Nakon sastanka Dragana Jeckov je stranačkoj informativnoj službi prenela ključni stav da Agencija za nauku i visoko obrazovanje nije donela nikakvu odluku o nepriznavanju diploma iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
– Naglašeno je da Agencija sarađuje sa Komisijom za akreditaciju i ocenu kvaliteta iz Srbije i Agencijom za razvoj visokog obrazovanja i osiguranja kvaliteta iz BIH u cilju uređenja sistema i očuvanja kvaliteta studijskih programa kojim će se garantovati kompetentnost i osposobljenost za tržište rada i daljnje obrazovanje – istakla je Jeckov i dodala da na osnovu navedenog predlažemo da zainteresovani studenti i njihovi roditelji kontaktiraju Agenciju i provere akreditaciju visokoškolske ustanove u koju planiraju da se upišu.
– Ta praksa je i do sada trebalo da se poštuje i tu nema ništa sporno. Da li neka visokoškolska ustanova ima akreditaciju zainteresovani treba da provere i u samoj ustanovi, a isto mogu da urade i u našim institucijama poput Zajedničkog veća opština – na..
Čedomir Višnjić rođen je 1960. u Ogulinu. Završio je osnovnu školu u rodnom selu Donjim Dubravama, gimnaziju u Ogulinu, a Fakultet političkih nauka u Zagrebu. Radi u Ministarstvu kulture RH, a bio je predsednik SKD „Prosvjeta“ od 2002. do 2016. godine. Do sada objavio knjige: „Kordunaški proces“ (1997), „Srbi u Hrvatskoj 1918-1941“ (2000), „Partizansko ljetovanje“ (2002) i „Srbobran, 1901-1914“ (2013). U ovom intervjuu Višnjić govori o motivima koji su ga inspirisali za novu knjigu.
Zašto vaša nova knjiga nosi naslov ‘Vreme sporta i razonode: Titina Hrvatska i njeni Srbi 1951.-1971.’? Šta ste njime hteli da poručite?
– Naslov i podnaslov zapravo čine jednu celinu bez obzira na izvesnu distinkciju među njima, kako bi se to lepo reklo. Vreme sporta i razonode, kao što znaju oni stariji, je naziv jedne emisije Radio Beograda iz tog perioda i on pokušava da postigne dvostruki cilj. Da ukaže na značaj i ulogu sporta kao prostora na koji se koncentrisala politička energija masa i dela elit..
Dane medijske pismenosti pokrenuli su Agencija za elektroničke medije i Kancelarija UNICEF-a za Hrvatsku, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i Ministarstva znanosti i obrazovanja, u saradnji sa brojnim partnerima i medijskim kućama.
– Za naše đake pripremili smo tri radionice. Prvu smo nazvali „Informatička i informacijska pismenost”, drugu „Pojmovnik medijske kulture”, a na trećoj bi uz pomoć profesionalnih novinara naši učenici iz prve ruke saznali nešto više o vrstama novinarskih formi i o postupku izrade jednog televizijskog priloga. Dane medijske pismenosti na ovaj način obeležavamo prvi put jer je ovo organizovalo Ministarstvo kulture Republike Hrvatske uz pomoć inostranih fondova koji žele da naše mlade što bolje obrazujemo i uputimo u nove informacione tehnologije, da im ukažemo na sve mogućnosti koje one pružaju, ali i na opasnosti koje nam od njih prete – objašnjava profesor srpskog jezika Aleksandar Kovačević koji i sam učestvuje u ovom školskom projektu.
Internet..
Ovaj manastir spada u red tri najznačajnija dalmatinska manastira. Pored Krupe i Krke, koji su sagrađeni nešto ranije, istorija manastira Dragović takođe započinje u 14. veku. Nepunih stotinu godina nakon izgradnje prvobitnog manastira, Turci su ga opustošili 1480. godine, što je u izvesnoj meri predodredilo njegovu stradalnu istorijsku sudbu.
Nakon turskog pustošenja, manastir je bio pust dvadeset godina. Potom je obnovljen, da bi 1590. godine ponovo ostao pust punih sedamdeset godina, jer su ga monasi napustili zbog gladi, ali i neprestanih turskih upada.
– Prvobitni manastir Dragović je sazidan 1395.godine, neposredno posle kosovske bitke kada Srbi, bežeći pred Turcima naseljavaju ove krajeve Dalmacije. Od tog manastira danas su ostali samo temelji potopljeni u jezeru Peruča, koji se vide povremeno leti kada se smanji nivo jezera. Iz perioda samog nastanka manastira nemamo mnogo pisanih podataka ali se zna da je sazidan pored rečice Dragović po kojoj je, pretpostavlja se, dobio i ..
Proteklih dana ponovo smo u Hrvatskom saboru imali priliku da čujemo zajedljivu opasku jednog od zastupnika upućenu zastupnici SDSS-a Dragani Jeckov na račun jezika kojim govori nakon što je postavila svoje zastupničko pitanje. Ovaj put to je učinio Hrvoje Zekanović iz stranke Hrast. Zekanović je naravno samo jedan žir u Hrast-ovom lišću, odnosno stranke koja pretenduje da postavlja moralne okvire ne samo za pripadnike svoje partije nego i za sve druge.
