Osnovni cilj posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti i proslavljenje Boga i Njegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela i umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenja svih jevanđelskih vrlina. Zato Sveti Vasilije opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela.”
Postoje četiri višednevna posta tokom godine, ali je Vaskršnji ili Veliki Post najznačajniji, jer prethodi prazniku Vaskrsenja Hristovog. Osim što je najznačajniji, Vaskršnji Post je nasjtrožiji, ali i najduži.
– Veliki Post je najvažniji post u našoj Crkvi. On je i po trajanju najduži. Naziva se i Sveta Četrdesetnica, zato što sam post traje četrdeset dana, na šta se nadovezuje još jedna sedmica, koja se naziva Strasna sedmica. Po strogosti on je i najstrožiji. Ako pratimo ustav Crkve – tipik, videćemo da se posti suhojedenijem ili na vodi tokom nedelje, a subotom i nedeljom, kada se služi Sveta Liturgija, koristi se i ulje. Riba se jede samo na dva velika praznika, to su Blagovesti Presvete Bogorodice i Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, odnosno Cveti, Cvetna nedelja – ističe protojerej Savo Majstorović, paroh kninski i profesor u Bogosloviji „Sveta Tri Jerarha“ u manastiru Krka.
Istinski post je promena sebe
U vreme posta potrebno je da više hranimo svoju dušu molitvom i rečju Božijom nego li svoje telo hranom i telesnim uživanjima. Tako su činili i starozavetni proroci pre nas.
– Istinski post se ogleda u tome da izmenimo sebe. Gospod nas uči u Jevanđelju da se zli duhovi izgone jedino postom i molitvom. Ne trebamo se starati samo o tome da telesno postimo, nego prvenstveno duhovno. To je primarni post i on ima preimućstvo u odnosu na telesni, a u stvari telesni post nam pomaže da bolje duhovno postimo. Dakle, post nam je dat da jačamo svoju volju, da bismo mogli živeti u dobru, da možemo mekšati svoju dušu i svoje srce prema drugim ljudima, da budemo blagi i krotki, da budemo strogi prema sebi, a blagi prema drugima. Gospod Hristos nam je dao primer u svemu. On je došao na reku Jordan i krstio se. Znači, krštenjem se ulazi u Carstvo Nebesko. Gospod se krstio u Jordanu, iako nije imao potrebu za tim, jer On je Spasitelj, Bogočovek. Zato Sveti Jovan Krstitelj kaže: „Ti treba mene da krstiš, a ne ja Tebe“. Gospod mu odgovara da treba ispuniti svaku pravdu, ono što su prorokovali starozavetni proroci. Potom vidimo da Gospod Hristos, posle krštenja u reci Jordan, ide u pustinju. Posti četrdeset dana, ništa ne jedući i ne pijući. To je taj put, put u večni život.
– Gospod se često povlačio od svojih učenika i ostalih ljudi da bi se molio Ocu svome. Dakle, Gospod nam je obrazac života, „On je put i istina i život”, te zato kažemo da nas je Gospod Isus Hristos obnovio. On nas je preporodio ili kako kaže Sveti Jovan Damaskin: „On nas je presazdao“. Sve je Hristos učinio za nas i On je prvi u svemu. On je večni arhijerej i dobri pastir, a mi, hrišćani, treba da slušamo glas Njegov i da idemo za Njim. Post nas svemu tome uči i vodi nas ka susretu sa Vaskrslim Gospodom. Dakle, Vaskršnji Post je priprema za Vaskrs, a Vaskrs nije samo jedan od praznika Gospodnjih. On se u crkvenim himnama naziva „Praznikom praznika”, jer je on po svojoj suštini praznik iznad svih ostalih praznika, jer kako nas uči Sveti Apostol Pavle: „Ako Hristos nije vaskrsao, onda je uzalud propoved naša, onda je uzalud vera naša”. Gospod nas je svojom krsno – vaskrsnom žrtvom iskupio, svojom slobodom, svojim čovekoljubljem, darujući nam život večni – kaže nam otac Savo Majstorović, ističući vekovni smisao Vaskršnjeg ili Velikog Posta.
Post nezamisliv bez molitve i pričešća
Crkva u vreme postova podstiče svoje vernike na usrdniju molitvu kako u hramovima, tako i u ličnim molitvama kod kuće. Pristupanje Svetom Pričešću naročito se podrazumeva u vremenu velikih postova. U danima Velikog ili Vaskršnjeg posta neizostavno je pričešće vernih, po mogućnosti na svakoj Svetoj Liturgiji, jer pričešće nije ništa drugo do sjedinjenje sa samim Hristom, Koji je i sam rekao: „Ko jede Telo moje i pije Krv moju stoji u Meni i Ja u njemu“.
Tokom Vaskršnjeg Posta služe se liturgije Pređeosvećenih darova. Ovo bogosluženje svojstveno je samo u danima Velikog posta. S obzirom da se Liturgije Pređeosvećenih darova služe u poslepodnevnim časovima, vernici se nekoliko sati pre početka Liturgije uzdržavaju od hrane i pića, kako bi što dostojnije pristupili Svetoj Čaši. Hrišćani svih vremena treba da sav svoj život usmere ka Hristu, što je nezamislivo bez Svetog Pričešća. Pričešću treba pristupati kada god je to moguće, čak i onda kada vladaju epidemije, jer, kažu u crkvi, neopravdan je strah i izraz maloverja da ćemo putem pričešća biti i sami zaraženi.
S obzirom na to da se Veliki Post sastoji od Svete Četrdesetnice i Strasne sedmice, neophodno je poslednjih sedam dana posta intenzivirati molitveni život. Post je nezamisliv bez pričešća, a duši je svakodnevno potrebna molitva. Zato je period Velikog Posta istinsko vreme za duhovnu obnovu svakog hrišćanina.
The post Sveta četrdesetnica – najstrožiji i najduži post pravoslavnih hrišćana appeared first on srbi hr.
