Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine je i ove godine kroz Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima osigurala sredstva za kupovinu radnih sveski za učenike u Vukovarsko-sremskoj i Osječko-baranjskoj županiji koja pohađaju nastavu po modelu A, kao i za kupovinu školskih torbi za sve prvake koji u narednoj školskoj godini budu odabrali ovakav oblik nastave.
Ugovor o dodeli ovih sredstava su u Novom Sadu potpisali direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Duško Ćutilo i predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara Srđan Jeremić. Ukupan iznos sredstava je 3,4 miliona dinara što će biti dovoljno za navedene potrebe, a taj iznos je duplo veći nego prošle godine kada je Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima takođe sufinansirao kupovinu školskih torbi i radnih sveski.
– Od 2017. godine do danas za ovu svrhu je obezbeđeno 7,4 miliona dinara. Posebno mi je drago što smo u prilici da svake godine izdvojimo sve zna..
U mestu Trpinja pre izgradnje sadašnjeg hrama Vaznesenja Gospodnjeg – Spasovdan, postojao je hram posvećen svetom velikomučeniku Georgiju koji je u istorijskim listinama prvi put zabeležen 1695. godine. Ova crkva 1733. godine bila je u ovakvom stanju: „Crkva, donji deo od kamena, a gornji od drveta, blatom oblepljena i išarana iznutra i spolja, pokrivena hrastovom šindrom. Porta ograđena koljem hrastovim te se noću zatvara. Osvetio je Nikanor krušedolski.“
Samo mesto prvi put se pominje 1329. godine. Ono je napušteno pre dolaska Turaka u prvoj polovini 16. veka, međutim oko 1536. godine ovde su se ponovo naselili Srbi iz Srbije. Krajem 17. veka Trpinju ponovo naseljavaju Srbi i to sa prostora Bosne, Mačve, Crne Gore, Hercegovine, Baranje i Bačke.
Godine 1732. ovde je zabeleženo 109 srpskih kuća, tridesetak godina kasnije broj kuća se popeo na 184, da bi 1905. godine u Trpinji bilo 352 srpske kuće sa 2.104 stanovnika.
Hram Vaznesenja Gospodnjeg izgrađen je sredinom 17. veka, a 3. sep..
Liturgijskim posluženjem i tradicionalnim paljenjem hrastovih grana – badnjaka u dvorištima pravoslavnih hramova obeleženo je Badnje veče. Veliki broj vernika okupio se i u hramu Prepodobne matere Paraskeve na Dobroj vodi u popularnom vukovarskom izletištu Adica. Čin svete liturgije, koja je usledila nakon defilea do ovog svetišta, predvodio je paroh druge vukovarske parohije jerej Vukašin Cvetojević. Na isti način Badnjak je proslavljen i u drugim vukovarskim crkvama, onoj u centru grada, Sotinu i Borovu naselju te na mestu budućeg hrama u prigradskom naselju Lipovača.
Mnoštvo vernika okupilo se i u hramu Prenosa moštiju svetog velikomučenika i arhiđakona Stefana u Borovu gde su svetu liturgiju služili parosi borovski protojerej-stavrofor Čedo Lukić i jerej Dragan Serdar.
– Za naš pravoslavni narod ovo je veliki praznik jer rođenje Hristovo predstavlja početak spasenja. Spasenje je već najavljeno i u Starom zavetu, ali rođenjem Hristovim to spasenje je došlo među nas ljude. Hristos ..
Konjogojsko udruženje „Drava“ iz Bijelog Brda šesti put je organizovalo manifestaciju koja čuva sećanje na nekadašnja vremena kada su konji bili neophodni u svakodnevnom životu seoskog domaćinstva. Smotra svatovskih zaprega i jahača prilika je da se u punom sjaju prikažu konji, zaprege, narodne nošnje i svatovski običaji.
