Švajcarac Bruno Rueg zatvorio je privatnu firmu u svojoj dobro uređenoj zemlji i preselio se na imanje svoje supruge Snežane u selu Lužnice nadomak Kragujevca. Nakon preporuke lekara da zbog zdravstvenog stanja mora da provodi više vremena na svežem vazduhu i da izbegava stresne situacije, odlučio je da iz Dibendorfa dođe u Šumadiju i gaji ovce.
Kao tipičan predstavnik svoje nacije u kući i dvorištu je sve sredio pod konac i pedantno u svoje troškovnike beleži gde odlazi svaki dinar. Trenutno ulaže u nove štale za ovce rase „merioland“ koje su ovde poznatije kao „vinterberg“. U stadu ima 35 ovaca, nabavio je stručnu literaturu na nemačkom jeziku. Sami ih gaje, vode računa o njihovom zdravlju, zapisuju vreme jagnjenja, šišanja. Bavljenje stočarstvom mu, kaže, nije potpuno strano.
– Kao da sam se vratio u detinjstvo, kada su moj deda i otac živeli u jednom selu blizu Ciriha. U Lužnicama nema zagađenog vazduha, mir je i tišina. Nema stresa, jer kada izađem u polje, mogu da sretnem samo vevericu ili detlića, kaže Bruno Rueg, keramičar po struci, kome nisu strani ni drugi građevinski zanati.
Obavezan kurs
– U Švajcarskoj nije moguće se baviti uzgojem ovaca, ako ne završite jednogodišnji kurs, na kome treba da naučite sve o toj oblasti. Pored toga treba naučiti i osnove veterine, knjigovodstva, kaže Snežana Rueg.
Bruno i Snežana su pre šest godina počeli da zidaju kuću u Lužnicama. Pretprošle godine su radove priveli kraju. Većinu zanatskih radova Bruno je obavio sam, a jedino što ga je u Srbiji nerviralo bilo je kašnjenje ili nedolazak majstora za poslove koje nije mogao ili umeo sam.
– Kada bi Srbi tako dobro radili ovde, kao u inostranstvu, onda bi ova zemlja bila bolja od Švajcarske. Ali u Srbiji sve može ovako ili onako. Desi se da se majstor ne pojavi u zakazano vreme. Sada već znam da ako ovde neko kaže da će doći u utorak, ja ga očekujem u sredu, kaže Bruno.
U Lužnicama mu je toliko dobro da u Švajcarsku odlazi svega dva puta godišnje da obiđe ćerku i na lekarske kontrole srca. Sve mu prija u Šumadiji, kaže njegova supruga Snežana, osim činjenice da još nije dobio stalni boravak, iako je već sedmu godinu u Srbiji.
– Srpski jezik nije savladao, ali je zato moj brat naučio nemački od njega, dok mu je pomagao oko zidanja kuće. Druži se sa komšijama i nekako se sporazumevaju. Ja sam mu i prevodilac, ali oni bi voleli malo da skitaju i sami. Svake subote idemo na partiju karata, večeru ili izlazimo u restorane. Ovde su mu čudne samo svadbe. Dva puta je bio na veseljima i odustao. Kaže da bi bilo pametnije mladencima uplatiti medeni mesec, nego spremati jelo i piće za trista gostiju, koji čak ne mogu ni da pričaju od glasne muzike, dodaje Snežana Rueg.
