Za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zorana Lončara može se reći da je pravi čovek na pravom mestu, s obzirom da na novosadskom Pravnom fakultetu predaje upravno upravo. „Ja sam najveći ekspert u svom ministarstvu“, kaže u razgovoru za „Vesti“ ministar Lončar, koji će ovu odgovornu funkciju obavljati volonterski, zadržavajući pravo da svoju profesorsku karijeru nastavi na fakultetu. Plata je, naravno, neuporedivo veća od ministarske. Zanimljivo je da je naš sagovornik doktorirao na temi o ministarskoj odgovornosti. Nadamo se da će članovi nove Vlade pouke iz ovog doktorata na pravi način primeniti i u praksi.
• Šta su razlozi što dijaspora neće moći da glasa u inostranstvu na predstojećim predsedničkim izborima?
– Izmenom i dopunom Zakona o izboru narodnih poslanika predviđeno je da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu vodi poseban izvod sa biračkim spiskovima naših državljana koji imaju prebivalište u inostranstvu.
čekaju politički dogovor
U čemu će biti suština izmena Zakona o lokalnoj samoupravi i o lokalnim izborima?
– Radi se na izmenama i dopunama tih zakona, ali o konkretnim rešenjima u ovom trenutku ne mogu da govorim, jer će neka rešenja zavisiti od dogovora sa koalicionim partnerima koji čine okosnicu republičke vlade. Ali, u veoma kratkom periodu od nekoliko nedelja izaći ćemo sa konkretnim rešenjima o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima.
Hoće li DSS predložiti većinski ili proporcionalni izborni sistem za izbore na lokalu?
– Rekao sam vam o detaljima u ovom trentuku još ne mogu da govorim.
Za realizaciju tog njihovog prava neophodno je preduzeti niz tehničkih mera. Neophodna je i saradnja sa Ministarstvom za unutrašnje poslove, koja je do sada, ovih prvih dana bila izuzetno dobra. Naime, MUP ima podatke o našim građanima koji su odjavili prebivališta i boravišta radi iseljenja u inostanstvu. Treba uspostaviti, a što do sada nije učinjeno na zadovoljavajući način, saradnju sa Ministarstvim spoljnih poslova koji ima podatke o diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu, gde bi naši građani trebalo da glasaju. U samom zakonu o izboru narodnih poslanika postoji odredba koja je vezana upravo za taj vremenski period koji je neophodan za ove tehničke pripreme. Ne postoji obaveza, a ni tehnička mogućnost da se priprema obavi u ovom kratkom periodu. Gotovo je sigurno da naši građani u inostranstvu neće biti u prilici da svoje glasačko pravo ostvare u inostranstvu za predsedničke izbore, ali nadam se da ako bude bilo saradnje između ovih ministarstava, da će se stvoriti tehničke mogućnosti da se to desi za lokalne i pokrajinske izbore koji se redovno održavaju u septembru ove godine.
Zakonske nejasnoće
• Očekujete li da će nakon izbora novog ministra za spoljne poslove, saradnja sa ovim ministarstvom bolje funkcionisati?
– Kada dođe do promene, mislim da bismo blagovremeno dobili prave podatke o mogućnostima realizacije ovog prava naših državljana. U ovom trenutku ne mogu da sagledam čitav proces načina glasanja naših državljana u inostranstvu dok ne budemo obavili razgovore sa ljudima iz tog ministarstva. Jako je bitno da svi nosioci funkcije u svim ministarstvima potiču iz političke grupacije iz koje potiče i aktuelna vlada Republike Srbije.
Nema trgovine
Postoje priče da DSs odgovara većinski izborni sistem na lokalu i da je zato spreman na političku trgovinu sa SRS kome, pak, najviše odgovara važeći proporcionali izborni sistem?
– Ne trguje se ništa. Za DSS odgovara svaki onaj sistem koji će omogućiti da lokalna samouprava bude funkcionalna i efikasna. Kao narodnoj stranci, nama odgovara sve ono što i većini građana odgovara.
• Da li će biti omogućeno glasanje i van konzularno-diplomatskih predstavništava?