Konjski topot kojeg nadjačava zvuk točkova zaprega probudio je 29. septembra uspavane ulice ovog sela u kome svaka manifestacija počiva na tragovima nekadašnjih vremena.
– Veoma je značajna ova manifestacija jer čuva našu tradiciju i identitet. Želimo da mlade upoznamo sa nekadašnjim načinom života, da ih zainteresujemo za uzgoj konja i pokažemo koliko je to lep hobi i da postoje neke stvari osim kafića. Svake godine nastojimo da uvedemo nešto novo, kako bi bilo zanimljivije. Takmičarsku disciplinu kurirsko jahanje publika voli jer pokazuje veštinu i brzinu jahanja te poslušnost konja – rekao je predsednik udruženja Drava Branislav Švabić.
Čuvanje običaja za neke n..
U dečijem vrtiću „Vukovar 2“ u kojem se obrazovni program odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, već godinama unazad obeležavaju se svi važniji pravoslavni praznici, a prošle godine rodila se ideja da ova predškolska vaspitna ustanova ima svoj dan. Odlukom Upravnog veća određeno je da to bude praznik Svetog Nikolaja koji je i hramovna slava prve vukovarske parohije. U vrtiću je ovaj dan svečano obeležen 18. decembra, dan pre praznika.
– Naša deca i kod kuće imaju svoje krsne slave, a pošto im je vrtić drugi dom odlučili smo da tako nešto imamo i u vrtiću. Proslavu imamo uvek dan uoči Svetog Nikole, jer su deca na sam praznik uglavnom kod svoje kuće sa svojim porodicama. U programu proslave učestvuju sva naša deca, od najmlađe do predškolske grupe. Svaki put pred naš praznik oni su jako uzbuđeni i jedva čekaju da program počne – kaže direktorka vrtića Marina Latinović.
Na maloj svečanosti povodom Dana vrtića i krsne slave deci i gostima se najpre obratila sama direktorka, a zati..
Kriza izazvana pojavom koronavirusa polako jenjava, bar onaj njen deo koji se odnosi na brigu o zdravlju stanovništva, međutim, još uvek nije poznato kakve će ona posledice imati na ukupan život, odnosno na privredu i ekonomiju.
U borbi protiv koronavirusa, tog još uvek nepoznatog ali i nevidljivog neprijatelja, opštinske vlasti Trpinje, kao uostalom i sve druge jedinice lokalne uprave, a mi smo već pisali kako to izgleda u Erdutu, Negoslavcima i Borovu, pratile su uputstva Hrvatske vlade i Nacionalnog štaba civilne zaštite zahvaljujući čemu u ovoj opštini nije bilo stanovnika zaraženih ovim virusom.
– Mogu da kažem da smo na vreme i dobro reagovali tako da smo već po prvim informacijama o pojavi ovog virusa aktivirali naš Štab civilne zaštite. Odmah smo organizovali sastanak i kada su 11. marta na snagu stupile odredbe Vlade mi smo ih spremno dočekali. Odmah smo otkazali sve skupove i ograničili masovna okupljanja i organizovali se u cilju pružanja pomoći našim starima. U tu svrhu f..
Do ove retke pojave poslednji put došlo je 9. maja 2016. godine, a sledeći put biće tek 13. novembra 2023. godine.
– Kulturno-naučni centar „Milutin Milanković“ se trudi da kad god ima nešto zanimljivo na nebu da aktivira svoje teleskope, svoje polaznike astronomske radionice i sve one koje zanimaju dešavanja na nebu. Danas nam se posrećilo da imamo priliku da vidimo prelaz planete Merkur preko Sunca. Teorija Milutina Milankovića važi za sva čvrsta nebeska tela, ne samo u Sunčevom sistemu, tako da važi i za Merkur i to je ta veza jer je Milanković i pisao o Merkuru, mi ovde imamo Merkur kao prvu planetu Milankovićevog planetarijuma i u tome vidimo nekoliko razloga da ovu današnju pojavu povežemo sa Milankovićevim delom – objasnio nam je direktor KNC-a „Milutin Milanković“ Đorđe Nešić.
