Zajedničko veće opština potpisalo je ugovore sa kulturno-umetničkim društvima koja deluju na području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
Ova sredstva su od velikog značaja za rad kulturnih društava koja će na ovaj način biti u prilici da organizuju svoj redovan rad, ali i različite manifestacije.
– Zajedničko veće opština redovno aplicira prema sredstvima za kulturni amaterizam Saveta za nacionalne manjine i mi smo kao institucija koja dobro i redovno pravda namenjena sredstva, ali i kao institucija od posebnog značaja za naš narod na ovom području, odlučili da pružimo šansu i kulturno-umetničkim društvima sa ovog područja Republike Hrvatske. Posebno mi je drago što su sva društva ove godine dobila nešto više sredstava nego prethodnih godina. Takođe, moram da naglasim da sam zadovoljan i namenjenim sredstvima kada je Zajedničko veće opština u pitanju, a ta sredstva su za ovu godinu veća za 280 hiljada kuna – istakao je predsednik ZVO-a Srđan Jeremić.
Potpisivanju ugovora p..
Da je rad u Dečjem vrtiću „Zlatokosa“ iz Borova stručan i kvalitetan dokaz je i treća Velika zlatna medalja kojom je ova obrazovna institucija nagrađena na 14. međunarodnom sajmu obrazovanja „Putokazi“ u Novom Sadu. Sajam obrazovanja održan je od sedmog do devetog marta, a na njemu je, kao i svake godine, izvršeno ocenjivanje kvaliteta vaspitno-obrazovnih ustanova i to od predškolskih pa sve do fakultetskih.
– Pomenula bih da, pored ovih velikih zlatnih medalja, organizatori sajma dodeljuju i male i srebrne medalje, a takođe i šampionske pehare. Iskreno se nadam da ćemo u dogledno vreme osvojiti i jedan šampionski pehar. Ove dosadašnje tri velike zlatne medalje su nam pravi podstrek da još bolje i vrednije radimo – ponosna na uspehe vrtića kaže njegova direktorka Radmila Latas.
Da je nagrada zaista vredna potvrđuje i velika masovnost jer na ovom Međunarodnom sajmu učestvuju ustanove iz Republike Srbije i celog regiona, a i kriteriji ocenjivanja su veoma strogi. Komisija za ocenjivanj..
Projekat je deo „Intereg“ IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija od 2014. do 2020.godine, a rezultat VISITUS-a je nova turistička ponuda. Stvoren je ambijent prilagođen ciljnoj grupi turista koja podrazumeva primenu savremenih rešenja i ICT tehnologije.
Nakon što je grad Sombor 2017. godine pokrenuo projekat, opština Erdut i Institut ekonomskih nauka iz Beograda kao projektni partner zajedno su krenuli u realizaciju aktivnosti u sklopu VISITUS-a.
Tako je stvorena prva inovativna turistička ponuda u Hrvatskoj prilagođena slepim i slabovidnim osobama. Završna konferencija projekta održana je 8. februara u Dalju gde su predstavljeni rezultati i aktivnosti ovog projekta.
– Puno smo toga realizovali od 2017. godine pa do danas. Uspostavili smo saradnju kroz brojne sastanake sa udruženjima slepih i slabovidnih osoba, turističkim zajednicama i agencijama s ciljem prilagođavanja programa turističke ponude ciljnoj grupi turista. Izrađen je dokumenat mapiranja turističke ponude..
Episkopu Heruvimu sasluživali su parosi u penziji protojerej-stavrofor Vlado Kljajić i protojerej-stavrofor Mihailo Marjanac te paroh darđanski protojerej Đorđe Kovačević i đakon Branimir Mihajlović iz Markušice.
Episkop Heruvim se nakon čina osvećenja krstova besedom obratio sabranim vernicima.
