U Osnabriku pri Hramu Svetog Georgija već duži niz godina postoji folklor koji nosi ime Božur. Okupljanje igrača je oličenje sloge parohijana, a naročito roditelja koji redovno dovode svoju decu na nedeljne probe.
U Hanoveru je sahranjen Obrad Vasić, a na večni počinak ispratili su ga članovi najuže porodice, njegovi šahisti i bliski prijatelji iz bivšeg Srpskog centra u kojem je aktivno radio i igrao šah. Vasić je u ovoj sredini poznat kao nastavnik ispitivač naših zemljaka koji su polagali ispite za kvalifikacije koje su u svoje vreme u Nemačkoj organizovali Radnički univerziteti iz Beograda i Sarajeva. Obrad je u Hanoveru bio jedan od najstarijih i najvernijih čitalaca i saradnika našeg lista.
Do dolaska u Nemačku 1969. Vasić je radio kao nastavnik matematike i fizike u jednoj sarajevskoj srednjoj školi. Znanje koje je stekao na Mašinskom fakultetu, racionalno je iskoristio u jednoj nemačkoj firmi, da bi kasnije u Berlinu osnovao svoju, građevinsko-uslužnu, koju je uspešno vodio do odlaska u penziju.
Pamte ga u Hanoveru kao pasioniranog šahistu i „zajedljivog“ partizanovca koji je je najviše ginuo sa „nedokazanim“ zvezdašima. Uvek je s ponosom isticao da je kao student bio aktivan član Parti..
Posle, po svim merilima, uspešne donatorske večeri koje je održano u Eparhijskom centru u Diseldorfu prošlog vikenda, povodom 50 godina postojanja Eparhije diseldorfske i nemačke, vladika Grigorije je za „Vesti“ ekskluzivno rekao:
– Pristiglo je mnogo više donacija nego što smo očekivali zahvaljujući najviše prijateljima koji su došli iz Amerike i Hercegovine. Iz prebogate Amerike i iz siromašne Hercegovine, ali ljudi s velikim srcem. Ali ni naši ljudi iz Nemačke nisu se obrukali. Oni su na nemački način bili suzdržani, ali vrlo dobri donatori. Mislim da smo na dobrom putu da izdejstvujemo pravo javnosti i nadamo se da ćemo na proleće moći da obavestimo naš narod da je naša Crkva relevantna za nemačku državu.
Vladika Grigorije je još dodao da do sada još nije izračunat konačan iznos koji je doniran jer i dalje pristižu donacije od naših vernika.
Чланак Vladika Grigorije za „Vesti“: I siromašni imaju veliko srce се појављује прво на Vesti online.
Strani studenti u Nemačkoj, čiji su kursevi dostupni samo online zbog pandemije, neće imati pravo na vize, potvrdila je nemačka vlada, javlja Dojče vele. Ali za mnoge studente nema razloga za uzbunu.
Više od 80.000 stranih studenata u Nemačkoj napustilo je zemlju do aprila, a slušaonice i biblioteke su zatvorene zbog karantina.
Kako su se polako smanjivala ograničenja putovanja, mnogi su se nadali da će se stvari vratiti u normalu nakon leta.
Studenti izvan Evropske unije od sada moraju da dobiju “potvrdu o prisustvu” od svog nemačkog univerziteta da bi mogli da podnesu zahtev za vizu.
Međutim, zbog pandemije neki kursevi svoja predavanja premeštaju u potpunosti na internet.
“Strani studenti koji mogu dokazati da svoje studije ne mogu u potpunosti obavljati iz inostranstva, na primer, zbog obaveznog pohađanja, mogu ući u zemlju da započnu studije”, navodi se u saopštenju ministarke obrazovanja Anje Karliczek. „Ali ulaz za učenike koji studiraju onlajn ili na daljinu neće biti doz..
