvala srpsko duhovno i nacionalno bić..
Teško detinjstvo, siromašni uslovi i borba za opstanak Srba vrličkog i cetinskog kraja, Vladimira Marinka često su trgali od roditeljskog doma i rodnog sela. Često i nevoljno je odlazio, prvo da bi se školovao, završio zanat, odslužio vojni rok, pronašao posao. Sa radošću i setom uvek se vraćao tamo gde je svega bilo malo, samo zadovoljstva i osećaja pripadnosti neuporedivo više nego na bilo kojem drugom mestu pod Suncem.
O svom kraju uvek je, kaže, pričao samo najlepše, prisećajući se vrednih i čestitih ljudi, sloge među njima i njihovog načina života u teškim uslovima. To ga je, ističe, nosilo i vodilo, teralo da izdrži i uspe na svom životnom putu, često prisećajući se majke i teškog života, neimaštine sa kojom se nosila podižući njega i njegovu braću.
– Za svoj kraj sam uvek i svuda govorio da je to najlepši deo ove zemlje, iako sam imao priliku da proputujem sve države nekadašnje Jugoslavije pa da stignem i do Amerike, ali to ne znači da je i život ovde bio lak. Mladost je bila ..