– Časni oci, dragi narode Božji, neka je blagosloven današnji dan u koji smo se sabrali ovde u novopodignutom, još nezavršenom, ali svakako velelepnom, hramu u Uglješu. Sabrali smo se da proslavimo ime Božije i da projavimo suštinu zbog čega se hramovi grade, zbog čega je dobro i blagosloveno da, kao narod koji ima nemanjićko nasleđe, gradimo svoje hramove i manastire. Ovaj hram se dovršava i sve je lepši. Nadamo se da ćemo videti punoću ove gradnje kada hram bude ukrašen u potpunosti, osvećen, kako bi svetu svetlio tajnu Raspeća i Vaskrsenja – to su temelji našega života i naše vere. Sabrali smo se kako bismo liturgijski ispunili tajnu večnoga života. Ta tajna se ispunjava pri svakom našem s..
Posvećenje koljiva i rezanje slavskog kolača održano je u Svetom hramu Vavedenja Presvete Bogorodice u Kneževim Vinogradima, a nakon službe posvećeno koljivo i slavski kolač koje je Veće pripremilo, podeljeno je prisutnima. Protojereji Đorđe Kovačević i Stevan Kuveždanin domaćinima su uputili iskrenu čestitku povodom krsne slave, i prisutne pozvali na zajedništvo, pomirenje i međusobno uvažavanje u pravoslavnoj crkvi koja je od samoga početka svoga postojanja bila čvrsto povezana s narodom.
-Mi smo ovde zajedno svi jedno jer mi ljudi činimo živu crkvu. Crkva je ta koja nas okuplja, pred kojom smo i u kojoj smo svi jednaki bez obzira na veličinu, širinu, na um ili na radost kako bi to mogli da kažemo -rekao je Kuveždanin.
Protojerej Kovačević prisutne je pozdravio i u ime episkopa osečkopoljskog i baranjskog vladike Heruvima, koji je takođe pozvan na proslavu, ali je istu zbog ranije zakazanih obaveza morao propustiti. Svečani prijem i večera za sve prisutne poslužena je u svečanoj Sa..
Svetski dan Roma obeležava se svake godine osmog aprila, a bio je to samo povod da sa ovim saborskim zastupnikom porazgovaramo o položaju u kojem se nalazi najveća manjina u Hrvatskoj koju Kajtazi u Saboru zastupa, ali kojoj i sam pripada.
Šta Svetski dan Roma znači romskoj zajednici?
– Ovaj dan se obeležava kao u uspomena na prvi Svetski kongres Roma u Londonu pre tačno 40 godina što je bio početak političkog organizovanja Roma. Na tom kongresu donesena je odluka o našoj himni i zastavi, a ono što je posebno važno je donesena odluka o imenu našeg naroda Romi, a ne pogrdna reč Cigani. Ovaj kongres bio je potvrda da su Romi spremni da se organizuju kako bi se izborili za društvenu pravdu, jednakost i dobrobit celokupne romske zajednice. U svim ovim godinama, mogu slobodno da kažem da smo uspeli da očuvamo svoj nacionalni identitet, kao što smo i ranije ostavili trag u svim svetskim kulturama.
Šta je ono što je napravljeno u Hrvatskoj kada je položaj Roma u pitanju?
– Unazad deset go..
I dok u Hrvatskom saboru srpski zastupnici stalno trpe prigovore desničarski nastrojenih zastupnika zbog toga što im tokom rasprava „izleti“ i po koja srpska reč Veće Evrope skrenulo je Hrvatskoj pažnju na potrebu veće zaštite i promovisanja jezika manjina koje u njoj žive. Posebno se to odnosi na obrazovanje, javnu upravu i medije.
Ovu preporuku uputio je 8. decembra Odbor ministara Veća Evrope, a zasnovane su na osnovu izveštaja Odbora stručnjaka koji su se u tome vodili Evropskom poveljom za regionalne ili manjinske jezike. Kao jezici manjiskih zajednica u Hrvatskoj u Povelji su navedeni srpski,češki, mađarski, italijanski, rusinski, slovački, ukrajinski, slovenački, nemački, romski i istroromanski.
