Desetak dobrovoljaca, mahom članova i simpatizera Samostalne demokratske srpske stranke okupilo se u petak, 27. aprila kako bi uredili zemljište u prigradskom naselju Lipovača na kom treba da bude izgrađena nova pravoslavna crkva.
– Drago nam je da su se ljudi okupili i da nas je poslužilo lepo vreme pa smo sve uradili kako smo i planirali. Zaista nije lepo da zemljište na kom treba da bude izgrađena crkva bude okorovljeno i neuredno. Zato smo odlučili da zasučemo rukave, da očistimo i uredimo taj prostor – objasnio je motive za ovu akciju Srđan Kolar, jedan od volontera, inače i većnik SDSS-a u Gradskom veću Vukovara.
Volenteri su se okupili na poziv Gradske organizacije ove stranke i poručili su da će sličnih akcija biti i u buduće.
Kada jednom bude izgrađena pravoslavna crkva u Lipovači delovaće u okviru Crkvene opštine Bršadin, a ovdašnjim pravoslavnim vernicima omogućiće versku službu u selu tako da neće morati da odlaze u, njima za sada najbliži, hram u Borovo Naselju.
The po..
Desetak dobrovoljaca, mahom članova i simpatizera Samostalne demokratske srpske stranke okupilo se u petak, 27. aprila kako bi uredili zemljište u vukovarskom prigradskom naselju Lipovača na kom treba da bude izgrađena nova pravoslavna bogomolja.
– Nije lepo da zemljište na kom treba da bude izgrađena pravoslavna bogomolja bude okorovljeno i neuredno. Zato smo odlučili da zasučemo rukave, da očistimo i uredimo taj prostor – objasnio je motive Srđan Kolar, jedan od volontera koji je inače i većnik SDSS-a u Gradskom veću Vukovara.
Buduća pravoslavna crkva u Lipovači delovaće u okviru Crkvene opštine Bršadin, a ovdašnjim pravoslavnim vernicima omogućiće versku službu u selu tako da na liturgiju neće morati da odlaze u, njima za sada najbliži, hram u Borovu Naselju.
The post Uredili zemljište na mestu buduće crkve u Lipovači appeared first on srbi hr.
Pačetin su u srednjem veku činila tri naselja: Pačetin, Jordan i Ivanin, i u svakom od njih postojale su crkve. Kasnije se, nakon dolaska Turaka, od ta tri naselja očuvao samo Pačetin. U njemu je pre gradnje današnjeg hrama Prenosa moštiju svetog Nikolaja Mirlikijskog, postojala stara drvena crkva. Po popisu iz 1733. godine u Pačetinu nije bilo sveštenika te je ovu parohiju opsluživao protopop bobotski.
Kako se navodi, u Pačetinu je tada bio samo đakon Jovan Pačetinac „star 20 godina, koji je učio u Dalju kod meštera Jovana i u Ostrovu kod popa Jovana. Rukopoložio ga je prije dve godine vladika Maksim sebiški. Poslije toga je učio kod Manojla u Dalju. Kada bi đakon Jovan naučio još bolje čitati, mogao bi se u svom selu postaviti za sveštenika“.
Po nekim podacima u Pačetinu se nalazio i manastir Svetog Duha iz 14. veka, a ovaj podatak navodi se i u Prvom šematizmu eparhije osečkopoljske i baranjske. Svakako, da je pravoslavnih Srba bilo u ovom mestu i u srednjem veku, ali i da je post..
Prošle godine u sopstvenom izdanju štampana je zbirka pesama Dragoljuba i Đorđa Vojnovića. „Bela mi zastava u ruci“ i „Ima umiranja – smrti nema“ naslovi su zbirki pesama ova dva autora stavljenih u korice jedne knjige.
Na prvoj promociji koja je održana u prostorijama vukovarskog SKC-a govorio je autor prve zbirke, Dragoljub Vojnović, dok je pesme čitao učenik osmog razreda bobotske osnovne škole Jovan Goranović.
