Dijaspora

Nemački privrednici izrazili su nezadovoljstvo namerom vlade da ograniči priliv radne snage sa Zapadnog Balkana na 25.000 godišnje. Oni navode da uredba o Zapadnom Balkanu, koja je na snazi od januara 2016, otvorila je mogućnosti za zaposlenje u Nemačkoj ljudi iz Albanije, Bosne i Hercegovine, sa Kosova, iz Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, istovremeno smanjila ilegalnu imigraciju i predstavlja uspešan model nemačke migracione politike, piše Handelsblat. List dalje navodi da “od dodatne radne snage nisu profitirala samo preduzeća, već i nemački fondovi socijalnog osiguranja”. Kako prenosi Dojče vele, nacrt zakona na kojem rade ministarstva, kako bi se broj radnika sa Zapadnog Balkana ograničio na 25.000 godišnje, naišao na kritiku sa više strana. Handelsblat citira političara Zelenih Ditera Janekea koji kaže da je to “besmislen, kratkovid i potpuno pogrešan signal“ i dodaje da se otpor formira i u privredi. Ahim Derks, zamenik izvršnog direktora Nemačke privredne komore (DIH..

15.10.202015.10.2020 Top, skakač, lovac, kraljica, kralj, pešaci…kreću se, zauzimaju mesta, stvaraju uzročno posledične odnose na tabli, imaju vrednost koju nose sa sobom i koja se često apstrahuje… Sve se te pozicije moraju nekako objasniti rečima. Rečima našeg jezika! Foto: arhiva sajta Rokada.info Deca koja odrastaju u inostranstvu, a autor ovih redova je imao prilike i sam da odrasta u inostranstvu (i da tamo odgaja decu), najčešće uče jezik od svojih ukućana. Jedan jezik se govori u kući, a drugi u svim ostalim prilikama. Kad je dete zaista malo, nije mu teško da u kućnom okruženju progovori maternji jezik, a čim pođe u vrtić, nije mu teško da usvoji i jezik tog podneblja. U jednom trenutku takvo dete postaje potpuno bilingvalno, odnosno, dete sa dva maternja jezika. Autori koji se bave decom ovo ističu kao ključnu prednost u kasnijem usvajanju znanja, odnosno objašnjavaju da što su ta dva maternja jezika raznorodnija, to će detetov mozak biti spremniji na usvajanje novih znanj..

27.10.202027.10.2020 Učenici OŠ Jedinstvo iz sela Crkoleza na Kosovu i Metohije Foto: arhiva HO Svi za Kosmet Humanitarna organizacija Svi za Kosmet iz Beograda, koja ima svoje ogranke i u rasejanju, koji uz pomoć svih ljudi dobre volje zajedno prikupljaju pomoć sproveli su još jednu akciju – pomoć osnovnoj školi Jedinstvo iz sela Crkoleza na Kosovu i Metohije. HO Svi za Kosmet je ovu akciju sprovela sa organizacijama Mladi za Kosmet iz Podgorice i Fondacije Delije. „Tokom leta stigla nam je molba da pomognemo školovanje dece u izolovanom i ugroženom selu Crkolez. U pitanju je opremanje nastavnom opremom za Osnovnu školu Jedinstvo, koja ukupno broji samo 10 đaka. Godinama unazad se trudimo da ovu dečicu obradujemo što kroz praznične paketiće, školski pribor ili nešto slično. Na licu mesta smo se više puta uverili da je podrška našim ljudima iz ovog mesta itekako potrebna“. Zahvalnost učenika na dobijenog pomoći Foto: arhiva HO Svi za Kosmet Za njih su nabavljene: dve bele zidne t..

Premijerka Kvinslenda Anastasija Palaščuk predstaviće početkom sledeće nedelje predlog Saveznoj vladi i Nacionalnom kabinetu da se ubuduće kao karantinski objekti za povratnike iz inostranstva koriste rudarski kampovi u unutrašnjosti zemlje, umesto hotela u centru Brizbejna. Palaščuk smatra da bi ovaj model možda mogao da se primeni i širom Australije. Premijerka Kvinslenda je mišljenja da bi kampovi mogli da prime putnike, kao i medicinsko osoblje i spremače, te da bi se na taj način smanjila verovatnoća širenja kovida u lokalnu zajednicu. Očigledno da je prenos britanskog soja virusa korona iz hotelskog karantina u lokalnu zajednicu u Brizbejnu izazvao veliku zabrinutost, kada se premijerka odlučila da predloži rudarske kampove umesto hotela. – Razmatramo sve mogućnosti, a jedna su rudarski kampovi. Neki od njih su smeštaj s četiri zvezdice, zaista objekti na vrlo visokom nivou – naglasila je premijerka Palaščuk. Ističući da je odluka o tome stvar svake države i teritorije, prem..

