LJubiša Stanojlović iz sela Bratinca nadomak Požarevca, koji od 1971. godine radi Austriji, decenijama ne uspeva da ostvari životnu želju i pokrene neki posao u zavičaju.
– Još pre dve decenije napravio sam veliki objekat za tov goveda i počeo uzgoj stoke, ali su se cene iznenadno sunovratile pa sam bio prinuđen da bikove rasprodam budzašto, zatvorim savremenu štalu, koja i sada zvrji prazna, i vratim se u inostranstvo – priča za „Vesti“ Stanojlović.
Zaposlen je u firmi koja se bavi prodajom autoguma, što je potrošna roba, pa se tu kriza manje oseća, ali se druži sa našima ljudima i dobro zna kao prolaze.
– Kriza je i tamo i to još od uvođenja evra. Nije naravno teško kao ovde. Vidim firme se zatvaraju, ljudi ostaju bez posla, plate godinama ne rastu, a mnoga roba poskupljuje. Ja veoma često dolazim u rodno selo gde se bavim poljoprivredom jer mi je žao da porodično gazdinstvo ostane u parlogu, ali to je više zbog tradicije nego radi zarade – ističe LJubiša Stanojlović.
Sve manje nade za povratak
– Kada smo polazili u pečalbu, svi smo planirali da se vratimo i u rodnom kraju počnemo nešto za šta nam je nedostajao kapital. Sada, kada su porodice stekle nešto novca, mnogi razmišljaju da se uopšte ne vraćaju. Tamo su poženili i poudavali decu, dobili i unučiće, neretko iz mešovitih brakova, pa će mnoge luksuzno opremljene zgrade, u koje su uloženi milioni evra, ostati da zvrje prazne i prepuštene zubu vremena jer najstarija generacija, po prirodnom zakonu, neminovno odlazi – kaže LJubiša Stanojlović.
Godinama, kaže, mašta da otvori vulkanizersku radnju u svom selu.
– Već sam opremio lokal najsavremenijim uređajima a stekao sam i dobre veze radeći sa pneumaticima ali se nikako ne usuđujem da krenem zbog opšte nestabilnosti koja ovde, u svim oblastima društva, vlada godinama. Preostalo mi je da u tuđini sačekam penziju, pa onda donesem odluke najvažnije za mene i porodicu – zaključuje Stanojlović i dodaje:
– Zapaža se da sve manje naših ljudi dolazi u zavičaj i za praznike. Nekada je bila prava najezda. Mnoga svadbena veselja, krštenja i drugi porodični običaji, koji su donosili u domovinu mnogo para, sada se praktikuju tamo.
