Visoki planinski vrhovi, plodno cetinsko polje ispresecano vodenim tokom reke Cetine i dva pravoslavna hrama od kojih svaki ima svoju priču, predstavljaju istinski biser jednog naroda i kraja. Baš ovde, na ovom prostoru, kroz istoriju je bilo dosta iskušenja za postojeći narod, bez obzira na konfesiju i nacionalnu pripadnost. U vremenima kada je, sa jedne strane bilo Osmansko carstvo, a sa druge Mletačka Republika, slovenski narodi su preživljavali jednu veliku torturu, ali su pored toga ostajali i opstajali.
Sa one strane Dinare ljudi su stradali od Osmanskog carstva, a sa ove strane od Mletačke Republike. I Srbi i Hrvati u svom zajedničkom životu borili su se za slobodu i opstanak na ovim prostorima, smatra paroh vrlički u sklopu čije se parohije nalazi i Cetina.
Turci srušili stari hram
Hram Svetog Spasa u Cetini sagrađen je trudom i ljubavlju blagovernog kralja Tvrtka koji je, između ostalog, i Knin uvrstio u srpske gradove po tvrdnjama Danila Farlatija. U njegovo doba udareni su..
Naslov ove večeri je ustvari prevod jednog od stihova romske himne „Đelem, đelem“.
– Možda neko i ne zna da je pesma „Đelem, đelem“ himna svih Roma sveta, a veče smo posvetili Romima jer je 8. aprila međunarodni Dan Roma pa smo i mi odlučili da ih izvučemo sa margina na kojima se obično nalaze. Hteli smo da pokažemo svo bogatstvo njihove kulture, tradicije, muzike i stvaralaštva i isto tako da naglasimo koliko su u raznim zemljama, pa i zemljama bivše Jugoslavije, drugi iskoristili to bogatstvo romske kulture kako bi stvarali filmove, muziku i književna dela – objasnila je motive za održavanje ove književne večeri direktorka Narodne biblioteke u Dalju Vukosava Milakić.
Program je imao za cilj da učesnike i publiku upozna sa nekim istorijskim činjenicama o Romima, odakle su došli, gde i kako žive. U njegovom prvom delu bilo je reči o Romima u Rusiji, Francuskoj, Italiji i Španiji, a u drugom o Romima koji žive na području bivše Jugoslavije.
– Kada je o književnosti reč večeras smo či..
Uz brojna otvorena pitanja sa kojima se suočava nastava na manjinskim jezicima, glavna tema o kojoj se na sastanku razgovaralo su neusklađeni statuti osnovnih škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Nakon niza neuspešnih pokušaja da se te škole registruju kao i sve druge manjinske škole u Hrvatskoj, najnovija vest je da Vukovarsko-sremska županija insistira da se delatnost tih škola satutarno definiše na način da se nastava i kompletni obrazovni proces provodi na hrvatskom jeziku, dok se eventualno za pripadnike srpske zajednice može organizovati nastava na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.
Predstavnici srpske zajednice i škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku smatraju da ovakav zahtev ne odgovara istini jer se nastava u većini tih škola odvija isključivo na srpskom jeziku uz obavezno učenje hrvatskog jezika kao predmeta. Sada je o tom problemu obavešteno i Ministarstvo obrazovanja.
– Mi se u ministarstvu periodično sastajemo sa predstavnic..
Nekada reprezentativnu Kino salu Doma kulture u Borovu naselju, koju danas retko ko koristi, ponovo je na trenutak oživelo održavanje četvrtog po redu Festivala etno muzike. Na sceni su se smenjivale vokalne i vokalno instrumentalne grupe iz Beograda, Bačke Palanke i Sombora, ali i domaće snage iz Vukovara, Borova i Bijelog Brda predvođene Etno sastavom Đurđevak iz Bobote.
