ZAŠTO U SRBIJI MENJAJU IMENA

Kada se Radmila Rajković iz Beograda preselila u Švajcarsku, i tamo zbog lakšeg zaposlenja promenila ime u Antonija Miler, nije ni slutila da će potom u otadžbini morati da dokazuje, da je kći svoje majke! Ona je beogradskoj ambasadi zemlje-domaćina trebalo da pošalje garantno pismo za majku, kako bi je dovela kod sebe. Švajcarci su Radmili, alijas Antoniji, zatražili izvod iz matične knjige krštenih iz Beograda, gde je i dalje stajalo ime koje je dobila po rođenju. Jer, u opštini Zvezdara, gde joj se nalazi krštenica, nemaju pravo da po automatizmu izmene njene ranije lične podatke u nove.
– Propisi u Srbiji nalažu da, ako Radmila želi da upiše ime koje je dobila u inostranstvu, mora da pokrene upravni postupak za usklađivanje ličnih imena. Zbog toga je morala da se vrati u zemlju, ili da pošalje ovlašćenje, koje se overava u konzulatima Srbije – objašnjava za „Vesti“ Snežana Josić, šef Odeljenja za opštu upravu SO Zvezdara. Upravni postupak u ovakvim slučajevima, prema zakonu, traje najmanje 30 dana, a u stvarnosti i mnogo duže, jer opštinska služba mora da sačeka potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova, da podnosilac zahteva nije osuđivan, niti da je u sudskom sporu. Radmili bi bilo lakše da je ime i prezime promenila već u Srbiji, jer mnogo budućih članova dijaspore već u otadžbini prilagodi svoje lične podatke onima koji više odgovaraju inostranim običajima. Menjaju se uglavnom prezimena, a podnosioci zahteva uglavnom biraju prezimena za koja veruju da su česta u novom okruženju, ili se potpomažu enciklopedijama. Tako je opština Zvezdara već nekoliko Nikolića, Petrovića ili Stevanovića koji su krenuli put Austrije ili Nemačke prekrstila u Vagner(e), jer se svima najviše dopalo baš prezime slavnog kompozitora. Ipak, i oni maštovitiji zaljubljenici u strana imena bi trebalo da pripaze čije će slavno ime izabrati, jer moraju da se prepuste ličnoj proceni službenika u opštini da li im novo ime „odgovara“.
– Naši zakoni o promeni imena i prezimena važe za jednostavne, ali su zapravo su mnogo stroži od inostranih. U pojedinim stranim zemljama je čak dovoljno dovesti svedoke i prekrstiti se gotovo preko noći. U Srbiji, ljudi koji žele nove lične podatke, moraju da prikupe obimnu dokumentaciju. Osim toga, zakon ne dozvoljava da se uzimaju pogrdna imena ili ona koja vređaju moralna i druga načela, a službenici opštinskih odeljenja imaju i diskreciono pravo da odrede da li će neki zahtev za promenom imena i prezimena biti prihvaćen. Na primer, ja ne dajem saglasnost da se neko zove Tarzan ili Gregori Pek, jer ta imena nisu u duhu našeg jezika, pa ponekad tražim mišljenje Ministarstva za socijalnu politiku – ističe Josićeva. Ovom ministarstvu mogu da se požale svi koji nisu zadovoljni odlukom u opštini, ali u SO Zvezdara kažu da je takvih ljudi ipak malo. Među njima je i čovek koji već godinama, na svaka 24 meseca, uporno traži se zove – Isus Hrist.
– Svaki put kada ga odbijemo, on smireno objasni da će redovno dolaziti sve dok ne „popustimo“, iako je već mnogo puta dobio rešenje da takvo ime ne može da izabere. U protivnom, ko zna koliko bi bogova svih religija hodalo Srbijom – kaže sagovornica „Vesti“. Zakon ne dozvoljava ni pripadniku jednog pola da uzme ime koje je karakteristično za suprotni, osim u jednom slučaju – operativnoj promeni pola.
– Odeljenju za opštu upravu Zvezdare prošle godine je prvi put je došla i žena, koja je bila muškarac. Zvala se Zoran, i odabrala je da se ubuduće zove Snežana – ističe sagovornica „Vesti“. Podnosilac ovakvog zahteva, pored uobičajenih dokumenata za promenu imena, dužan je još samo da nove podatke izmeni i u izvodu iz matične knjige rođenih.