01.07.202101.07.2021 U želji da bogatstvo dečje mašte ostane trajno zabeleženo, nastao je Vidovdanski zbornik. To je zbirka svih dečijih radova, koja su učestvovala na likovnom konkursu nastavnog tima u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg. Ovim zbornikom je zaokružena „Vidovdanska priča“. Na 92 strane sa 250 radova prikazani su ne samo dečji radovi „već i njihova ljubav prema otadžbini, istoriji, srpskom jeziku i srpskoj školi, u kojoj uče da čuvaju svoj jezik, tradiciju, korene i svoje svetinje“, istakle su nastavnice srpske dopunske škole u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg. Zbornik je objavljen u elektronskom izdanju 28. juna, na sam dan praznika. Na njegovim stranicama vidovdansku priču svojim radovima pričaju deca, koja zahvaljujući organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, pohađaju dopunsku nastavu na srpskom jeziku, širom sveta, voleći tako svoj jezik i otadžbinu. Uživajte u dečijim radovima. Ceo Zbornik se može videti na ovom linku

U Jagodini je nedavno održano književno veče Tri poete, na kojem su uz Anu Dudaš, pisca za decu, pesnikinju, prevodioca, putopisca, učestvovali i autori iz dijaspore Dragica Šreder iz Nemačke i Željko Knežević iz Švajcarske. Za razliku od Dragice Šreder koja je više puta bila gost u klubu “Đura Jakšić”, Knežević je prvi put u takvom ambijentu govorio svoje stihove. Ovaj magistar geologije, a po vokaciji pesnik, iznedrio je novu zbirku pesama “Vertikale”, na dva jezika, srpskom i nemačkom. Njegovi stihovi govore o ljubavi, rodoljublju, šalju jake i upečatljive poruke čitaocu, svaki stih je žilet i britka oštrica. Prevod na nemački je uradila Dragica Šreder. – Ova promocija knjige bila je veliko iznenađenje za mene. Prvi put u Jagodini i puna sala u najstarijem književnom klubu u Srbiji, a na drugoj strani, u Švajcarskoj sve zatvoreno, sve zabranjeno. Mogu da kažem da je organizacija bila odlična. Na mene je veliki utisak ostavio dr Golub Jašović, profesor književnosti koji je bio u publ..

20.10.202120.10.2021 Zbog rušenja kompleksa zgrada gde se Centar nalazi SKC ostaje bez prostorija 31. oktobra. Upravni odbor SKC Karslrue Foto: SKC Karslrue Uprava Srpskog kulturnog centra iz Karlsruea moli za pomoć u pronalaženju prostorija za SKC Karlsrue. Naime SKC se našao u nezgodnoj situaciji, jer se kompleks gde se nalaze prostorije dobio novog vlasnika, koji sve zgrade ruši. To znači da članovi i uprava moraju da do 31. oktobra napuste prostorije u koje su ušli pre godinu dana i koje su tada, za svoje potrebe renovirali. „Prostorije u kojima se Centar nalazi su pre nekoliko meseci otkazane zbog rušenja celog kompleksa zgrada, te SKC ostaje bez prostorija zaključeno sa 31. 10. 2021. Svo vreme se trudimo da nađemo adekvatan prostor ali nam ne uspeva. Veoma je teško naći nešto gde bi sve aktivnosti koje planiramo da imamo, i koje imamo (folklor, svirke, izložbe, radionice, prodaja hrane i pića, itd…) mogle održavati. Sada smo došli u situaciju da za dve nedelje ostajemo bez ..

15.11.202115.11.2021 more Pozdravna reč nastavnice Marije Aleksić Foto: Srpska škola u Berlinu Povodom obeležavanja 103. godišnjice primirja u Prvom svetskom ratu u Berlinu je gostovala glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda Vesna Stanković. Ona je izvela monodramu „Milunka Savić“ – ispovest o heroini srpskih oslobodilačkih ratova, ženi ratnici o životu i smrti, ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz ugla žene borca koja je dobila mnoga i najviša odlikovanja. U prostorijama srpsko – nemačke zajednice Mladost u Berlinu pre divne monodrame Vesne Stanković mnogobrojnim roditeljima, članovima kluba kao i predstavnicima ambasade Republike Srbije u Berlinu konzulu Milici Topalović i svešteniku srpske pravoslavne crkve Sveti Sava protojereju Radomiru Kolundžiću predstavili su se učenice Dopunske nastave srpskog jezika u Berlinu. Njihov divan program posvećen Danu primirju pripremljen je uz veliki napor i trud prosvetnih radnica Mirjane Stefanović i Marije Aleksić. Program uč..

15.02.202215.02.2022 Učenici starijeg uzrasta na dodeli nagrada sa ambasadorkom Janković Foto: Rasejanje.info Na Dan državnosti Republike Srbije, učenica Srpske škole iz Frajburga Dunja Tadić poželela je da sa čitaocima portala Rasejanja.info podeli svoj sastav na temu „Moj jezik, moj svet, zašto učim srpski jezik“. Ona je na konkursu, koji je raspisala ambasada Republike Srbije u Berlinu povodom Dana slovenske pismenosti, pobedila u kategoriji učenika od petog do osmog razreda. Dodeljivanje nagrada je bilo planirano za maj mesec, ali je moralo da se odloži do prve prilike, kada su to epidemiološki uslovi dozvolili (oktobar mesec). Dodeljujući nagrade prisutnim đacima sa čitave teritorije Nemačke, na prijemu u ambasadi Republike Srbije u Berlinu, ambasadorka Srbije dr. Snežana Janković je istakla, da je cilj i zadatak ambasade bio da podstakne svu našu decu, decu srpskog porekla, koja su ovde rođena ili ovde žive, da govore srpski jezik, da neguju našu tradiciju i kulturu, i da čitaj..

На Ђурђев дан прошлог љета господњег, на црквеном сабору у Мионици, испих бокал вина са са живописцем Артемијем Богославским. Бијаше слава манастира светог Георгија, братија спремила и ила и пила ко за славу, .. The post СКИТ – ВУК ЦЕРОВИЋ appeared first on Srpska Televizija Inc USA.