– Cela ova godina protiče u znaku našeg prvog jubileja, obeležavamo petu godišnjicu osnivanja. Bilo je puno nastupa i pored festivala koji održavamo zajedno sa Udruženjem čuvara srpskog identiteta gostovali smo i u programima Radio-televizije Vojvodine i Radio-televizije Srbije, gostovali smo u Temišvaru, a izdvojio bih i nastup u Domu omladine u Beogradu. Za tih pet godina imali smo sigurno preko 150 nastupa i dosta je ljudi za nas, zahvaljujući tome, čulo – kaže predsednik i član Etno grupe Đurđevak Branislav Barvalac.
Prvi put u Vukovaru gostovali su i članovi Kulturno-prosvetne zajednice Krajina iz Beograda sa ..
Opština Negoslavci odlučila je da svojim osnovcima pomogne i u kupovini obuće pa je dogovorena poslovna saradnja sa Kombinatom Borovo d.d. Ugovor su u opštinskim prostorijama potpisali su danas načelnik opštine Negoslavci Dušan Jeckov i predstavnik Borova Ivan Bakalar.
– Želja nam je bila da ovim ugovorom pomognemo opremanje svih učenika naše osnovne škole potrebnom obućom. Školska godina je već počela i mi nismo hteli da utičemo na njihovu mogućnost izbora, dakle u Borovu mogu da kupe obuću kakva njima treba. Vaučeri su u vrednosti od 200 kuna i roditelji će sami odlučiti šta svojoj deci za taj iznos žele da kupe. Bonove mogu da iskoriste u prodavnici Borova do 30. juna sledeće godine.
Ovom saradnjom Opština Negoslavci pomaže i Kombinatu Borovo jer će na njegov račun nakon potpisanog ugovora biti prebačen iznos od 16.000 kuna. Kako je istakao i sam načelnik Dušan Jeckov u tome ima i nekakve simbolike jer je u zlatno doba Kombinata u njemu radio i veliki broj meštana Negoslavaca.
U ..
Ova manifestacija održava se svake godine nekoliko dana uoči Svetog Trifuna, u pravoslavnoj tradiciji zaštitinika vinara i vinogradara. Tim povodom u bjelobrdskom Domu kulture svake godine okupi se više stotina ljubitelja vina na programu koji je takmičarskog karaktera, jer se ocenjuju najbolja bjelobrdska vina, ali pre svega programu kojem je osnovni cilj druženje.
– Iz godine u godinu spremamo sve bolja i bolja vina koja su sva ekstra devičanska bjelobrdska vina. Bez obzira što nas ima manje, svake godine proizvodimo sve bolje vino, a kako kvalitet tako se i kvanitet povećava. Na ovoj manifestaciji okupljamo sve naše prijatelje, sve ljude koji vole piti vina i uživaju u njemu. Tu su naši prijatelji iz Trpinje i Pačetina koji su nam velika podrška, ali i prijatelji iz Peroja u Istri, Mrčajevaca, Rumunije, Mađarske, Republike Srpske. Ukratko, ovo je jedan mali kirbaj Bijelog Brda. Količina vinograda se i dalje povećava, ne onim tempom kao pre par godina, ali opet se sadi po koja brazd..
„Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba”, kažu stihovi čuvene srpske pesnikinje Desanke Maksimović, a da je zaista tako svedoči i prva generacija Boboćana koju je odškolovala učiteljica Savka Stojaković. U želji da joj se još jednom oduže za svu dobrotu koju im je pružila njeni bivši đaci okupili su se da zajedno proslave njen 80. rođendan.
Sve je bilo kako treba, došli su svi koji su mogli, ispekli joj njenu omiljenu „Vasinu tortu” i ukrasili je svećicama sa brojem 80 koje je teta Savka s osmehom na licu ugasila. Poslali su joj i frizerku da na zajedničkoj slici njihova učiteljica bude lepa.
