Od samog početka primene rigoroznih odluka federalne vlade u cilju sprečavanja širenja pandemije virusa Covid-19 i mnoge sportske organizacije, društveni i penzionerski klubovi, ali i srpske crkve, bili su prinuđeni da privremeno prekinu rad.
Gotovo dva meseca kasnije rigorozne mere su i dalje na snazi, a posledice na mnogobrojne organizacije, ne samo u našoj zajednici, već sada su vidljive. Mnogima će biti potrebna velika pomoć zajednice ili države da bi ponovo počeli sa radom. Federalna vlada, ali i vlade australijskih država, još uvek nisu najavile bilo kakvu pomoć namenjenu oporavku etničkih, kulturnih ili sportskih organizacija.
Dok se nalaze u nekoj vrsti hibernacije, čekajući na neko bolje vreme bez korona virusa, na adrese klubova uredno stižu računi za vodu, struju, neplaćene rate za kredit se gomiljaju, a banke ih sigurno neće zaboraviti.
Sve više narudžbina
U Srpskom centru u Kizborou su odlučili da pokušaju da nešto sami urade, kako bi došli do preko potrebnog novca za o..
Najstariji srpski fudbalski klub na prostorima Australije, Vudvil Beograd iz Adelajda, koji je još prošle godine ušao u osmu deceniju postojanja, u svojoj dugoj istoriji ne pamti da je sezona obustavljena na ovako dug period. Kraj krize nastale zbog epidemije virusa korona ovih dana počinje da se nazire i najavljuje se skori povratak fudbalera iz izolacije na teren.
Iz Fudbalskog saveza Južne Australije na adrese klubova stiglo je obaveštenje da će početak treninga biti dozvoljen od 11. maja, nakon odluke Savezne vlade da počne s ublažavanjem restrikcija, kako bi se što pre pokrenuo normalan život u zemlji. Treninzi će se održavati prema posebnom protokolu koji je po nalogu Savezne vlade pripremio Australijski institut za sport (AIS).
Za sada nema nagoveštaja kad će moći da se počne s normalnim radom, ali postoje očekivanja da će se i to uskoro dogoditi i da bi takmičenja mogla da se nastave u prvoj polovini juna.
Na početku tekuće 2020. godine u Južnoj Australiji sve je krenulo kako..
Zorka je tašta Miše Zarića, pa kad smo posetili Mihaila, Mišinog oca, onda smo otišli i kod Zorke Kanić koja je u istom, ruskom staračkom domu u Kabramati.
Kad smo kod tašte, nije zgore da vidimo kako Mujo barata sa taštom. Ode Mujo kod doktora i veli: „Doktore, sutra dovodim taštu kod tebe. Kad joj rekneš, ban – udahni, pa onda izdahni, nemoj više ništa da govoriš“, tj. tako da tašta izdahne – umre.
Mislim da kod Miše nije tako, ali istini za volju, šala je šala, i u šali ima šale. Tako se nađosmo kod visprene gospođe Zorke.
Zorka je sa pokojnim mužem Životom Kanićem stigla u Australiju 31. decembra 1949. u istom brodu sa ocem Milenkom Stefanovićem, nama živima i koji dosta pamtimo, dobro poznatim. Zašto baš u Australiju, zašto ne za Srbiju? Kad su ga pitali, uzviknuo je: „Ja sam se zakleo kralju!“
To što je bio Srbin i veran kralju koštalo ga je četiri godine robije. Takav je bio i moj pokojni otac i mnogi, mnogi drugi, na čemu im čestitam.
Pričao mi je u Brizbejnu gospodin Ševenj..
Kao što smo pisali u vikend izdanju „Vesti“, fitnes industrija je teško pogođena zabranom okupljanja i grupnog vežbanja, uvedenom usled pandemije. Vlasnici teretana i njihovi uglavnom porodični biznisi doživeli su pravi debakl. Mnogi neće biti u stanju da vrate dosadašnju klijentelu kad se situacija stabilizuje.