U svom programu Hrast posebnu pažnju posvećuje srpskoj nacionalnoj manjini za koju tvrdi da ima više prava od svih ostalih. Toj stranci smetaju i tri sigurna mesta u Saboru za Srbe jer se, kako kažu, „pripadnici srpske manjine u velikom broju pojavljuju i na listama levo orijentisanih i često projugoslovenskih stranaka i na taj način ulaze u hrvatski parlament.“ Zato i ne čudi što je jezik kojim neko govori u Hrvatskom saboru pod posebnom lupom tih puritanaca.
Ali da vidimo koje su to srpske reči koje su Zekanovića isprovocirale da z..
Boris Milošević rođen je 1974. u Šibeniku. Završio je Pravni fakultet u Rijeci. Na dužnost saborskog zastupnika Boris Milošević stupio je u oktobru 2016., a u međuvremenu je postao i predsednik Kluba zastupnika Samostalne demokratske srpske stranke.
I ove godine imali smo tri kolone sećanja u Jasenovcu. Možete li da nam objasnite činjenicu da sa jedne strane srpski predstavnici učestvuju u saborskoj većini, a sa druge strane, zajedno sa predstavnicima jevrejske zajednice i antifašista, bojkotuju komemoraciju kojoj je pokrovitelj taj isti Sabor?
– Opet je nažalost došlo do tri komemoracije zbog bojkota od strane naroda žrtava što je pokazatelj, da kada se jednom neka jako bitna stvar u društvu naruši, koliko je onda teško to narušeno poverenje popraviti. Država do sada nije postigla da se to narušeno poverenje vrati iako su učinjeni neki pozitivni pomaci. Ploča je maknuta iz Jasenovca, ali je samo premeštena na drugo mesto. Za nas je pozdrav „za dom spremni“ neprihvatljiv u bilo kojem ..
Internet portal Srbi.hr novi je medijski projekat u okviru Odbora za informisanje Zajedničkog veća opština iz Vukovara, pored časopisa Izvor koji izlazi od 2006. godine i televizijske emisije „Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema“ koja se emituje na Radio-televiziji Vojvodine, satelitskom programu Radio-televizije Srbije i Radio-televiziji Republike Srpske.
Portal je pokrenut 2018. godine...
Značajnu ulogu u ekološkom osveštavanju dece i stanovništva u opštini Erdut ima Komunalno preduzeće „Čvorkovac“, tokom čitave godine brojnim aktivnostima, konkursima i edukacijama oni povezuju i obrazuju sve starosne grupe stanovništva.
Ove godine, 20. aprila, povodom Dana planete Zemlje organizovano je niz radnih akcija kojima su radnici „Čvorkovca“ zajedno sa decom uredili javne površine u svim naseljima opštine i još jednom podsetili na značaj razvrstavanja otpada i recikliranja.
– I ove godine smo u saradnji s našom decom, osnovnim i srednjom školama te vrtićima, napravili jednu radnu akciju u kojoj su nam se deca priključila u prikupljanju otpada, učeći o tome šta treba staviti u spremnike na zelenim ostrvima i kako razvrstavati otpad na mestu nastanka, dakle u njihovim domovima, a pridružili su nam se i u sađenju cveća. To je nešto što je već tradicionalno, ovaj dan obeležavamo na način da omogućimo da deca učestvuju u akcijama u svim naseljima opštine i naravno da imaju korist..
Markušica je i ove godine bila domaćin Smotre dečijeg folklora i običaja. Na manifestaciji su, sem domaćina, nastupila još četiri društva iz Trpinje, Bršadina, Ostrova, Dalja i Bijelog Brda. Bila je to prilika da najmlađi folkloraši na sceni u markušičkom Domu kulture pokažu šta umeju.
– Ovo je druga godina da organizujemo ovu smotru i s obzirom da se ona prošlogodišnja pokazala kao veoma uspešna odlučili smo da s tim nastavimo. Deca vole da se druže, vole brze i zabavne igre, ali ipak treba krenuti od nekih osnova kako bi stasala u prave igrače. Trudimo se da ih što više okupimo, a ovakve manifestacije su prilika i da pokažu šta su naučili – kaže predsednik markušičkog pododbora SKD Prosvjeta i KUD-a „Srem“, Aleksandar Vukov.
U Markušicu su stigli i mališani iz obližnjeg Ostrova.
– Bili smo ovde i prošle godine i utisci su nam jako dobri. Najmlađi uvek ostanu nekako uskraćeni za gostovanja zato se svakom odlasku van svog sela puno raduju jer festivala ovakve vrste na nema baš mnogo..
Autorka monografije je Svetlana Pešić koja je ujedno i aktuelna predsednica ovog belomanastirskog kulturno-umetničkog društva. U monografiji je obradila poslednjih sedam decenija društva, odnosno period od osnivanja do današnjih dana.
– Društvo „Jovan Lazić“ na samom početku svoga rada imalo je veoma aktivnu dramsku sekciju koja je dobila nekoliko priznanja na prostorima bivše Jugoslavije. Zatim, tamo negde ranih devedesetih godina i poslednjih desetak godina najjače su zapravo folklorne sekcije. Dakle, u samom početku rada društva najaktivnija sekcija društva bila je dramska, a posle se folklorna izdvojila kao ona koja je vodila društvo – istakla je autorka ove monografije Svetlana Pešić.
Rad društva između korica knjiga
U različitim periodima društvo je imalo više ili manje članova, a danas broj aktivnih članova evidentno opada što je svakako posledica iseljavanja stanovništva sa ovog područja. Među njima mnogi su se isticali svojim angažmanom u društvu.
– Za rad društva svakako s..