– U tim internim razgovorima ministarstava treba videti kako da se na što bolji način omogući građanima da lakše ostvare svoje pravo. Osim velike brojnosti za jedno diplomatsko predstavništvo, mogu postojati i problemi ako u nekim konzulatima neće biti ni 100 ljudi na biračkom spisku. Postavlja se pitanje racionalnosti otvaranja biračkih mesta u nekim od diplomatsko-konzularnim predstavništvima. U svakom slučaju, to je jedan od niza tehničkih problema koje treba rešiti u ovim razgovorima, jer su to sve otvorena pitanja koja nisu jasno rešena u zakonu.
• Hoće li predstavnici stranaka koje učestvuju na izborima imati pravo da na svakom biračkom mestu u inostranstvu pošalju svoje predstavnike za birački odbor?
– Zakonski je nejasno određeno da li stranke mogu slati svoje predstavnike u biračke odbore širom zemaljske kugle ili samo iz reda naših građana koji žive u inostranstvu. Mislim da treba pomiriti dve stvari: prvo, pravnu sigurnost koja omogućava objektivnu kontrolu izbornog procesa, bilo da su parlamentarni ili predsednički izbori u pitanju, a s druge strane treba voditi računa i o ekonomičnosti tog procesa, jer to zaista jako puno košta. čini mi se da još uvek nisu isplaćeni svi članovi proširenog sastava biračkog odbora sa prošlih decembarskih parlamentarnih izbora u Srbiji. U pitanju je iznos jedne dnevnice u iznosu od 1.500 dinara. Samo ovi poslednji izbori su koštali 709 miliona dinara, a to je za budžet Srbije ogroman izdatak.
Najracionalnije rešenje
• DSS je kritikovao stanje biračkih spiskova, šta ćete vi kao resorni ministar, a iz redova ove stranke, preduzeti da se ono konačno sredi?
– Stanje sa našim biračkim spiskovima je najblaže rečeno katastrofalno. DSS je još 2002. godine na osnovu kompakt-diska sa biračkim spiskovima uspeo da utvrdi da je nepravilno upisano 835.553 birača. To su bile različite vrste grešaka. Nešto je u proteklom periodu urađeno, ali ne mnogo. Veoma je kompleksan posao oko sređivanja biračkih spiskova. U ministarstvu razmatramo dve ideje: jedna je da se stvarnim ažuriranjem dođe do preciznog biračkog spiska, a druga ideja je da se ide na potpuno nov birački spisak. Nakon razgovora sa stručnim ljudima u ministarstvima i sa nadležnim u MUP-u mi ćemo probati da dođemo do toga šta je najracionalnije i najekonomičnije za Srbiju u pogledu biračkih spiskova. Sledeće nedelje me očekuje razgovor sa šefom OEBS-a g. Masarijem. OEBS je izrazio spremnost da nam finansijski i stručno pomogne u sređivanju biračkih spiskova.
Izbor gradonačelnika
Hoće li ostati princip da se gradonačelnik bira neposredno?
– Zavisi od toga da li obezbeđuje funkcionalnost i efikasnost lokalne samouprave. Mora se prethodno ispitati kako u ovih 12 opština, koje do sada funkcionišu po novom zakonu o lakoalnoj samoupravi, a koje imaju i neposredno izabranog gradonačenika, zaista u praksi funkcioniše. Tek na osnovu jedne ozbiljne analize možemo doći do odgovara koji je sistem bolji.
• U kom roku očekujete da će vaše ministarstvo završiti sređivanje biračkih spiskova?
– Iz iskustva koje donosim iz RIK-a cenim da je to posao od šest meseci do godinu dana.
• To znači da do lokalnih i pokrajinskih izbora spiskovi neće biti sređeni?
– To ne znam, ali ćemo u svakom slučaju nevezano za ovu želju da dobijemo jedinstven birački spisak, mi učiniti sve, pre svega preko naših upravnih inspektora, da i do predsedničkih izbora imamo maksimalno ažuran birački spisak.
Opštine bez računara
– Nadležnost i vođenje biračkih spiskova nije u Ministarstvu za državnu upravu, već njega vode opštinske uprave. Ministarstvo ne može niti da izbriše niti da upiše nijednog građanina. Bez obzira što smo na početku 21. veka neke od 160 opština u Srbiji nemaju računar, pa se u njima, pre svega na jugu Srbije vode ručno. Kompleksan je problem i što ne postoji povezani sistem vođenja biračkih spiskova, odnosno ne postoji jedinstveni birački spisak. Mi imamo160 baza podataka skupljenih u jedan kompakt-disk. Rešenje za ažuran birački spisak možemo imati tek ako imamo jedinstvenu bazu podataka.
