Bogu hvala, ne može se reci da je previše vremena prošlo, jer onda ne bi bilo prilike za popravni, ali strpljiviji deo gradanstva sigurno je gromoglasno složan da je dovoljno vremena prošlo. Svaku dugu knjigu piše sa spiskom neostvarenih želja, opravdanih i naravno nerealnih, kako to, avaj, vec sa željama obicno biva. Klimava medunarodna pozicija (taman im se dopadnemo, oni nas uvate u valjanju bukovih debala za kundake lovackih pušaka), privatizacija (opsa!, ovo je vec pipavo), a onda: skupoca, sindikati, socijalna pitanja, sve nezadovoljniji esnafi od nezadovoljnijih (prosvetari, medicinari, prošle godine icrvene beretke, pa onda neplatežni poreski dužnici kao što su taksisti, advokati, slobodni umetnici – ne i estradni, ali, elem, sudije su zadovoljne) – sve je pod kontrolom, reforme su u toku, a mi smo malo glasniji i to skoro svi OSIM…
Državna uprava republicka mudro cuti, a i njeni službenici. Dobro im je? Jok, more, kažu pakosnici, zabranio im Ustav da štrajkuju. Da li je mojim dragim i cenjenim kolegama zaista bolje nego drugima? Jeste, neuporedivo bolje nego pre dve godine, kada su svoje dostojanstvo, licno i profesionalno kaucirali u civilizacijskom posrnucu srednjeg sloja i andergraundu jedne, do tada oduvek cenjene struke. Ali nije im toliko bolje da bi caklili ocima i zaboravili tuda ponižavanja i svoja ocutavanja iz bliske prošlosti. Zato gledaju svoja posla i rade, i pokušavaju da budu mrdljiviji ne bi li se odbranili od surove cinovnicke prašine koja ih svakodnevno salece. I, naravno, nije im uopšte bolje nego drugima. Možda je podnošljivije…
Tek toliko da ne galame… Nego da gundaju.
Šta bismo mogli da navedemo da nedostaje u našoj državnoj upravi, a da ne zapocinjemo oveštalu, plitkoumnu i zamagljujucu pricu o korupciji, neljubaznosti, neefikasnosti, kancelarijskom bureku, citanju novina, lakiranju noktiju itd.
Obuka! Stalna edukacija i usavršavanje.
Dosadašnji pokušaji preduzeti u državnoj upravi na ovom planu, nisu za potcenjivanje. Osnovani su Ministarstvo koje je nadležno za poslove državne uprave, Agencija za unapredenje državne uprave, Savet za državnu upravu . . . Pokrenuto je mnogo inicijativa, akcija i projekata.
Medutim, ozbiljniji zahvat u reformi državne uprave predstavljali bi kvalitetni i atraktivni programi strucnog usavršavanja, iza kojih bi stala Vlada Republike Srbije, koji bi u još vecoj meri mogli da privuku mlade buduce strucnjake u državnu upravu. Tako koncipirani programi usavršavanja predstavljali bi inicijalnu kapislu za snažniji zamah reforme državne uprave, jer bi neminovno privukli one koji su kao najstrucniji i najiskusniji i najneophodniji ovom projektu.
Zajednicka organizovana akcija pripravnika u procesu edukacije, i njihovih starijih kolega koji su zainteresovani za podupiranje procesa njihovog obrazovanja, nužno bi podigla bitisanje državne uprave (JAVNE UPRAVE), na daleko viši nivo sa koga se burek i lak za nokte na kancelarijskom stolu pored tastature, verujem, više nikada ne bi videli.
(Autor je zaposlen u državnoj upravi)
