Najava da bi iduće nedelje Evropska unija mogla da sa Srbijom nastavi pregovore o stabilizaciji i priduživanju, novi je korak u zaokretu zapadne politike, uoči parlamentarnih izbora 21. januara, sa jasnom porukom podrške srpskim demokratskim snagama.
Prema nekim informacijama, odluka o nastavku pregovora o pridruživanju mogla bi da bude doneta već 11. decembra na zasedanju Saveta ministara EU ili tri dana kasnije na evropskom samitu šefova država i vlada.
Prošle nedelje Srbija je pozvana u članstvo Partnerstva za mir, iako Ratko Mladić još uvek nije u Hagu. Generalni sekretar NATO-a Jap De Hop Shefer juče je i formalno uputio poziv za priključenje tom programu, što bi trebalo da bude ozvaničeno sredinom iduće nedelje na Samitu šefova država i vlada EU, potpisivanjem okvirnog sporazuma.
Kao prvi znak dobre volje prema Srbiji, Zapad je prošlog meseca doneo odluku da odloži rešenje o statusu Kosova, za dane posle izbora u Srbiji
Da je situacija zaista alarmantna i podrška srpskoj demokratiji neophodna, pokazalo je i novo istraživanje američke strateške agencije Stratfor iz Hjustona, u kojem je navedeno da bi pobeda Srpske radikalne stranke na izborima, Srbiju gotovo sigurno ponovo učinila nacionalističkom i nestabilnom.
„Štrajk glađu lidera stranke Vojislava Šešelja služi radikalima za dobijanje veće podrške javnosti. Iako imaju više popularnosti od bilo koje druge srpske opcije, potreban im je razlog za okupljanje u borbi protiv umerenih partija koje vladaju Srbijom“, navodi se u istraživanju i ističe da radikali, za apsolutnu većinu u parlamentu moraju da učine Zapad zločincem i napadnu želju umerenih da približe zemlju Evropi.
Jelica Minić, naučni savetnik Instituta ekonomskih nauka i bivši pomoćnik šefa diplomatije ocenila je da ustupci međunarodne zajednice Srbiji predstavljaju nedvosmislenu podršku proevropskim demokratskim snagama uoči parlamentarnih izbora u zemlji, ali i podršku demokratiji u čitavom regionu.
– Ne treba, međutim zaboraviti da ova nedvosmislena podrška demokratama obavezuje pobednike izbora da formiraju demokratske organe vlasti, ali i da se posle toga suoče sa nasleđenim obavezama u kome prva predstavlja punu saradnju sa Haškim tribunalom – kaže Minić i upozorava „da domaći političari treba da budu svesni da im sa podrškom stiže, paket obaveza, a ne poklon od Deda Mraza“.