– Pesme mog sina sad nisam predstavljao što je sasvim razumljivo jer to je za mene prilično teško, zato sam govorio isključivo o svojima. U zbirci se nalazi njegovih dvadesetak pesama i to su uglavnom misaone pesme – kaže Dragoljub čiji je sin 2001. godine zajedno sa svojom devojkom poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Gaudeamus igitur, Minijature, Polje jadikovo, Rani jadi: amantes – amentes, Familiaris, Ćaknute pesme, naslovi su poglavlja u okiru zbirke „Bela mi zastava u ruci“. Tu se nalazi ukupno 68 pesama.
Pesma mora da se doživi
– Obično se ljudi pitaju kako nastaju pesm..
Otkriće ovog srpskog istorijskog blaga naročito je obradovalo vukovarskog istoričara Borivoja Čalića koji je, to se slobodno može reći, istraživanju Orfelinovog dela posvetio život.
Kada je o kulturno-istorijskom značaju ove knjižice reč on je u potpunom neskladu s njenim fizičkim izgledom jer radi se o brošuri malog formata, štampanoj na 16 stranica. Poslednji poznati primerak izgoreo je 6. aprila 1941. zajedno s celom Narodnom bibliotekom u Beogradu i zaista je bilo malo nade da će se pronaći još neki primerak.
– Reč je o prvom štampanom pesničkom delu u srpskoj književnosti, s punim naslovom Gorestni plač slavnija inogda Serbiji (Tužni plač nekad slavne Srbije). Orfelin je, dakle, bio prvi srpski pesnik koji je štampao svoje stihove. Knjižica je objavljena bez imena autora i na njoj je označena 1761. godina, ali to još uvek nije pouzdano potvrđeno jer postoje različiti problemi u vezi s datacijom venecijanskih knjiga oko čijeg se izdavanja Orfelin brinuo. Tekst pesme, ispevane rus..
Otkriće ovog srpskog istorijskog blaga naročito je obradovalo vukovarskog istoričara Borivoja Čalića koji je, to se slobodno može reći, istraživanju Orfelinovog dela posvetio život.
Kada je o kulturno-istorijskom značaju ove knjižice reč on je u potpunom neskladu s njenim fizičkim izgledom jer radi se o brošuri malog formata, štampanoj na 16 stranica. Poslednji poznati primerak izgoreo je 6. aprila 1941. zajedno s celom Narodnom bibliotekom u Beogradu i zaista je bilo malo nade da će se pronaći još neki primerak.
– Reč je o prvom štampanom pesničkom delu u srpskoj književnosti, s punim naslovom Gorestni plač slavnija inogda Serbiji (Tužni plač nekad slavne Srbije). Orfelin je, dakle, bio prvi srpski pesnik koji je štampao svoje stihove. Knjižica je objavljena bez imena autora i na njoj je označena 1761. godina, ali to još uvek nije pouzdano potvrđeno jer postoje različiti problemi u vezi s datacijom venecijanskih knjiga oko čijeg se izdavanja Orfelin brinuo. Tekst pesme, ispevane rus..
Na prostoru oko novoizgrađenog Doma kulture u Dalj planini, 28. aprila, uživalo se u šarenilu boja, mirisa i ukusa ponuđenih na štandovima s ručnim radovima, slatkim i slanim kulinarskim specijalitetim, medom, vinima, a najviše sadnica cveća te balkonskih i vrtnih ukrasa.
Prošlo je 12 godina od kada je održan prvi Sajam i kada se na istom ovom prostoru okupilo tek nekoliko lokalnih izlagača, a danas se opština Erdut i cela Osječko – baranjska županija ponose ovom manifestacijom koja je postala prepoznatljiva na turističkoj karti dešavanja Hrvatske.