Učiteljica Savka rođena je 1940. godine u Bršadinu, a u Bobotu je došla prvog septembarskog dana 1960. godine i taj dan pamti i danas.
– Sa svim generacijama bilo mi je lepo, ali ova prva ostala mi je u posebnom sećanju, bila su to dobra deca. Pamtim ih zato što su me slušali. Za razliku od današnjeg vremena onda se još moglo primeniti i neke oštrije disciplinske mere, ali to su bila pos..
Prema nekim procenama na komemoraciji koju su organizovali SNV i SABA RH okupilo se oko 3.000 ljudi. Kolona na čijem čelu su bili preživeli logoraši i članovi udruženja logoraša iz Beograda i Banja Luke uputila se u tišini od Memorijalnog centra do spomenika Kameni cvet.Na komemoraciju su došli saborski zastupnici nacionalnih manjina, kao i ambasadori i diplomatski predstavnici desetak stranih zemalja, među kojima i ambasadorka Republike Srbije Mira Nikolić. Potpredsednik Sabora i predstavnik italijanske nacionalne manjine Furio Radin nije došao iz zdravstvenih razloga, ali je pročitano njegovo pismo podrške okupljenim antifašistima.
Pomen stradalima služio je paroh okučanski protojerej-stavrofor Dragan Antonić.
Prisutnima se obratio predsednik SABA RH Franjo Habulin: „Hrvatska je podeljena zato, što kroz poslednje gotovo tri decenije radikalna, otvoreno proustaška desnica nameće iskrivljeni pogled na prošlost, natura nam interpretaciju prošlosti koja naprosto ne odgovara onome što s..
Profesor doktor Siniša Tatalović bio je prvi potpredsednik Saveta za nacionalne manjine Republike Hrvatske. Bio je savetnik predsednicima Republike Hrvatske Stjepanu Mesiću i Ivi Josipoviću. Stručnjak je po pitanju međunarodnih studija. Redovni je profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu i gostujući na Fakultetu političkih nauka u Beogradu te potpredsednik Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ iz Zagreba. Jedan je od najaktivnijih predstavnika javnog života Srba u Hrvatskoj.
U kojoj meri se danas poštuju prava Srba u Hrvatskoj?
– Ako bi promatrali prava Srba u Hrvatskoj danas, onda bi trebali gledati u nekoliko segmenata. Prvo, ako gledamo ta prava onako kako su ona zapisana u Ustavu, ustavnom zakonu i drugim zakonima, to je nešto što je u redu i mislim da se u okviru tih zakonskih rešenja mogu ostvarivati manjinska prava, kako ona u smislu očuvanja identiteta, tako i ona koja se odnose na mogućnost učestvovanja u procesima odlučivanja. Ako gledamo realizaciju toga što je zap..
Braniteljska udruženja zahtevala su da predsednik Sabora Gordan Jandroković uvrsti njihov zahtev da se Milorad Pupovac izjasni o Oluji i ratu na posebnoj tematskoj sednici po ovom pitanju, što je predsednik Sabora odbio. Milorad Pupovac se po ovom pitanju nije izjašnjavao prethodnih dana, a danas je odlučio da o tome prvi put javno progovori saborskom pres centru.
– Poštujem odluku predsednika Sabora da ne stavi ovu raspravu na dnevni red, ali da je ta odluka bila i drugačija, ja bih je poštovao i imao bih šta za reći. Možda je zaista i vreme da se o nekim stvarima počne govoriti. Ovu konferenciju sam organizovao da kažem nekoliko stvari. Prvo, zastupnik sam u Saboru u šestom mandatu, a u politici sam akitvan od 1988. i prvih demokratskih nastojanja. Prolazio sam kroz vreme kada su Srbi u različitim sredinama morali davati izjave lojalnosti i to svako od pripadnika srpske zajednice nosi kao najdublju traumu. Sada neki žele te traume produbiti i pojačati. Nisam zastupnik u Saboru da bi..