Australija

Na desetine hiljade Srba koji danas žive u Australiji prošlo je kroz ratne golgote u krvavim godinama raspada nekadašnje Jugoslavije. Od 1991. do 1995. mnogi su zauvek napustili svoje domove na teritoriji današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine, mnoga bezbrižna detinjstva surovo su prekinuta, a životi nastavljeni u izbegličkim kolonama, prinudnim smeštajima u matici, a zatim i na aerodromima, na kojima su se sa zavežljajima velikih nada ukrcavali u avione za novi početak negde daleko. Jednu od takvih priča Australiji je predstavila Irena Ćeranić, novinarka televizije ABC iz Perta, koja je kao petogodišnja devojčica sa sestrom i roditeljima morala da napusti ratom razoreno Sarajevo. Irena je svoju ispovest napisala u autorskom tekstu koji je ABC objavio povodom Svetskog dana izbeglica, 20. juna. Priču Irene Ćeranić prenosimo u celosti: Moja sestra i ja ugnjezdile smo se u majčinom zagrljaju dok smo sedele u mračnom, plesnivom podrumu i slušale prodoran zvuk sirena za uzbunu, nakon čeg..

Treba da vodimo računa o svemu što je dobro, da se držimo zajedno, čuvamo i živimo složno u ljubavi. Ako jedni na druge budemo gledali sa ljubavlju, onda ćemo svaku prepreku lakše savladati i uvek iznalaziti najbolja moguća rešenj. Onda će tu uvek biti i blagoslov božji. Ovim rečima se vernicima u Kizborou obratio protonamesnik Aleksandar Savić, novi starešina hrama Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou, koji je s porodicom doputovao u Australiju. Protonamesnik Savić zvanično će preuzeti dužnost na svetoj arhijerejskoj liturgiju u nedelju koju će služiti vladika australijsko-novozelandski Siluan. Veliki broj vernika, predstavnici svih crkvenih odbora i sekcija sačekali su novog sveštenika, protinicu Dijanu i njihove sinove Jovana, Nikolu i Marka. Iako su bili umorni od puta, bili su dirnuti ljubavlju i pažnjom kojom su dočekani u novoj crkvenoj zajednici u kojoj će odsad da žive. Nakon zajedničke molitve u hramu, gde su bili i sveštenici Milorad Lončar, Dejan Milošević i protođakon M..

Na prošlonedeljnoj humanitarnoj akciji za pomoć u lečenju dvoipogodišnjeg Marka Magića, koju je organizovala grupa naših sunarodnika u Melburnu, sakupljeno je 16.435 dolara. Ova sredstva su uručenja Markovim roditeljima, koji su se zahvalili na dobrim i plemenitim ljudima, bez kojih bi im svakodnevna bitka sa teškom bolešću njihovog mališe bila sigurno mnogo teža. Veliki broj prijatelja porodice Magić i ljudi plemenitog srca uključio se u organizaciju humanitarno-zabavne večeri održanoj prošlog petka u klubu „Marquee Lounge Bar“ u Turaku. Od vlasnika poznatog lokala koji nisu želeli da naplate ni dolar za organizaciju humanitarne večeri, preko muzičkih grupa „Vizantijsko plavo“, „Povratak optisanih“, veliku pomoć pružili su i Dragan Ackar, Petar Marjanović, DJ Denan, ali i grupa vrednih volontera koji su štampali ulaznice, prodavali ih na ulazu, brinuli se o posetiocima ili na mnoge druge načine pomogli da se tokom jedne večeri sakupi preko 16.000 dolara. I još jedan podsetnik za ple..