Tim povodom razgovarali smo sa uspešnim članom srpske zajednice, mladim poslodavcem i fitnes trenerom Nebojšom Arčabom iz Liverpula, koji sa saradnicima već pet godina vodi franšizu Herbalajfa, a u njenom sklopu i fitnes program u sali Bigge St u Liverpulu. Međutim, zbog restriktivnih mera sve je stalo.
– Baš uoči proglašenja pandemije u liverpulskom ogranku Herbalajfa planirali smo potragu za većom salom zbog porasta broja članova. Međutim, zbog mera restrikcija smo odustali od toga jer nismo sa sigurnošću mogli da znamo ni koliko će ova kriza trajati ni da li ćemo uspeti da zadržimo naše kompletno članstvo.
Šta ste preduzeli?
– Pošto smo morali da prestanemo sa treninzima u..
Poslednja dešavanja u Fudbalskom klubu Nobl Park junajted Drina zabeležili smo još polovinom februara, kad je ekipa započela drugu fazu priprema za novu sezonu. Kao što je poznato, umesto da u martu počne prvenstvo, usled proglašene pandemije korona virusa donete su restiktivne mere koje su podrazumevale, između ostalog, i zabranu grupnih okupljanja.
Fudbaleri Drine su, kao i svi ostali, od tog trenutka na prinudnoj pauzi. Kad će klupske prostorije ponovo biti otvorene, kad će život ponovo početi da se odvija normalno, ostaje da se vidi. U klubu veruju da se na to neće još dugo čekati, ali dok taj opaki nevidljivi neprijatelj vreba izolacija mora da se poštuje.
Ruku na srce, to postaje sve teže i teže svima kojima je ovaj srpski fudbalski kolektiv pri srcu. Ne tak davno, u prostorijama i kraj terena Drine sve je vrvilo od naroda. Sada je sve drugačije i – tužnije. Prostorije su prazne i zaključane, na terenu fudbaleri ne trče za loptom, niko se ne pojavljuje… Ali, zatvorene su i škole..
Negde sedamdesetih godina prošlog veka slušali smo vrlo često od prilike ovakve čestitke i želje preko vazduh prijemnika, tj. radio-prijemnika. Sinu, odnosno unuku Marku Miljanovu, srećan odlazak za Australiju žele deda i baba i otac i majka i mnogobrojna rodbina pesmom „Prokleta da je Australija“. Svakako da se ovim nije proklinjala Australija, kao ni u pesmi „Gde si pobro, nigde te ne bilo, il’ ne čuješ, il’ ne haješ za me“.
To su samo načini izražavanja, ali svejedno, Australija je zabranila da se peva ova pesma. Po meni je i trebalo, jer ne znaju oni naše manire, izraze, idiome. A reč „odnosno“ nije greška uopšte nego način, pošto se radi o dedi i babi i ocu i majci, te se kaže odnosno.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović piše: „Odnosno toga“, to i to…
U razgovoru sa mojim školskim drugom, dr Sando Dragomirom, dođosmo i do toga da se i on seća tih čestitki onima koji odlaze za daleku Australiju. Da, onda je bila dalje nego sad. Onda se išlo brodom po mesec i po dana, a sad oko 24 s..
Cela australijska zajednica, uostalom kao i ostatak sveta, već duže vreme ne može da uživa u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Šok koji je donela pandemija korona virusa zatekao je sve poklonike „bubamare“, kako navijače, tako i sve koji su aktivno uključeni u fudbalska dešavanja. Među organizacijama koje su osetile restriktivne mere je i Fudbalska akademija Ultra Football, koja nakon tri godine postojanja tek što je raširila krila kad su u martu obustavljene sve aktivnosti.
Sve federacije i poklonici fudbala širom Australije s velikim nestrpljenjem očekuju zeleno svetlo za nastavak takmičenja. Velibor Joković, osnivač i trener Ultre, ne krije da su svima teško pale mere restrikcije jer su došle baš u trenutku kad je Akademija lepo krenula s radom na svim poljima.