B. Rankov GošinBez straha: Mališani su hrabro stupili na pozornicu Dečje pozorište Lane iz Kikinde nedavno je drugi put gostovalo u Berlinu i obradovalo naše mališane izvodeći dve zanimljive predstave. Glumci su uspeli da po dva puta izvedu predstavu “Crvenkapa” i lutkarsku predstavu “Zunzarina palata”. Veliku ulogu u organizaciji, odigrale su, Jasmina Drinjak Malogajski koja
I. Škara Vladika Jovan i sveštenici sa članovima Pozorištanceta i KUD Kolo Vladičanskom liturgijom, koju je služio vikarni episkop humski Jovan, u Crkvi Svetog Stefana u Esenu otpočela je proslava krsne slave ove Crkvene opštine. Oko dve stotine gostiju i parohijana koji već nekoliko godina pripremaju i svim srcem žele da nađu način ikonopisanja ovog
Lična arhiva NIŠTA NIJE SLUTILO NA NESREĆU: Hodočasnici pre početka sukoba Nedavno se u Nemačku vratila grupa vernika koja je sa sveštenikom Danilom Radmilovićem bila na hodočašću u Svetu zemlju kad ih je tamo zatekao početak sukoba u Izraelu koji traje evo već treću nedelju. Kao starešina Crkve Svetog Save u Diseldorfu otac Danilo je
Tek što je pre nešto više od mesec dana izabrana nova uprava SKD "Sveti Sava" iz Leverkuzena i kormilo upravljanja klubom povereno Lili Šmit, došlo je do promene na najbitnijoj funkciji u rukovodstvu udruženja.
Na tradicionalnom festivalu Slavlje naroda u Hildenu Srbiju su predstavili jugoslovensko-nemački KUD Hilden i Folklorno društvo Zora iz Ratingena.
Festival je trajao dva dana, a otvorila ga je gradonačelnica Birgit Alkenings poznata po svom angažovanju na integraciji stranaca. Skup je u ime Generalnog konzulata Srbije iz Diseldorfa pozdravio konzul Nebojša Živanović, a u ime KUD-a Hilden predsednica Dragica Matejić-Šreder, pisac i prevodilac.
– Osnovani smo kao jugoslovensko-nemačko udruženje u vreme dok je bivša država postojala, ali se raspadom Jugoslavije nismo razišli. Cilj nam je i onda i sada bio spajanje kultura različitih naroda. Grad Hilden nas je podržao sve ove godine, na čemu smo gradskim vlastima veoma zahvalni – istakla je Šrederova.
Ona je zahvalila i folklornom društvu Zora koje je prihvatilo poziv da na festivalu predstavi deo srpske tradicije i gurmanskih specijaliteta. I mora se priznati da su to učinili veoma uspešno, jer su folkloraši nastupili oba dana festivala..
Fudbalski klub Tempo je proteklog vikenda priredio Jesenju zabavu u Frankfurtu. Program je vodio Ljubomir Čučak, jedan od osnivača Tempa, a u kulturno-umetničkom programu su učestvovali dečji folklorni ansambli SKUD Oro Frankfurt iz Oberursela, SD Dunav iz Hohajma na Majni, KUD Izvor Kluba Srbija iz Noj Izenburga i SKC Ofenbah koji se predstavio sa dve grupe mladih folkloraša.
Posle nastupa folklora goste su zabavljali Zvezde Granda Andrijeta Jotić i Stefan Lazarević, koji su specijalno za ovu zabavu došli iz Negotina. Muzika nije slučajno odabrana s obzirom na to da su, u dugogodišnjoj istoriji ovog kluba igrali brojni fudbaleri poreklom iz Istočne Srbije, a često su i u rukovodstvu Tempa bili ljudi iz toga kraja.
Prošle godine je FK Tempo proslavio 45 godina uspešnog rada, pa ne čudi da su u publici bili brojni nekadašnji fudbaleri i sportski radnici koji su doprineli da Tempo bude ono što danas jeste.
Da fudbaleri umeju i uz muziku da se vesele i narodno kolo da odigraju u to su ..