Mnogobrojni su fudbaleri srpskog porekla koji su pisali istoriju ovog sporta u Australiji, kao što ih i danas ima u raznim ovdašnjim ligama. U toj plejadi poznatih asova posebno mesto zauzima Zoran Ilić iz Sidneja, koji je ovih dana obeležio 30. godišnjicu od kada je prvi put zaigrao za mladu fudbalsku reprezentaciju Australije – jubilej koji će uvek pamtiti. Najduži fudbalski vek Zoran je proveo u sidnejskom klubu Sent Džordž Sejnts (St George Saints), jednom od divova ondašnje NSL (National Soccer League). Igrao je i za druge klubove u Australiji, ali se oprobao i u otadžbini, gde je nosio dresove nekoliko timova u različitim rangovima takmičenja bivše Jugoslavije. Ilić u timu FK Jagodine u sezoni 93/94 – Došao sam sa roditeljima u Australiju kada sam imao samo tri godine, iz malog mesta Panjevac pokraj Despotovca. Kao i većina ondašnjih doseljenika stigli smo sa po torbom u rukama u neki novi svet. Pošto nam je kao i mnogim ljudima s naših prostora fudbal bio u krvi, od malena sam ..

Uz prisustvo velikog broja vernika, a naročito mladih bračnih parova sa decom, na veliki praznik Silaska svetog Duha na apostole, Crkvena opština Sveta Trojica iz Bransivka u nedelju je svečano proslavila i hramovnu slavu. U prazničnoj liturgiji su pored starešine hrama protojereja-stavrofora Petra Damljanovića i jereja Gorana Jovičića učestvovali i sveštenici Vladislav Šipovac, Dejan Milošević, Dragoljub Pantelić i protođakon Miodrag Tomić. Svečani ton liturgiji dao je i crkveni hor „Stevan Mokranjac“ sa dirigentom Savom Đukićem. Nakon liturgijskog sabranja vernog naroda u hramu, krenulo se u trokratni ophod oko crkve sa čitanjem Jevanđelja, nakon čega je presečen slavski kolač. Po završetku liturgije prešlo se u crkvenu salu gde je poslužen slavski ručak koje su pripremile vredne sestre iz Kola srpskih sestara „Majka Jevrosima“, a dobrodošlicu gostima poželeo je predsednik Crkvene opštine iz Bransvika Mile Pavić. Domaćini slave Mile i Snežana Jovanović, crkveni hor Stevan Mokranja..

Prošle subote u domu Srpske Narodne Odbrane u Kenli Vejlu održano je šumadijsko veče. Žagor, dečja graja, igra i pesma su gospodarili prostorijama SNO. Razdragana lica roditelja i dece, baka i unuka, momaka i devojaka, upotpunjena svirkom narodnog orkestra, podsećala su na Šumadiju i na Gružu, što je konstatovao i voditelj ove večeri Goran Nikolić, umetnički rukovodilac novoosnovane Akademije Krug. Cela subotnja manifestacija i održana je pod sloganom preuzetim iz stihova narodne pesme – Devojke iz Gruže, lepe su k’o ruže. Goran Nikolić je u kratkom uvodu u ime domaćina poželeo dobrodošlicu i najavio program u kojem je dominirao folklor sa tradicionalnim igrama iz Šumadije. Različiti uzrasti igračica i igrača, odevenih u raskošne narodne nošnje, dali su posebnu čar ovom druženju Šumadinaca i njihovih prijatelja iz ostalih krajeva Srbije i drugih srpskih zemalja. I opet se pokazalo da su Srbi veseljaci gde god da žive i odakle god da dolaze. Naš narod gaji i čuva svoju tradiciju, a ..

Crkva Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou Sveštenstvo i vernici najveće Crkvene opštine Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou večeras će dočekati novog starešinu hrama, protonamesnika Aleksandra Savića, koji u popodnevnim satima stiže sa porodicom iz otadžbine. U nedelju 23. juna na arhijerejskoj liturgiji u hramu Svetog arhiđakona Stefana, koju će služiti episkop Australijsko-novozelandski Siluan, protonamesnik Savić obaviće zvaničnu primopredaju dužnosti od protojereja-stavrofora Milorada Lončara, koji odlazi u zasluženu penziju. Na nedavnu molbu prote Milorada, episkop Siluan je doneo ukaz o njegovom penzionisanju, a na mesto starešine hrama postavljen je protonamesnik Aleksandar Savić, doskorašnji paroh u crkvi u Dubravama kod Gradiške u Republici Srpskoj. Sveštenik Aleksandar u Melburn dolazi sa porodicom, suprugom Dijanom i sinovima Jovanom, Nikolom i Markom. Rođen je 1977. godine, a u njegovoj biografiji navodi se da je 10. juna 2003. diplomirao na Teološkom fakultetu Sveti Sa..