Sezona za ponos
Na početku razgovora sagovornik „Vesti“ podseća kako je okončana sezona 2019/20.
– Srećna okolnost u celoj ovoj situaciji je ta što su takmičenja završena samo nedelju dana pre stupanja restriktivnih m..
U srpskom fudbalskom klubu „Sveti Đorde“ u Brizbejnu situacija nimalo nije sjajna. Klub se u ovoj izolaciji zbog virusa korona suočava sa velikim iskušenjima – kako opstati i preživeti dok traje ova nezapamćena „oluja“.
Zak Popov, jedan od članova uprave ovog srpskog kluba u Brizbejnu, za „Vesti“ je donekle predstavio aktuelnu situaciju:
– Svi smo u izolaciji. Treninga nema. Svi igrači su dobili program rada od svojih trenera kako bi individualno, kod svojih kuća, donekle održavali preko potrebnu kondiciju.
Popov iznosi probleme sa kojima se ovaj srpski fudbalski kolektiv ovih dana prvi put od osnivanja suočava.
– Kad je reč o fudbalu u Kvinslendu, zvanično su otkazane sve aktinosti do 30. juna. Zabranjeno je svako okupljanje fudbalera, trenera, pa i nas članova uprave. Pojedini članovi našeg kluba s vremena na vreme obilaze teren i klupske prostorije, manje-više vršimo čišćenje i potrebno održavanje samog terena – kaže naš sagovornik i dodaje: – Nadležni organi su odredili pauzu do..
Umesto da je ovogodišnja fudbalska sezona u punom jeku – takmičenje je trebalo da počne polovinom marta, u većini fudbalskih kolektiva, pa i u srpskom klubu Vestgejt Sinđeliću ne dešava se ama baš ništa.
Tužno je i pogledati zaključena vrata i spuštene roletne na prozorima klupskih prostorija koje su već dva meseca zatvorene. Po uglovima se pravi paučina, po podu skuplja prašina, a na kapiji na ulazu su katanci… Već duže vremena niti se bilo ko pojavljuje, niti se bilo šta dešava.
Usled pandemije koronavirusa stanovništvo se uspaničilo, u narod se uvukao strah, pa su svi u svojim kućama ili stanovima. Retko se neko i pojavljuje, kao da je ratno stanje. A i oni koji povremeno odu do supermarketa po namirnice, nose zaštitne maske i rukavice, pa se i prijatelji ne prepoznaju kad se sretnu…
Zaista je tužno što se toliko dugo niko ne pojavljuje na stadionu Sinđelića u Ardieru, na kojem su se poklonici fudbala okupljali bez obzira da li se na njemu igra utakmica ili ne. Pa i u vreme dužih p..
Organizovanjem nastave na daljinu, usled trenutne epidemiološke situacije u zemlji i u skladu sa preporukama Ministarstva za obrazovanje u Viktoriji, srpska etnička škola „Vuk Karadžić“ u Sent Albansu priključila se kampanji „Ostani kod kuće“, doprinoseći opštem cilju sprečavanja širenja zaraze koronavirusom.
Tokom školskog raspusta koji je počeo sredinom marta, nastavno osoblje je neumorno radilo na pripremama i usavršavanju za rad na daljinu, kako bi se nastavio kontinuitet u radu sa učenicima, smatrajući da privremeno obustavljanje direktne nastave ne podrazumeva i obustavljanje obrazovnog rada sa decom.
U zavisnosti od razreda, uzrasta dece i njihovih mogućnosti da imaju pristup različitim platformama za učenje na daljinu svaki nastavnik je, u saradnji sa roditeljima, doneo odluku koji način rada je najefikasniji za njihove razrede.
– Trenutno, naše nastavno osoblje koristi platforme kao što su ZOOM, Edmodo, TEAMS, Houseparty, Google Classroom, Google Form i Viber. Istovremeno, kom..