REPORTER „VESTI“ NA GRANIčNOM PRELAZU HORGOŠ
Iako su radili svi izlazi na graničnom prelazu Horgoš između Mađarske i Srbije tokom vikenda čekalo se duže od pet sati na temperaturi od 35 stepeni. Pasoš EU koji je otvarao sve granice bez čekanja od severne Evrope do Balkana nije pomagao na ulazu u otadžbinu. Zajedno sa putnicima za Tursku i Bliski istok, kojima je trebala viza, upali smo u međugraničnom prostoru u gužvu u kojoj se nije znalo ni za kakav red.
Ubacivanje vozila preko reda izazivalo je tuče i velike svađe, iako su svi bili samo nekoliko stotina metara daleko od graničnog prelaza. Međutim, to rastojanje je značilo više sati čekanja, a posebno naporno je bilo u vozilima bez klima-uređaja u kojima je čekalo puno dece. Opšti haos povećavalo je sviranje ljutih vozača. Za razliku od mađarske strane, gde je policija uvodila red i propuštala onoliko vozila koliko je moglo da stane u međugranični pojas, na srpskoj strani policajci su se videli samo u svojim kućicama dok su pregledali pasoše.
Brže preko Hrvatske
Dok smo razgovarali sa devojkom iz pogranične policije saznali smo da ni njoj nije jasno zašto toliko naših ljudi ide u Srbiju preko Horgoša kad mogu bez čekanja – uz EU pasoše – da idu preko Hrvatske.
– Većina su u prolazu za Aziju, pa se obradujemo kad vidimo naše ime – kaže policajka.
Na pitanje zašto i nas ne obraduju, pa da onima kojima nisu potrebne vize odrede posebnu, bržu traku, policajka je odgovorila da to zavisi od šefova.
U suprotnom pravcu od Srbije prema Mađarskoj skoro da nije bilo vozila, pa smo pomislili da niko ne putuje u tom pravcu. Kad smo se približili graničnom prelazu videli smo redove i samo povremeno propuštanje vozila. Očekivali smo detaljnu kontrolu prtljaga, ali smo se prevarili. Carinici nas nisu ni pogedali.
– Ponovo su počeli da trube. Ovo je nepodnošljivo – požalila nam se policajka koja nas je zamolila da je prebacimo do Novog Sada.
Podsetili smo je da smo i mi bili u istom redu i dugo čekali na vrućini, ali ona nam je odgovorila da naš auto ima klima-uređaje za razliku od njene kabine u kojoj se skoro skuvala.
Bez pregleda kroz carinu
Dok smo predavali pasoše, posle pet sati čekanja, policajac koji nas je kontrolisao ljubazno je zamolio da prebacimo njegovu koleginicu do Novog Sada. Moji saputnici su počeli da ih grde iznervirani dugim čekanjem, ali lepa plavuša u uniformi je rekla da čekanje nije njena greška i da će nam sve objasniti ako je povezemo. Pošto još nismo prošli kroz carinsku kontrolu pristali smo. Carinik je odmah digao rampu i mi smo ušli u Srbiju.
– Moramo da unesemo podatke iz pasoša onih koji ulaze u našu zemlju, jer ako otkriju nekog na izlazu iz Srbije, a da nije uveden to je kažnjivo. Mnogima su potrebne vize za prolaz, a teško možemo da se sporazumemo sa njima – objasnila nam je policajka i dodala da je ona u stvari završila drugu školu, ali se pre nekoliko godina prekvalifikovala u pograničnu policiju.
Na komentar da smo mogli da unesemo šta smo hteli u Srbiju, jer nas niko nije kontrolisao i da ovoliko čekanje samo zbor registrovanja nema nikakvog smisla, ona je objasnila:
– To i nije zbog naših povratnika već zbog mogućih terorista i krijumčarenja ljudi. Pravila su stroga i nikad se ne zna šta može da se desi. Ovuda se prenose narkotici i oružje, pa moramo da pazimo – napomenula je devojka u uniformi.
Na pitanje da li je do sada uhvaćen neko ko je iz EU prebacivao izbeglice u Srbiju da bi tražili azil ili unosili drogu, policajka nije znala da odgovori i zaključila je da sva pravila nisu logična, ali da ih oni moraju poštovati.