Dečakov otac Andrija Magić zahvalio se gostima što velikodušnom podrškom pružaju njegovom sinu šansu da ode u Ameriku na lečenje koje košta 350.000 dolara. Hvala vam od srca i znajte da, kao što smo Jelena i ja dali život Marku pre dve i po godine, svi vi večeras, ali i svi dobri ljudi koju nam pomažu, zajedno nam dajete još jednu veliku nadu će Marko ponovo biti zdrav. Ovim rečima Andrija Magić se obratio svim dobrim ljudima koji pomažu njegovom dvogodišnjem sinu da se izbori protiv opakog neuroblastoma. Gotovo svake nedelje u nekom delu Melburna vodi se plemenita akcija da bi se došlo do novca potrebnog za nastavak Markovog lečenja. Prošlog petka u akciju se uključio i veliki broj ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. ‘ Potresna priča o bolesnom dvogodišnjem dečaku dirnula je ne samo naše zemljake, već i sve ljude širom Australije koji su o Markovoj herojskoj borbi saznali i preko australijske štampe i TV emisija. Mnogi od njih sa brigom prate borbu njegovih roditelja, koji na sve..

Botajičani se tradicionalno okupljaju u Švajcarskoj na dan seoske slave, sretali su se i u Sidneju u Nedelju pred Duhove, a iako rasuti po svetu dogovaraju se, pišu knjige i brošure o zavičaju i promovišu ih u zavičaju. Tako su u Modriči predstavljena dela Milorada Vidovića, koji živi i piše u Sidneju. Milorad radi u biblioteci u Liverpulu, predgrađu Sidneja. Ko mu je bio u kući,video je da je i tamo ista stvar. U njegovom salonu nema stola za bilijar već vrednih i dragih mu knjiga. Za neke mu je sam Bog pomogao da ih spase tokom nesrećnog rata u zavičaju. Gligor Muminović maestralno je rečima predstavio Vidovićeve knjige. – Red je kazati i zbog čega su knjige vredne čitanja. Najednostavniji odgovor je da se iz njih uči časnom i poštenom načinu života, uči se ljudskosti, časti i poštenju, uči se ljubavi kao načinu življenja i vrhunskom moralnom principu, uči se radu, marljivosti i upornosti u težnji za ostvarivanjem životnih ciljeva… Miloradove knjige bi se mogle koristiti u vaspitan..

Srpsko ribolovačko udruženje iz Melburna nastavilo je 12 godina dugu tradiciju takmičenja u seniorskoj konkurenciji. Pored reke Mari u mestu Matura u Novom južnom Velsu okupili su se zaljubljenici u ribolov,a konkurencija je bila zaista žestoka. Upecano je mnogo ribe, ali da bi se osvojili pehar i novčane nagrade bilo je potrebno uloviti Marikoda. Takmičenje je počelo je ujtro i svakom je bilo dozvoqeno da peca sa dva štapa. Najveću ribu ulovio je Branko Vukomanović, marikoda 90 centimetara dugačkog i 11 kilograma teškog. Na žalost, riba je vraćena u vodu jer prelazi dozvoqenu veličinu. Druga nagrada, takođe za marikoda, pripala je Miši Atlagiću. On je ulovio ribu od 50 centimetara i 1,9 kilograma, koja je po pravilima takođe vraćena u reku. Treću nagradu osvojila je Verica Marković za marikoda od 50 centimetara i 1,770 kilograma. I ovaj marikod je imao sreće da bude vraćen u reku. Pobedniku Vukomanoviću pripala je novčana nagrada od 300 dolara, Atlagiću 200, a Verici Marković 100 dola..