U Hrvatskoj svi navedeni jezici imaju različit stepen zaštite, a modeli prema kojima se provodi obrazovanje na jezicima manjina su A, B, i C.
U izveštaju Odbora stručnjaka ističe se da je broj časova na nekom od manjinskih jezika koji se održavaju u toku jedne nedelje nedovoljan, a ka..
Preosvećeni vladiko, ova godina je godina jednog velikog jubileja, a to je osam vekova Srpske pravoslavne crkve. Koliko smo svesni ovog jubileja i njegovog značaja, značaja Svetoga Save i svetih Nemanjića koji su tvorci i srpske crkve i državnosti?
– Svakako da je značaj kojeg naša crkva proslavlja ove godine, a to je 800 godina postojanja, jedan od suštinskih događaja za vaskoliki rod naš srpski i pravoslavni jer osam vekova postojanja i uopšte sećanja na naše pretke Svetoga Savu i Svetoga Simeona ostavljaju dublji karakter u biću našeg naroda, a to je svetosavski i svetosimeonovski duh koji svakako treba da bude neprestano u biću našega naroda jer to je ono po čemu se mi poznajemo kao narod pravoslavni i srpski. Oni su zapravo ti koji su dali nama i našu crkvenost i našu narodnost jer bez Svetoga Save i Svetoga Simeona svakako da bi i mi kao narod drugačije živeli i drugačije pronosili tu blagu vest Hristovoga i rođenja i vaskrsenja i svih onih bitnih događaja iz duhovnoga života ko..
Nakon Drugog svetskog rata „Čelik“ iz Gaboša se uključio u zvanično fudbalsko takmičenje na vinkovačkom području, ali pod imenom „Čelik”. To ime klub iz Gaboša nosi i danas.
– Ovo je ipak jedan kontinuitet, opstali smo svih ovih godina i dan danas opstajemo i uspešno se takmičimo. Polusezonu smo završili na prvom mestu i nadam se da će takav plasman ostati i na kraju prvenstva – ističe potpredsednik kluba Ilija Vojnović.
Od početka zvaničnog takmičenja pa do 1991. godine „Čelik” se takmiči u okviru vinkovačkog fudbalskog podsaveza. Najveći uspesi u tom periodu bili su 1982. i 1987. godine kada ulazi u podsaveznu ligu, grupa Vinkovci. Takođe, u tom periodu klub je dospeo i do polufinala kupa opštine Vinkovci gde je poražen od ekipe „Bedem“ iz Ivankova.
Pored ovih sportskih uspeha „Čelik” je dobio i zlatnu plaketu Fudbalskog saveza Jugoslavije, te zlatnu plaketu SOFK-e. Od pojedinaca bronzanu plaketu vinkovačke SOFK-e dobio je Borislav Cikota, dugogodišnji igrač i trener „Čelika”.
– ..
Ovogodišnji trodnevni program proslave započeo je 21. novembra u hramu Sv. Arhangela Mihaila gde je služena sveta liturgija te posvećen slavski kolač i žito, a sutradan je u Etnološkom centru baranjske baštine otvorena izložba „Baranjskih čaršapa“. Na stvaranju veoma zanimljive postavke ove izložbe vredno su radili članovi nekoliko organizacija: Kola srpskih sestara „Sveta Jelena Dečanska”, Srpskog udruženja žena „Dukat”, SKUD-a „Jovan Lazić” i Udruženja roditelja i dece „Pčelice”.
Centralna manifestacija povodom slave Veća srpske nacionalne manjine grada Belog Manastira, održana je u subotu 23. novembra u belomanastirskoj Kino sali, gde je upriličen kulturno – umetnički program.
– Prethodnih godina Veće nije na ovaj način proslavljalo slavu, međutim odlučili smo se da naš program proslave obogatimo. Svi se žale da nedostaje kulturnih dešavanja, mislim da ih ima dosta, samo što su ljudi previše zatvoreni u svojim kućama i na neki način pokušavamo da ih animiramo. Treba da se pokaže d..