Porodica Vidojka Vijorovića iz Bigrenice kod ćuprije najbrojnija je u ovom selu. Pored glave kuće, nju čini Vidojkova supruga Dušica, sin Boban, snaha Jasmina i njihova deca Aleksandra, Marko i Jovana, sin Boris je u Bazelu, dok je njegova supruga Danijela i ćerke Maja i Mina u Bigrenici. U istoj kući žive i Vidojkov stric Paun i strina LJuba.
– Pre 25 godina radio sam u Švajcarskoj na građevini. Pokajao sam se što sam se vratio, jer bih imao deset puta više nego što sada imam. Ali, morao sam da se vratim, jer su deca bila mala. Ovde jedva preživljavamo. Država, na primer, kilogram žita plaća 10 dinara, a da bih zaradio 100 evra po hektaru treba da bude najmanje 17 dinara. I nigde na svetu nema da džak đubriva košta više od dva džaka pšeničnog brašna – kaže Vidojko za „Vesti“.
Ova vredna porodica pre 20 godina osnovala je firmu „Vuna-promet“, a pre 15 godina otvorila i pekaru pod istim imenom.
Sin živi u Bazelu
Vidojko je srećan što je njegov sin Boris već tri godine u Bazelu. On bi voleo da i snaha Danijela što pre dobije papire i ode kod njega, jer će im tamo biti zagarantovana budućnost. Danijelina baka Miroslava i Jovan žive u Frankfurtu preko 40 godina.
– Otkupljivao sam sve poljoprivredne proizvode, a najviše vunu i kožu. Međutim, kako više ne postoje fabrike kojima to mogu da prodam, zatvorio sam firmu. Ostalo mi je tri-četiri tone vune sa kojom mogu da se slikam – ogorčen je Vidojko, jer je bio primoran da zatvori tu firmu.
Od pekare kaže zaradi tek toliko da može da preživi tako brojna porodica. Pekaru je kao zanatsku radnju registrovao na sina Bobana. U njoj se proizvodi hleb i pecivo „na veliko“, a od 1. septembra proizvodiće preko 1.000 vekni hleba. Trenutno se u pekari peče oko 300 vekni hleba, koje plasiraju po prodavnicama u okolnim selima.
– Zarađujemo taman toliko da preživimo – veli Vidojko.
