Stanovnici Kosova i drugih delova Srbije i Republike Srpske dugo će osećati stravične posledice osiromašenog uranijuma, koji su bombama posejali američki bombarderi tokom poslednjeg rata, ali poražavajuće je i saznanje „Vesti“ da su Amerikanci znali da je to zločin prema srpskom i albanskom narodu.
– Naravno da su NATO i SAD znali da je osiromašeni uranijum opasan. Priručnik sa mrtvačkom glavom koji su podelili vojnicima Kfora na Kosovu i to samo u sektoru „Zapad“, ali i druga dokumenta to jasno potvrđuju – kaže Falko Akame, italijanski admiral u ekskluzivnom razgovoru za „Vesti“, koji smo obavili u Rimu u bučnom kafeu „Giolitti“ ispod zgrade parlamenta.
– U čemu je problem? U tome što ukoliko bi oni rekli da je izvesno da je osiromašeni uranijum opasan – mogli bi da budu optuženi za višestruko ubistvo – ističe Akame.
Italijanski parlament je početkom 2007. godine raspravljao o osiromašenom uranijumu i odlučio da odvoji 10 miliona evra za bolesne vojnike i porodice umrlih vojnika posle služenja u mirovnim misijama – većinom u Bosni i na Kosovu. Oko 25 miliona evra namenjeno je istraživanju uzroka oboljenja.
Akame ističe da u parlamentarnim odlukama nikada nije izričito pomenut osiromašeni uranijum. On kaže da je italijansko ministarstvo odbrane objavilo 4. oktobra 2007. godine da je 37 vojnika umrlo, a 1.091 bolestan od nečega što se zvanično formuliše kao „posledica boravka u ratnoj okolini“ uglavnom na Kosovu i u Bosni. Samo dva meseca kasnije isto ministarstvo objavilo je da je 77 vojnika umrlo.
Sakrili izveštaj levice
Ministarstvo odbrane Italije, posle brojnih zahteva u ovoj zemlji, osnovalo je 2000. godine prvu komisiju sa zadatkom da ispita dejstvo osiromašenog uranijuma. Radila je pod rukovodstvom poznatog lekara-hematologa Mandelija, neprikosnovenog autoriteta u svojoj struci, koji je praktično na početku istrage najavio rezultat.
– Ovo će biti lak posao. Više se plašim baterije mog kvarcnog sata nego uranijuma – rekao je Mendeli.
Kasnije je to i potvrdio i isključio mogućnost da je osiromašeni uranijum štetan za zdravlje i okolinu, ali je ostala sumnja da su rezultati istrage bili lažni. Dve komisije su osnovane 2003. i 2005. godine. Jednu je vodio senator (ultradesne) Lega Norde, a drugu senator levice, koji je rekao da je uranijum poguban za ljude i okolinu. Ovaj izveštaj je volšebno nestao.
– Nemoguće je da se broj umrlih udvostruči za samo dva meseca – kaže Akame.
On dodaje da je u više navrata tražio da mu ministarstvo odbrane odgovori na osnovu kojih izvora je došlo do podataka. Iako je po zakonu obavezno da odgovori svakom građaninu na ovakvo pitanje – ministarstvo to nikada nije učinilo.
Ceo zaplet postaje još komplikovaniji ako se zna da je krajem 2000. godine Ministarstvo odbrane Italije negiralo da su saveznici upotrebili bombe sa osiromašenim uranijumom u Bosni iako je i NATO kasnije potvrdio da je u Bosni to učinjeno prilikom operacija 1995. godine.
Poslušnici Bele kuće
– Italijanski parlament je u više navrata postavio pitanje vladi i ministarstvu odbrane o obolelim i umrlim italijanskim vojnicima koji su bili u misijama na Kosovu i Bosni, ali uvek smo dobili odgovor koji glasi: nema dokaza da je osiromašeni uranijum povezan s oboljenjima vojnika. Stav italijanske vlade po ovom pitanju je isti kao stav američke – kaže admiral Falko Akame.
Ovaj demanti došao je iz ministarstva povodom smrti prvog teško obolelog italijanskog vojnika Salvatorea Vake, koji je služio u Bosni. Falko Akame naglašava da nema mesta zabuni jer je bar u vojsci sve precizno označeno u protokolima i naredbama.
– Avioni koji su lansirali projektile u većini slučajeva poletali su iz baze u Avijanu kojom komanduje pukovnik italijanske avijacije. U naređenjima za operacije i izveštajima o letenju koji se odnose na izvršene misije (a sa kojima je obavezno upoznata komanda) nalaze se sve indikacije o upotrebljenom oružju. U izveštaju o letu pilot mora da precizira koje oružje je upotrebljeno i u kojoj količini, vreme i prostorne koordinate gađanih ciljeva. Baza u Avijanu je dakle znala da je upotrebljeno oružje sa osiromašenim uranijumom u toku misije 1995. godine, ministarstvo odbrane kaže da to nije tačno – kaže Akame.