Program i uvodno predavanje o ovoj astronomskoj pojavi održao je spolјašnji saradnik Kulturno-naučnog centra inženjer Dalibor Mesarić iz Osijeka koji je ujedno i član Astronomskog društva u Osijeku.
– ..
Zvjerinac je jedno od osam naseljenih mesta u sastavu današnje opštine Biskupija. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, selo Zvjerinac imalo je tek sedamdeset stanovnika, dok ih je 1991. bilo više od tri stotine. Ovo centralno selo sadašnje opštine, nekada je bilo sedište brojnih institucija, osmogodišnje škole, železničke stanice, privredne zadruge, ali je i tada i danas ostalo prepoznatljivo po jednom od četiri najstarija manastira u Dalmaciji, Lazarici.
– Područje sela Zvjerinac je u narodu prepoznatljivije kao Kosovo, jer je ovo centralni deo Kosova polja, a vezan je za naše istorijsko nasleđe. Tu je i manastir Lazarica koji je podignut blagoslovom blaženopočivšeg episkopa dalmatinskog Stefana Kneževića 1889. godine, i njegovom željom posvećen Svetom velikomučeniku Knezu Lazaru na petstotu godišnjicu obeležavanja Kosovskog boja. Pod naziv Kosovo polje, kao deo istog prostora, ubrajaju se i ostala sela u okruženju: Uzdolje, Ramljane, Riđane, Markovac i Orlić i svi s..
Na svega nekoliko kilometara od Srba, u pravcu Martin Broda, na oko 500 metara od asfaltnog puta udaljeno je vrelo Une. Ipak, ni tih pet stotina metara do rajskog pogleda na neoskrnavljeni prirodni biser, nije jednostavno preći. Potrebna je dobra fizička kondicija, da bi se, solidno uređenom stazom, popeli do vrela, ušuškanog na 448 metara nadmorske visine. Sav uloženi napor u penjanje, na kraju se isplati kad pred očima ugledate vrelo smaragdne boje iz kojeg izvire reka čiji je tok, kroz dve države, duži od dve stotine metara.
Koliko je duboko dno njenog vrela, još uvek se pouzdano ne zna. Jedino je poznata dubina na koju su se, do sada, spustili ronioci i iznosi 245 metara ispod površine tla. Od samog smragdnog vrela, Una prelazi u planinsku reku, koja, probijajući se između litica, sama krči svoj put, oduševljavajući svakog čije se putešestvije, bar na kratko, susretne sa tokom ove reke.
O samoj Uni, njenom izvoru i životu kakav protiče gotovo jednakom brzinom, svime onim što ovaj..
Od 1. oktobra prošle godine pa sve do kraja aprila 2019. godine Dečiji vrtić „Zlatokosa“ Borovo bio je u procesu obnove i sanacije. Tako je prošla pedagoška godina protekla u usklađivanju sa građevinskim radovima i u objektu okovanom skelama, što je remetilo normalno funkcionisanje i zbog čega vrtić nije radio punim kapacitetom. Danas zadovoljno ističu da su se prošlogodišnji napor i pomalo haotična situacija isplatili te je pedagoška godina započela u zgradi koja pruža mnogo ugodnije i sigurnije okruženje za decu i zaposlene.
– Za obnovu i sanaciju našeg vrtića izdvojena su sredstva u iznosu nešto više od 2 miliona i 300 hiljada kuna od kojih je pola iznosa uložio naš osnivač Opština Borovo, a drugu polovinu Ministarstvo za demografiju. U okviru tog projekta u vrtiću su urađeni obimni radovi u unutrašnjosti i na spoljašnosti objekta. Postavljeni novi podovi, led rasveta, prostor je okrečen i na tavanskom prostoru je postavljena izolacija te zamenjena sva stolarija. Na vanjskom delu j..