– Mislim da je dovoljno reći da će danas nakon što se završi ovaj sajam krenuti pripreme za sledeći. Mi u svakom od naših mesta imamo jednu veću manifestaciju i svakom selu dajemo mogućnost da pokaže šta ima. Ovaj sajam je na samom početku i bio zamišljen kao prodajno-izložbeno dešavanje na kome naši proizvođači mogu da se predstave i prodaju svoje proizvode, što je u zadnje vreme zaista i ostvareno. Danas je prekrasno vreme, idealno za ra..
Pomenu je prisustvovao i državni sekretar Ministarstva uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak koji je ujedno i kopredsedavajući Međuvladinog mešovitog odbora Srbije i Hrvatske za unapređenje položaja manjina. To je prvi put da na pomenu stradalim zapadnoslavonskim Srbima prisustvuje i jedan državni funkcioner iz Republike Srbije.
Pored Bošnjaka u Okučanima je bila i saborska zastupnica Dragana Jeckov uz lokalne funkcionere, zamenika gradonačelnice Pakraca Nikolu Ivanovića, zamenika načelnika Okučana Sinišu Martinovića i zamenicu načelnika opštine Dragalić Ranku Milojković.
U ime Srpskog narodnog veća liturgiji je prisustvovao njegov potpredsednik Saša Milošević. Bili su tu i predsednik Veća srpske nacionalne manjine Brodsko-posavske županije Dušan Nogić sa delegacijom ovog veća kao i delegacije VSNM-a Okučana, Dragalića, Nove Gradiške, Pakraca, Slavonskog Broda i dr.
Nakon Liturgije, istaknuta je nada da će u dvorištu crkve u Okučanima konačno biti podignuto odgovarajuće spomen o..
Predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić koji je i sam član MMO-a sa hrvatske strane obavestio je Bošnjaka o tome da zaključci MMO ne samo da se ne provode nego još niko nije ni počeo da ih razmatra.
– Istina je da od 31. januara kada je održan drugi sastanak MMO u Beogradu i Bačkom Monoštoru nije bilo nikakvih pomaka sa hrvatske strane. Nije urađen ni jedan iskorak kada su u pitanju zaključci MMO koji se tiču prava pripadnika srpske zajednice na ovom području. Na primer pitanje registracije srpskih manjinskih škola. Pre pet meseci formirana je komisija koja treba da reši taj problem, ali se ona ni jednom nije sastala. U tu komisiju je i ZVO predložilo jednog člana, to je dr Vesna Vujić, koja me informisala da do današnjeg dana nije dobila ni jedan poziv da prisustvuje bilo kakvom sastanku te komisije. Postoji i sijaset drugih problema – proporcionalno zapošljavanje, službena upotreba srpskog jezika i pisma i dr. – sa kojima se susrećemo i zaključak MMO je bio da se to mora r..
U Dečijem pozorištu Branko Mihaljević po drugi put je održana manifestacija “Zaigrajmo zajedno”, još jedna u nizu koja neguje očuvanje srpske pesme i igre i folklornu tradiciju.
– Presrećan sam što imamo priliku da se predstavimo pred publikom u Osijeku i da mi iz udruženja pokažemo kakve kulturne manifestacije organizujemo, a to su pre svega one koje imaju za cilj da pokažu kako negujemo svoju tradiciju, kulturu i običaje srpske zajednice u Republici Hrvatskoj – istakao je predsednik udruženja “Čuvari srpskog identiteta” Dragan Todić.
Ovo je jedna od retkih srpskih manifestacija koja se održava u Osijeku, ali je kao takva izazvala pažnju malobrojnih Srba iz ovog grada.
– Prošle godine smo ovde održali jednu manifestaciju koja se lepo pokazala i koja je bila lepo prihvaćena kod ljudi zato smo i ove godine odlučili da nastavimo s tom manifestacijom da vidimo kakav će biti odaziv ljudi i da vidimo kakav će odjek imati – naglasio je Todić.
Manifestacija je održana zahvaljujući finansi..